Stručni tekstovi

Najviši nivo kontrole menstrualnog ciklusa predstavlja hipotalamus. Menstrualni ciklus karakterišu ciklične promene lučenja ženskih polnih hormona. Poremećaji menstrualnog ciklusa se ubrajaju u najčešće ginekološke probleme.

Hemostaza je proces zaštite organizma od preteranog gubitka krvi iz oštećenog krvnog suda. Koagulacioni proteini su neophodni učesnici odgovora sistema hemostaze na povredu. Poremećaji hemostaze se mogu ispoljiti kao hemoragijski sindrom ili tromboembolizam.

Tromboza je patološki proces koji se odvija u krvnom sudu čiji kontinuitet nije oštećen. Tromboza dubokih vena najčešće nastaje u venama potkolenice. D-dimer je test izbora u hitnoj dijagnostici tromboza dubokih vena i plućne embolije.

Trombofilija je poremećaj zgrušavanja krvi koji povećava rizik za nastanak tromboza. Razlikuju se urođene (nasledne) i stečene trombofilije. Za dijagnostiku trombofilija neophodno je sprovesti grupu laboratorijskih testova.

Dijagnoza antifosfolipidnog sindroma bazira na kliničkim i laboratorijskim kriterijumima. Klinički se karakteriše ponavljanom pojavom tromboza i/ili spontanih pobačaja. Laboratorijski kriterijumi su prisustvo jedne ili više vrsta antifosfolipidnih antitela.

Jetra je centralni metabolički organ i najveća žlezda u organizmu. U njoj se skladište brojne hranljive materije i neutrališu štetne. U cilju bolje dijagnostike oboljenja jetre najčešće se primenjuje kombinovanje više testova.

Masna jetra se karakteriše akumulacijom triglicerida u ćelijama jetrenog parenhima. Nealkoholna masna jetra je najčešći uzrok hronične bolesti jetre. Ukoliko se uzrok eliminiše ovaj poremećaj je manje ili više reverzibilan.

Jetra je primarno mesto metabolizma alkohola. Uzročno-posledična veza između unosa alkohola i alkoholnog hepatitisa je vrlo složena. Aktivnost enzima gama-glutamiltransferaze je povećana kod gotovo svih alkoholičara.

Virusni hepatitis je sistemska infekcija koja zahvata prvenstveno jetru. Virusi hepatitisa B i C se najčešće prenose zaraženom krvlju i seksualnim putem. Hronični hepatitis B je drugi uzrok nastanka ciroze i karcinoma jetre.

Bilijarni sistem jetre obuhvata žučnu kesu i žučne kanale, kojim se žuč odvodi u tanko crevo. Holestaza je klinički i biohemijski sindrom koji nastaje kao rezultat poremećaja protoka žuči. Holesterolski kamenci čine 70-80% žučnih kamenaca.

Jetra je kao parenhimatozni organ posebno podložna razvoju metastaza. Hepatocelularni karcinom obuhvata 70-90% primarnih karcinoma jetre. Najznačajniji faktor rizika za razvoj hepatocelularnog karcinoma je ciroza jetre.

Pankreas je mešovita žlezda sa endokrinom i egzokrinom funkcijom. Oko 70-80% slučajeva upale pankreasa je uzrokovano alkoholizmom i žučnim kamencima. U akutnom pankreatitisu značajno su povišene aktivnosti enzima amilaze i lipaze.

Šećerna bolest je grupa metaboličkih poremećaja koje karakteriše hiperglikemija. Procenjuje se da je od jedne trećine do jedne polovine osoba sa dijabetesom neotkrivena. Rana dijagnoza i redovna terapija značajno umanjuju rizik od pojave hroničnih komplikacija.

Glavni činioci metaboličkog sindroma su insulinska rezistencija i visceralna gojaznost. Metabolički sindrom objedinjuje faktore rizika za kardiovaskularne bolesti i šećernu bolest. Učestalost metaboličkog sindroma je u porastu kao posledica epidemije gojaznosti.

Imunološki sistem štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli da naruše zdravlje. Imunski aparat se sastoji od limfnog tkiva raspoređenog po celom telu. Imunitet je rezultat sadejstva urođenih faktora i faktora koji se stiču tokom života.

Infekcija podrazumeva prodor, naseljavanje i razmnožavanje mikroorganizama. Niz promena u organizmu tokom infekcija su deo tzv. odgovora akutne faze. U diferencijalnoj dijagnostici infekcija korisne su promene odnosa leukocitnih subpopulacija.

