Vitamin D

datum objavljivanja: 04/02/2019


Vitamin D je jedini vitamin koji se može sintetisati u ljudskom organizmu. Obuhvata grupu srodnih steroidnih jedinjenja od kojih najveći značaj imaju vitamini D2 i D3. Oko 80% vitamina D se sintetiše u koži kada je izložena sunčevoj svetlosti, zbog čega se naziva još i “vitamin sunca”, dok se oko 20% u ljudskom organizmu obezbeđuje iz hrane i dijetetskih suplemenata. Receptori za vitamin D se nalaze u gotovo svim ćelijama. Iz tog razloga, vitamin D se smatra hormonom a ne klasičnim vitaminom. U koži se normalno stvara 7-dehidroholesterol, koji se pod dejstvom ultravioletnog zračenja prevodi u provitamin D, a on dalje pod uticajem telesne toplote u vitamin D3 (holekalciferol). Da bi ispoljio fiziološki efekat vitamin D mora proći kroz dve metaboličke reakcije hidroksilacije. Prva metabolička reakcija se odvija u jetri i predstavlja prevođenje vitamina D3 u kalcidiol (25-OH-vitamin D3), koji se dalje transportuje cirkulacijom do bubrega gde se odvija druga hidroksilacija. U bubrezima se stvara više od 50 identifikovanih metabolita. Kalcitriol (1,25-(OH)2-vitamin D3) je najaktivniji metabolit vitamina D3, koji deluje brzo i snažno na transport kalcijuma.

Svakako je primarna funkcija kalcitriola regulacija homeostaze kalcijuma i fosfora, kroz njihovu povećanu apsorpciju u crevima i stimulaciju depozicije kalcijuma u kostima. Međutim, raspon funkcija vitamina D u organizmu je izuzetno veliki i uključuje regulaciju rasta ćelija i međućelijsku komunikaciju, neuromuskulaturnu i imunološku funkciju, smanjenje zapaljenskih procesa. Brojna istraživanja su pokazala da kalcitriol može smanjiti napredovanje karcinoma tako što usporava razvoj novih krvnih sudova u kanceroznom tkivu. Smanjenje zapaljenskih procesa u trudnoći je važno jer su oni povezani sa visokim krvnim pritiskom, prevremenim porođajem i malom težinom novorođenčadi.

Izlaganje suncu je najvažniji način obezbeđenja adekvatnih količina vitamina D u organizmu. Obično je dovoljno dnevno izlaganje suncu svega 10 do 15 minuta u najsunčanijem periodu dana, bez upotrebe zaštitnih sredstava. Starije osobe se moraju duže izlagati sunčevoj svetlosti, jer je kod njih konverzija u koži znatno oslabljena. Međutim, sunčevo zračenje je istovremeno i potencijalni kancerogen. Pored toga, razlaganje vitamina D u organizmu je jako brzo nakon njegove sinteze, što znači da se zalihe brzo troše naročito tokom jeseni i zime. Iz toga razloga, sve je učestaliji nedostatak vitamina D koji može biti prisutan u svim starosnim grupama. Procenjuje se da u svetu oko jedna milijarda ljudi pati od deficita vitamina D.Nedostatak ovog vitamina može biti bez simptoma ili su oni nespecifični: bolovi u kostima

i mišićima, slabost i umor, česte bolesti i infekcije, depresija, loš kvalitet zuba, česti prelomi kostiju. Deficit vitamina D kod dece može uzrokovati rahitis, a kod odraslih osoba osteoporozu koja je najučestalija bolest kod žena u postmenopauzi. Niže koncentracije vitamina D kod dece se takođe povezuju sa povišenim rizikom i težim simptomima atopijskih i alergijskih bolesti (astma, atopijski dermatitis, ekcem). Kod osoba koje pate od šećerne bolesti (diabetes mellitus, DM) nedostatak vitamina D negativno utiče na lučenje insulina i glukoznu toleranciju. Pored toga, danas se nedostatak vitamina D dovodi u vezu i sa mnogim drugim bolestima kao što su Alzheimer-ova bolest, maligne bolesti (karcinom debelog creva, dojke, prostate), autoimune bolesti (reumatoidni artritis, Hashimoto tireoiditis, multipla skleroza, psorijaza), kardiovaskularne bolesti posebno povišen krvni pritisak.

Brojna istraživanja su pokazala da vitamin D pospešuje zdravlje celokupnog organizma i prevenciju različitih bolesti. Upotreba dijetetskih suplemenata se preporučuje osobama kod kojih postoji povećan rizik od deficita vitamina D, naročito zimi u gradovima gde je veliko zagađenje vazduha. Na status vitamina D treba posebno obratiti pažnju kod osoba sa DM tip II, bolestima bubrega i jetre jer se može smanjiti sposobnost aktiviranja i iskoristivosti vitamina D, bolestima koje su povezane sa malapsorpcijom (Crohn-ova bolest, ulcerozni kolitis, celijakija). Međutim, kao i drugi vitamini rastvorljivi u mastima, vitamin D može da se deponuje u organizmu i ispolji toksične efekte. Sa druge strane, uobičajen način ishrane i umereno izlaganje suncu ne može dovesti do sinteze vitamina D u koži u količinama koje bi bile toksične, jer je ovaj proces precizno regulisan i veće količine prelaze u neaktivne oblike. Iako je prekomeran unos vitamina D jako teško dostići, dugotrajnim uzimanjem suplemenata u visokim dozama mogu se javiti toksični efekti kao što su mučnina, povraćanje, glavobolja, povećanje koncentracije kalcijuma u krvi i urinu, deponovanje kalcijuma u tkivima i oštećenje kardiovaskularnog sistema i bubrega. Kako bi se izbegli neželjeni efekti neophodno je prvo proveriti koncentraciju vitamina D u krvi, pa tek onda primeniti suplemente u tačno definisanoj dozi.
Kalcidiol (25-OH-vitamin D) je metabolit čije određivanje omogućava procenu uskladištenog vitamina D. Dejstvo ovog hormona nije izrazito jako, pošto se za receptore vezuje značajno slabijim afinitetom od onog kojim se vezuje kalcitriol (1,25-(OH)2-vitamin D). Ipak, koncentracija kalcidiola je u cirkulaciji čak 1.000 puta veća od koncentracije kalcitriola. Kalcidiol se sintetiše u jetri iz prekursora provitamina D, tako da na njegov metabolizam mogu uticati oštećenja jetre i lekovi. Iako kalcitriol predstavlja biološki aktivnu formu vitamina D, istraživanja ukazuju da koncentracija kalcidiola korelira sa biološkim efektima kalcitriola. Tako se u praksi nutritivni status vitamina D najbolje može odrediti merenjem koncentracije kalcidiola, jer je on glavna cirkulišuća forma i njegova koncentracija najbolje korelira sa ukupnim telesnim zalihama, dok je za koncentraciju kalcitriola utvrđeno da može biti u referentnom opsegu iako postoji izražena deficijencija vitamina D. Za proveru učinka dijetetske suplementacije, prilikom ponovnog testiranja potrebno je napraviti pauzu oko 20 dana, kako bi se dobio realniji uvid sadržaja vitamina D u tkivima.