Uzročno-posledična veza gojaznosti i testosterona

datum objavljivanja: 14/06/2021

Kako gojaznost utiče na plodnost muškaraca?

Prevalencije prekomerne telesne težine i gojaznosti su u poslednjih nekoliko decenija značajno porasle, zbog čega je gojaznost prepoznata kao globalni javnozdravstveni problem. Rezultati nacionalnog istraživanja pokazuju da oko 60% stanovništva Srbije ima prekomernu telesnu težinu, pri čemu prednjače muškarci. Posebno zabrinjava podatak da je trend gojaznosti alarmantan u fertilnoj dobi. Budući da je gojaznost u porastu, ona je postala važan faktor u neplodnosti (infertilitetu) muškaraca, u čijoj osnovi je snižena koncentracija testosterona. Tokom nedelje posvećene zdravlju muškaraca, koja se u 2021. godini obeležava od 14. do 20. juna, govorimo o hormonskom disbalansu u gojaznosti kao uzroku neplodnosti muškaraca.
⇒ Testosteron je glavni polni hormon kod muškaraca (androgen), pri čemu se više od 95% testosterona produkuje u testisima, a ostatak u nadbubrežnim žlezdama. Lučenje polnih hormona regulišu delovi mozga (hipotalamus i hipofiza) posebnim mehanizmima povratne sprege preko gonadotropin oslobađajućeg hormona (Gonadotropin-releasing hormone, GnRH) iz hipotalamusa, koji stimuliše sekreciju tzv. gonadotropina iz hipofize: luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Leydigove ćelije testisa nakon stimulacije LH luče testosteron, dok FSH deluje na Sertolijeve ćelije u semenim kanalićima koje pokreću spermatogenezu. Poremećaj regulacije osovine hipotalamus-hipofiza-testisi može uzrokovati hipogonadizam, stanje u kojem testisi ne stvaraju dovoljne količine testosterona.
⇒ Muška neplodnost može biti uzrokovana anatomskom ili hormonalnom etiologijom. Sistem za reprodukciju je posebno osetljiv na različite endokrinološko-metaboličke poremećaje, ali i veliki broj faktora savremenog načina života može uticati na mušku plodnost: gojaznost, konzumiranje alkohola, pušenje, stres, upotreba narkotika, zračenje.
⇒ Gojaznost se obično definiše kao povišeni indeks telesne mase (ITM), a odlikuje se prekomernom akumulacijom masti u organizmu, pri čemu je za zdravlje važnija regionalna distribucija masti od ukupnog sadržaja masnog tkiva. Pokazano je da akumulacija masti oko unutrašnjih organa tzv. visceralna (centralna, abdominalna) gojaznost može biti više štetna po zdravlje nego akumulacija masti na drugim mestima u organizmu. Iako je utvrđeno da žene obično imaju duplo više masnog tkiva nego muškarci, metaboličke komplikacije povezane sa gojaznošću mnogo su ređe kod žena nego kod muškaraca. Masno tkivo kao endokrini organ utiče na sekreciju testosterona kod muškaraca.
Gojaznost kod muškaraca utiče na karakterističan hormonski profil, koji podrazumeva smanjenje koncentracije testosterona i povećanja koncentracije estradiola tzv. hiperestrogeni hipogonadotropni hipogonadizam. Iako se estradiol smatra ženskim hormonom, on se sintetiše i kod muškaraca u maloj količini u testisima i kori nadbubrežnih žlezda, budući da je neophodan za normalno funkcionisanje muškog tela (npr. kod odraslih muškaraca estradiol povećava gustinu koštanog tkiva). Pored toga, većina ovog hormona nastaje aromatizacijom muških polnih hormona. Posredstvom enzima aromataze testosteron se konvertuje u estradiol, pri čemu masno tkivo, kost i prostata imaju značajnu aromataznu aktivnost. Povećana količina masnog tkiva, pa samim tim i povećana raspoloživost aromataze, utiče na povećanu konverziju testosterona u estrogene (estradiol), koji dalje na nivou hipotalamusa i hipofize preko negativne povratne sprege mogu dovesti do smanjene koncentracije gonadotropina (LH i FSH) uz odsutnu stimulaciju sekrecije testosterona u testisima. Povećana koncentracije estradiola dalje utiče na razgradnju mišićne mase i povećanje masnih naslaga, čime u organizmu nastaje “začarani krug” (circulus viciosus) gojaznosti i hipogonadizma.
Ispitivanje neplodnosti treba započeti čim je zadovoljen uslov za postavljanje dijagnoze, odnosno ukoliko do trudnoće ne dođe nakon godinu dana nezaštićenih redovnih polnih odnosa. Prvi korak u dijagnostici muške neplodnosti jeste ispitivanje semene tečnosti kroz dve analize: spermogram i spermocitogram, kojima se procenjuje broj, veličina, oblik i pokretljivost spermatozoida, kao i volumen i koezistentnost ejakulata.
Nalaz polnih hormona je neophodan nakon odstupanja parametara u spermogramu, kod patologije testisa, oslabljene seksualne funkcije i sumnje na neku endokrinopatiju. Testosteron je najvažniji laboratorijski marker za dijagnozu poremećaja funkcije testisa i neplodnosti kod muškaraca, zbog njegove ključne uloge u procesu spermatogeneze zajedno sa FSH. Sintetisan testosteron se ne deponuje u testisima, već se oslobađa u cirkulaciju. Kod muškaraca je 98% testosterona u cirkulaciji vezano za proteine, prvenstveno za globulin koji vezuje polne hormone (sex hormone-binding globulin, SHBG), dok je svega 2% slobodno što predstavlja biološki aktivnu frakciju hormona, koja je najbolji pokazatelj kliničke slike. Promene testosterona u odnosu na starosnu dob pokazuju njegove maksimalne koncentracije između 18. i 35. godine, nakon ovog razdoblja dolazi do smanjenog izlučivanja. Međutim, smanjenje nivoa androgena je izraženije u gojaznosti. Brojna istraživanja pokazuju da je kod gojaznih muškaraca snižen ne samo ukupni, nego i slobodni testosteron (free testosterone), proporcionalno stepenu gojaznosti. Određivanje koncentracije testosterona trebalo bi biti rano ujutru po buđenju, s obzirom na cirkadijalni ritam sekrecije testosterona - najviši nivo testosterona je nakon buđenja, dok je najniža koncentracija testosterona u krvi muškaraca pred spavanje, tako da se od jutra do večeri koncentracija testosterona smanji i do 50%. Koncentracija LH i FSH gojaznih osoba često nije promenjena, budući da paralelni uticaj negativnom povratnom spregom, povećane koncentracije estrogena i smanjene koncentracije androgena, održava nepromenju sekreciju gonadotropina.
Sa druge strane, nizak nivo testosterona kod muškaraca je udružen sa značajno povećanim sadržajem masti u telu, abdominalnom gojaznošću, dislipidemijom, visokim krvnim pritiskom i predstavlja nezavisni prediktor budućeg razvoja insulinske rezistencije, metaboličkog sindroma, šećerne bolesti (diabetes mellitus) i kardiovaskularnih bolesti.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com