Vitamin D

Vitamin D je jedini vitamin koji se može sintetisati u ljudskom organizmu. Obuhvata grupu srodnih steroidnih jedinjenja od kojih najveći značaj imaju vitamini D2 i D3. Oko 80% vitamina D se sintetiše u koži kada je izložena sunčevoj svetlosti, zbog čega se naziva još i “vitamin sunca”, dok se oko 20% u ljudskom organizmu obezbeđuje iz hrane i dijetetskih suplemenata. Receptori za vitamin D se nalaze u gotovo svim ćelijama. Iz tog razloga, vitamin D se smatra hormonom a ne klasičnim vitaminom. U koži se normalno stvara 7-dehidroholesterol, koji se pod dejstvom ultravioletnog zračenja prevodi u provitamin D, a on dalje pod uticajem telesne toplote u vitamin D3 (holekalciferol). Da bi ispoljio fiziološki efekat vitamin D mora proći kroz dve metaboličke reakcije hidroksilacije. Prva metabolička reakcija se odvija u jetri i predstavlja prevođenje vitamina D3 u kalcidiol (25-OH-vitamin D3), koji se dalje transportuje cirkulacijom do bubrega gde se odvija druga hidroksilacija. U bubrezima se stvara više od 50 identifikovanih metabolita. Kalcitriol (1,25-(OH)2-vitamin D3) je najaktivniji metabolit vitamina D3, koji deluje brzo i snažno na transport kalcijuma.

Svakako je primarna funkcija kalcitriola regulacija homeostaze kalcijuma i fosfora, kroz njihovu povećanu apsorpciju u crevima i stimulaciju depozicije kalcijuma u kostima. Međutim, raspon funkcija vitamina D u organizmu je izuzetno veliki i uključuje regulaciju rasta ćelija i međućelijsku komunikaciju, neuromuskulaturnu i imunološku funkciju, smanjenje zapaljenskih procesa. Brojna istraživanja su pokazala da kalcitriol može smanjiti napredovanje karcinoma tako što usporava razvoj novih krvnih sudova u kanceroznom tkivu. Smanjenje zapaljenskih procesa u trudnoći je važno jer su oni povezani sa visokim krvnim pritiskom, prevremenim porođajem i malom težinom novorođenčadi.

Izlaganje suncu je najvažniji način obezbeđenja adekvatnih količina vitamina D u organizmu. Obično je dovoljno dnevno izlaganje suncu svega 10 do 15 minuta u najsunčanijem periodu dana, bez upotrebe zaštitnih sredstava. Starije osobe se moraju duže izlagati sunčevoj svetlosti, jer je kod njih konverzija u koži znatno oslabljena. Međutim, sunčevo zračenje je istovremeno i potencijalni kancerogen. Pored toga, razlaganje vitamina D u organizmu je jako brzo nakon njegove sinteze, što znači da se zalihe brzo troše naročito tokom jeseni i zime. Iz toga razloga, sve je učestaliji nedostatak vitamina D koji može biti prisutan u svim starosnim grupama. Procenjuje se da u svetu oko jedna milijarda ljudi pati od deficita vitamina D.Nedostatak ovog vitamina može biti bez simptoma ili su oni nespecifični: bolovi u kostima i mišićima, slabost i umor, česte bolesti i infekcije, depresija, loš kvalitet zuba, česti prelomi kostiju. Deficit vitamina D kod dece može uzrokovati rahitis, a kod odraslih osoba osteoporozu koja je najučestalija bolest kod žena u postmenopauzi. Niže koncentracije vitamina D kod dece se takođe povezuju sa povišenim rizikom i težim simptomima atopijskih i alergijskih bolesti (astma, atopijski dermatitis, ekcem). Kod osoba koje pate od šećerne bolesti (diabetes mellitus, DM) nedostatak vitamina D negativno utiče na lučenje insulina i glukoznu toleranciju. Pored toga, danas se nedostatak vitamina D dovodi u vezu i sa mnogim drugim bolestima kao što su Alzheimer-ova bolest, maligne bolesti (karcinom debelog creva, dojke, prostate), autoimune bolesti (reumatoidni artritis, Hashimoto tireoiditis, multipla skleroza, psorijaza), kardiovaskularne bolesti posebno povišen krvni pritisak.

Brojna istraživanja su pokazala da vitamin D pospešuje zdravlje celokupnog organizma i prevenciju različitih bolesti. Upotreba dijetetskih suplemenata se preporučuje osobama kod kojih postoji povećan rizik od deficita vitamina D, naročito zimi u gradovima gde je veliko zagađenje vazduha. Na status vitamina D treba posebno obratiti pažnju kod osoba sa DM tip II, bolestima bubrega i jetre jer se može smanjiti sposobnost aktiviranja i iskoristivosti vitamina D, bolestima koje su povezane sa malapsorpcijom (Crohn-ova bolest, ulcerozni kolitis, celijakija). Međutim, kao i drugi vitamini rastvorljivi u mastima, vitamin D može da se deponuje u organizmu i ispolji toksične efekte. Sa druge strane, uobičajen način ishrane i umereno izlaganje suncu ne može dovesti do sinteze vitamina D u koži u količinama koje bi bile toksične, jer je ovaj proces precizno regulisan i veće količine prelaze u neaktivne oblike. Iako je prekomeran unos vitamina D jako teško dostići, dugotrajnim uzimanjem suplemenata u visokim dozama mogu se javiti toksični efekti kao što su mučnina, povraćanje, glavobolja, povećanje koncentracije kalcijuma u krvi i urinu, deponovanje kalcijuma u tkivima i oštećenje kardiovaskularnog sistema i bubrega. Kako bi se izbegli neželjeni efekti neophodno je prvo proveriti koncentraciju vitamina D u krvi, pa tek onda primeniti suplemente u tačno definisanoj dozi.