Testom oralne tolerancije glukoze (oral glucose tolerance test, OGTT) se procenjuje odgovor organizma na oralno unetu glukozu u vidu vodenog rastvora i predstavlja merenje koncentracije glukoze (i insulina) u serijskim uzorcima pre i nakon unosa glukoze. Koncentracija glukoze (i insulina) se određuje u 0, (30), 60, (90) i 120 minutu ukoliko je propisan 2h OGTT, odnosno u 0, (30), 60, (90), 120 i 180 minutu za 3h OGTT.
Uobičajena količina anhidrovane glukoze za odrasle osobe je 75 g rastvorene u 250-300 mL vode. Testiranje trudnica se izvodi sa 50, 75 ili 100 g glukoze, dok se za decu količina glukoze određuje u odnosu na telesnu masu deteta (1,75 g/kg). Zbog razlika u količini glukoze, kao i vremenskom intervalu u kojem se određuje koncentracija glukoza (i insulina), neophodno je poneti uput lekara u laboratoriju, a naznačenu količinu glukoze ne morate kupovati u apoteci (naše laboratorije imaju već pripremljene odgovarajuće količine anhidrovane glukoze).
Uobičajena količina anhidrovane glukoze za odrasle osobe je 75 g rastvorene u 250-300 mL vode. Testiranje trudnica se izvodi sa 50, 75 ili 100 g glukoze, dok se za decu količina glukoze određuje u odnosu na telesnu masu deteta (1,75 g/kg). Zbog razlika u količini glukoze, kao i vremenskom intervalu u kojem se određuje koncentracija glukoza (i insulina), neophodno je poneti uput lekara u laboratoriju, a naznačenu količinu glukoze ne morate kupovati u apoteci (naše laboratorije imaju već pripremljene odgovarajuće količine anhidrovane glukoze).
OGTT se izvodi pod tačno definisanim uslovima koji podrazumevaju sledeće:
✓ Tri dana pre izvođenja testa osoba treba da bude na uobičajenoj ishrani, bez promena u unosu količine i vrste hrane, a koja mora da sadrži najmanje 150 g ugljenih hidrata dnevno.
✓ Pre izvođenja testa osoba može imati neograničenu aktivnost, ali ne intezivno vežbanje na koje nije naviknuta.
✓ U dogovoru sa lekarom treba obustaviti uzimanje nekih lekova (oralni kontraceptivi, kortikosteroidi, diuretici) pošto utiču na metabolizam glukoze.
✓ Osoba ne sme da puši i jede pre izvođenja testa (najmanje 10h, ali ne više od 16h), u tom periodu može da pije vodu ili nezaslađeni čaj.
✓ Test se izvodi ujutro. Tokom izvođenja testa osoba mora mirovati, ne sme da puši, jede ili pije osim samog rastvora glukoze na početku testa.
✓ Sam test se izvodi tako što se najpre uzima uzorak krvi kako bi se utvrdila početna vrednost glukoze (i insulina). Nakon toga je potrebno popiti rastvor glukoze i to vreme kada je rastvor popijen se označava nultim (0) minutom testa. Zatim se uzorci krvi vade u skladu sa uputom tj. instrukcijama koje je lekar propisao.
✓ Budući da je rastvor koji je potrebno brzo popiti izuzetno sladak može izazvati mučninu, ali i povraćanje kada se test mora ponoviti.
✓ Tri dana pre izvođenja testa osoba treba da bude na uobičajenoj ishrani, bez promena u unosu količine i vrste hrane, a koja mora da sadrži najmanje 150 g ugljenih hidrata dnevno.
✓ Pre izvođenja testa osoba može imati neograničenu aktivnost, ali ne intezivno vežbanje na koje nije naviknuta.
✓ U dogovoru sa lekarom treba obustaviti uzimanje nekih lekova (oralni kontraceptivi, kortikosteroidi, diuretici) pošto utiču na metabolizam glukoze.
✓ Osoba ne sme da puši i jede pre izvođenja testa (najmanje 10h, ali ne više od 16h), u tom periodu može da pije vodu ili nezaslađeni čaj.
✓ Test se izvodi ujutro. Tokom izvođenja testa osoba mora mirovati, ne sme da puši, jede ili pije osim samog rastvora glukoze na početku testa.
✓ Sam test se izvodi tako što se najpre uzima uzorak krvi kako bi se utvrdila početna vrednost glukoze (i insulina). Nakon toga je potrebno popiti rastvor glukoze i to vreme kada je rastvor popijen se označava nultim (0) minutom testa. Zatim se uzorci krvi vade u skladu sa uputom tj. instrukcijama koje je lekar propisao.
✓ Budući da je rastvor koji je potrebno brzo popiti izuzetno sladak može izazvati mučninu, ali i povraćanje kada se test mora ponoviti.
Test oralne tolerancije glukoze (oral glucose tolerance test, OGTT) se primarno radi ako postoji sumnja na poremećaj metabolizma ugljenih hidrata u organizmu i šećernu bolest (diabetes mellitus). Međutim, bitno je naglasiti da izvođenje OGTT nije neophodno kod svakog slučaja sumnje na dijabetes, pogotovu u slučaju osoba kod kojih su prisutni karakteristični simptomi i znaci, poput suvoće usta i pojačana žeđ, učestalo mokrenje i dr. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, OGTT se primenjuje kod osoba kod kojih je utvrđena koncentracija glukoze natašte (nakon noćnog gladovanja) između 6,1-6,9 mmol/L.
Pored toga, jedna od indikacija za primenu OGTT je sumnja na šećernu bolest tokom trudnoće (gestacioni diabetes mellitus), koji nastaje usled neadekvatne sekrecije insulina i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Budući da gestacijski dijabetes može ugroziti zdravlje ploda i majke izuzetno je važno da se dijagnoza postavi na vreme. Uobičajeno testiranje trudnica u slučaju sumnje na šećernu bolest se izvodi između 24. i 28. nedelje trudnoće. Faktori rizika za nastanak gestacijskog dijabetesa mogu biti: šećerna bolest u porodici ili u prethodnoj trudnoći, gojaznost, metabolički sindrom ili sindrom policističnih jajnika. Evaluacija gestacijskog dijabetesa se radi šest nedelja nakon porođaja jer iako se obično povlači, kod 20-50% žena se razvija dijabetes tip 2 kasnije u životu.
Sa određivanjem koncentracije insulina u krvi (insulinemija) OGTT je glavni pokazatelj postojanja insulinske rezistencije, stanja smanjene osetljivosti ciljnih tkiva (mišićnog i masnog tkiva) na dejstvo insulina, što za posledicu ima nemogućnost iskorišćavanja glukoze u ćelijama i sledstveni porast koncentracije u krvi (hiperglikemije). Metabolički sindrom predstavlja kompleksno oboljenje metabolizma koje uključuje: visceralnu (centralnu, abdominalnu) gojaznost, rezistenciju na insulin, smanjenu toleranciju glukoze, hipertenziju, dislipidemiju.
OGTT ima veoma značajnu ulogu i u postavljanju dijagnoze i lečenju neplodnosti (steriliteta, infertiliteta). Kod 70% osoba ženskog pola kod kojih je dijagnostikovan sindrom policističnih jajnika (PCOS) utvrđena je gojaznost i insulinska rezistencija. Ukoliko se OGTT utvrdi postojanje insulinske rezistencije, terapija PCOS uključuje i regulaciju metaboličkog poremećaja.