Uticaj statusa vitamina D na imunološki sistem

datum objavljivanja: 16/12/2021

O značaju “vitamina sunca” kada nam Sunce nedostaje

Sa porastom saznanja o višestruko korisnom dejstvu vitamina D u očuvanju zdravlja i prevenciji različitih bolesti, istovremeno se registruje sve učestaliji nedostatak vitamina D u mnogim populacijama širom sveta. Oko 80-90% vitamina D se sintetiše u koži kada je izložena sunčevoj svetlosti, zbog čega se naziva još i “vitamin sunca”, dok se oko 10-20% u ljudskom organizmu obezbeđuje ishranom i/ili dijetetskim suplementima. Procenjuje se da oko 50% populacije u našem području ima neadekvatan status vitamina D, pri čemu se najniže vrednosti beleže tokom zimskih meseci. Pored primarne funkcije vitamina D vezane za regulaciju homeostaze kalcijuma i fosfora, koja ga čini važnim činiocem u mineralizaciji kostiju, široka rasprostranjenost vitamin D receptora (VDR) u mnogim ćelijama objašnjava multisistemsku ulogu vitamina D u organizmu.
Vitamin i/ili hormon?

Vitamin D je istovremeno liposolubilni vitamin, nutrijent koji se unosi putem hrane i prohormon, koji nastaje endogenom sintezom u koži pod dejstvom ultravioletnog (UV) zračenja sunčeve svetlosti. Međutim, oba oblika (endogeni i egzogeni) su biološki neaktivni, odnosno moraju se aktivirati na isti način, hidroksilacijom u jetri i bubrezima. Po većini karakteristika vitamin D je hormon, počevši od hemijskih osobina budući da ima steroidnu strukturu sličnu polnim i adrenalnim hormonima; nadalje prema regulaciji sinteze i deponovanju u organizmu; ali i postojanju VDR u jedru gotovo svih ćelija. Zbog takve lokacije VDR, vitamin D deluje ne samo na biohemijske procese već reguliše i ekspresiju velikog broja gena, posebno onih koji utiču na funkciju imunološkog sistema i inflamaciju (zapaljenje).
Vitamin D kao imunomodulatorni hormon

Većina ćelija imunološkog sistema sadrži VDR i metabolišuće enzime neophodne za aktivaciju vitamina D, zbog čega vitamin D učestvuje u regulaciji oba tipa imunološkog odgovora:
Vitamin D indukuje urođeni imunološki odgovor stimulacijom fagocitne aktivnosti ćelija koje čine prvu liniju obrane protiv invazije mikroorganizama (monocita i makrofaga) i povećanom sintezom antimikrobnih peptida (katelicidina i defensina). Stoga je nedostatak vitamina D povezan sa povećanom podložnošću infekcijama.
Vitamin D suprimira stečeni imunološki odgovor, doprinoseći stvaranju imunske tolerancije zbog čega ima korisnu ulogu u prevenciji i lečenju autoimunih bolesti.
Izlaganje suncu je najvažniji način obezbeđenja adekvatnih količina vitamina D u organizmu, što zavisi od brojnih faktora: geografskog položaja; godišnjeg doba i doba dana; oblačnosti i zagađenja atmosfere; fototipa kože; odeće i upotrebe zaštitnih sredstava. Ishrana i suplementacija su jedini izvor vitamin D u nedostatku sunčevog zračenja. Međutim, broj namirnica koje sadrže vitamin D je vrlo ograničen (masnija riba poput lososa i skuše, riblja jetra i ulje, plodovi mora, žumance, pečurke, žitarice). Pri tome je količina vitamina D u namirnicama mala tako da se ishranom teško dostižu preporučene nutritivne vrednosti, zbog čega se savetuje upotreba dijetetskih suplemenata naročito tokom jeseni i zime.
Vitamin D obuhvata grupu srodnih steroidnih jedinjenja od kojih najveći značaj imaju: D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol). Za razliku od biljnih namirnica koje sadrže D2, u namirnicama životinjskog porekla vitamin D je prisutan u formi D3. U koži se normalno stvara 7-dehidroholesterol, koji se pod dejstvom UV zračenja prevodi u provitamin D, a on dalje pod uticajem telesne toplote u vitamin D3. Da bi ispoljio fiziološki efekat vitamin D mora proći kroz dve metaboličke reakcije hidroksilacije. Prva metabolička reakcija se odvija u jetri i predstavlja prevođenje vitamina D3 u kalcidiol (25-OH-vitamin D3), koji se dalje transportuje cirkulacijom do bubrega gde se odvija druga hidroksilacija. U bubrezima se stvara više od 50 identifikovanih metabolita, pri čemu je kalcitriol (1,25-(OH)2-vitamin D3) najaktivniji metabolit vitamina D3. Osim produkcije kalcitriola u bubrezima, zbog prisustva vitamin D metabolišućih enzima u brojnim tkivima i ćelijama, postoji i ekstrarenalna produkcija aktivnog oblika vitamina D (npr. u epitelnim ćelijama respiratornog trakta). Vitamin D se većim delom deponuje u adipoznom i mišićnom tkivu, dok se za razliku od drugih liposolubilnih vitamin vrlo malo skladišti u jetri.
Glavni biomarker statusa vitamina D je kalcidiol, čija serumska koncentracija odražava vitamin D sintetisan u koži pod uticajem UV zračenja, kao i onaj koji je u organizam unet hranom. Dejstvo ovog hormona nije izrazito jako, pošto se za VDR vezuje značajno slabijim afinitetom od onog kojim se vezuje kalcitriol. Ipak, koncentracija kalcidiola je u cirkulaciji čak 1.000 puta veća od koncentracije kalcitriola pošto ima duži biološki poluživot. Iako kalcitriol predstavlja biološki aktivnu formu vitamina D, istraživanja ukazuju da koncentracija kalcidiola korelira sa biološkim efektima kalcitriola. Tako se u praksi status vitamina D najbolje može odrediti merenjem koncentracije kalcidiola, jer je on glavna cirkulišuća forma i njegova koncentracija najbolje odražava ukupne telesne zalihe.
➲ Brojne studije potvrđuju da održavanje optimalnog statusa vitamina D doprinosi obrani od infekcija (bakterijske i virusne etiologije), posebno kod starijih osoba i osoba sa komorbiditetima (dijabetes, hipertenzija, gojaznost). Međutim, kao i drugi vitamini rastvorljivi u mastima, vitamin D se može deponovati u organizmu i ispoljiti toksične efekte. Uobičajen način ishrane i umereno izlaganje suncu ne može dovesti do intoksikacije organizma, jer je proces precizno regulisan i veće količine prelaze u neaktivne oblike. Međutim, dugotrajnim uzimanjem suplemenata u visokim dozama mogu se javiti toksični efekti (povećanje koncentracije kalcijuma u krvi i urinu, ekstraskeletne kalcifikacije, oštećenje kardiovaskularnog sistema i bubrega). Kako bi se izbegli neželjeni efekti neophodno je prvo proveriti status vitamina D u organizmu, pa tek onda kod potvrđenog deficita vitamina D primeniti suplemente u tačno definisanoj dozi. Za proveru učinka dijetetske suplementacije, prilikom ponovnog testiranja potrebno je napraviti pauzu, kako bi se dobio realniji uvid sadržaja vitamina D u tkivima.
Medilab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com