Inflamacija predstavlja reakciju tkiva na povredu. Inflamatornim odgovorom organizam ograničava oštećenje tkiva i inicira mehanizme obnove. U toku inflamacije dolazi do porasta koncentracije proteina akutne faze u krvi.

Veći broj spoljnih i unutrašnjih faktora može narušiti normalan imuloški odgovor organizma. Imunodeficijentna stanja su posledica izmenjene funkcije mehanizama odbrane organizma. Imunodeficijencije mogu biti urođene i stečene.

Alergija je prekomerna reakcija imunološkog sistema. Alergije se zbog svoje velike učestalosti nazivaju epidemijom 21. veka. U najčešće alergijske bolesti spadaju alergijski rinitis, bronhijalna astma i atopijski dermatitis.

Autoimuna oboljenja čine heterogenu grupu poremećaja koji zahvataju jedan ili više organa. Danas se u literaturi navodi oko sto različitih autoimunih oboljenja. Nastaju kao posledica gubitka imunološke tolerancije organizma na sopstvene strukture.

Celijakija je doživotni poremećaj nepodnošenja glutena kod genetski predisponiranih osoba. Prema podacima svetskih istraživanja od celijakije boluje 1-2% stanovništva. Ne postoji tipična klinička slika celijakije, što značajno otežava njeno prepoznavanje.

Procenjeno je da 3% evropske populacije ima inflamatorne bolesti creva. Zbog nespecifičnih simptoma često se prvo posumnja na sindrom nervoznih creva. Fekalni kalprotektin omogućava neinvazivni pristup dijagnostici inflamatornih bolesti creva.

Intolerancija na hranu je stanje preosetljivosti na određene namirnice. Iako intolerancija na hranu ne ugrožava život, ona može značajno promeniti njegov kvalitet. Za razliku od alergije, intolerancija na hranu često ostaje neprepoznata.

Rezistencija na antibiotike je prisutna u svim državama sveta. Zdravlje ljudi globalno je ugroženo fenomenom u porastu - bakterije koje izazivaju ne samo životno ugrožavajuće već i uobičajene infekcije postaju rezistentne na skoro sve poznate antibiotike.

Bubrezi imaju ekskretornu, regulatornu i endokrinu funkciju u organizmu. Većina bolesti bubrega protiče asimptomatski i ostaje neotkrivena do odmaklih stadijuma. Progresija bubrežne bolesti može se prevenirati ili pak odložiti ranom dijagnostikom.

Pregled urina je jedan od najvažnijih laboratorijskih testova za procenu zdravstvenog stanja. Za analizu se uobičajeno koristi prvi jutarnji urin kao najkoncentrovaniji. Celokupan pregled urina obuhvata hemijsku analizu i mikroskopski pregled sedimenta.

Bubrežni kamenci se formiraju kristalizacijom jedne ili više nerastvorljivih supstanci iz urina. Razlikuju se po svom sastavu, kalcijumski kamenci čine oko 75% svih kamenaca. Sklonost ponovnoj pojavi kamenaca je velika u svim vrstama nefrolitijaze.

Giht je posledica zapaljenske reakcije tkiva na kristale mokraćne kiseline. Glavni faktor rizika za nastanak gihta je hiperurikemija. Samo porast mokraćne kiseline u krvi nije dovoljan za dijagnozu gihta.

Umor i opšta slabost često su prvi znaci malokrvnosti. Procenjuje se da čak trećina stanovništva u svetu boluje od nekog tipa anemije. Ako se pojave simptomi anemije, neophodno je analizom krvi utvrditi tačnu dijagnozu.

Hormoni štitne žlezde regulišu brojne biohemijske procese u organizmu koji su ključni za normalan rast i razvoj, metabolizam i neurološku aktivnost. Kako su oboljenja štitne žlezde u porastu, preporuka je da se jednom godišnje proveri koncentracija tiroidnih hormona u krvi i uradi ultrazvuk štitne žlezde.

Svaka druga osoba tokom života razvije čvor u štitnoj žlezdi. Tiroidni nodusi su kliničko ispoljavanje velikog broja različitih bolesti štitne žlezde. Poslednjih godina registruje se stalni porast broja obolelih od karcinoma štitne žlezde. Svaki tiroidni nodus zahteva praćenje, pogotovu ako su uvećani i limfni čvorovi na vratu.

Paratireoidne žlezde predstavljaju parne endokrine žlezde smeštene iza štitne žlezde. Paratireoidni hormon učestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfora u organizmu. Bolesti paratireoidnih žlezda uzrokuju prekomerno ili nedovoljno lučenje hormona.

Nadbubrežne žlezde su smeštene na gornjim polovima bubrega. Lučenjem adrenalina i kortizola ove žlezde utiču na ponašanje u stresnim situacijama. Poremećaji funkcije nadbubrežnih žlezda se odražavaju na ceo organizam. .

Osteoporoza je bolest ubrzanog gubitka koštanog tkiva koja se najčešće javlja kod žena. Svaka druga žena i svaki peti muškarac nakon 50. godine boluju od osteoporoze. U prevenciji osteoporoze vrlo je bitna pravilna ishrana i telesna aktivnost .

Oko 80% vitamina D se sintetiše u koži kad je izložena sunčevoj svetlosti. Procenjuje se da u svetu oko jedna milijarda ljudi pati od nedostatka vitamina D. Pre i tokom primene suplemenata neophodno je proveriti koncentraciju vitamina D u krvi.

Reumatoidni artritis je doživotna sistemska bolest koja napada zglobove i druge organe. Ako se bolest ne leči mogu nastati teške deformacije zglobova sa gubitkom njihove funkcije. Najvažnije je rano postavljanje dijagnoze i blagovremeno uvođenje adekvatne terapije.

Kardiovaskularne bolesti su na prvom mestu u svetu po broju obolelih i umrlih u poređenju sa ostalim bolestima, a Srbija je na žalost u svetskom vrhu. Podaci su utoliko dramatičniji, ako se uzme u obzir da se ovo stanje svake godine pogoršava, tako da već sada u Srbiji godišnje umre preko 55.000 ljudi, skoro čitav grad!.

U Srbiji 15% parova u reproduktivnom periodu ima problem sa neplodnošću. Jedna trećina neplodnosti je prouzrokovana muškim faktorima. Spermogram je najznačajni test za dijagnostiku muške neplodnosti.

U Srbiji 15% parova u reproduktivnom periodu ima problem sa neplodnošću. Jedna trećina neplodnosti je prouzrokovana ženskim faktorima. Rano otkrivanje uzroka i lečenje često su ključni za postizanje uspešne trudnoće kasnije. Procena ovarijalne rezerve se obavlja laboratorijskim analizama i ultrazvučnim pregledom.

Nepravilni menstrualni ciklusi, pojačana dlakavost i akne često imaju zajednički uzrok. Sindrom policističnih jajnika je multisistemski reproduktivno-metabolički poremećaj. Najčešći je uzrok neplodnosti kod žena.

Maligne bolesti su posle kardiovaskularnih bolesti vodeći uzročnik smrtnosti u svetu. Uspešnost lečenja maligniteta zavisi od stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze. Neophodno je stalno podizanje svesti građana o važnosti redovnih sistematskih pregleda.

Karcinom pluća je najčešći uzrok obolevanja i umiranja od malignih tumora širom sveta. U Srbiji od karcinoma pluća godišnje oboli oko 5.000 ljudi. Za preko 85% karcinoma pluća se smatra da su posledica voljnog ili pasivnog pušenja.

Svake godine u Srbiji oboli oko 5.000 ljudi od karcinoma debelog creva. Preventivnim pregledima i dijagnostičkim testovima karcinom debelog creva se može otkriti u ranoj fazi i tada je stopa preživljavanja operisanih bolesnika 90-95%.

Prema statističkim podacima, od svih unutrašnjih organa čoveka prostata najčešće oboleva. Ukoliko se ne otkrije u početnom stadijumu karcinom prostate ima visoku stopu smrtnosti. Kako se benigna hiperplazija prostate i karcinom prostate mogu razvijati bez pratećih simptoma, značaj redovnih kontrola je izuzetno veliki.

Karcinom jajnika je vodeći uzrok smrtnosti među zloćudnim tumorima ženskih polnih organa. Uznapredovao karcinom jajnika ima sklonost ponovnom javljanju i nepovoljnu prognozu. Ako se karcinom jajnika otkrije i leči pre nego što se proširi van primarne lokalizacije, stopa preživljavanja iznosi čak 92%.