Upotreba antibiotika: dvaput razmislite – potražite savet

datum objavljivanja: 15/11/2019

Antibiotici su od svog otkrića pa do danas ključni činilac u lečenju bakterijskih infekcija. Dužina i kvalitet života su značajno poboljšani upravo zbog korišćenja antibiotika. Ipak, neadekvatna upotreba antibiotika dovela je do pojave i širenja rezistencije bakterija na ove lekove širom sveta, što onemogućava lečenje mnogih infektivnih bolesti. Evropski dan racionalne upotrebe antibiotika koji se obeležava 18.novembra, ima za cilj upravo da se svi subjekti u lancu korišćenja antibiotika upozore i podsete na njihov značaj i pravilnu upotrebu za dobrobit celog čovečanstva.

Rezistencija na antibiotike je sposobnost bakterija da spreči delovanje antibiotika (antimikrobnih agenasa za lečenje bakterijskih infekcija). Razvija se tokom izloženosti bakterija antibioticima i izazvana je najčešće njihovom pogrešnom ili prekomernom upotrebom u humanoj i veterinarskoj medicini. Rezistentne bakterije mogu inficirati ljude i životinje ali se mogu naći i u životnoj sredini (voda, zemljište, vazduh).

Poput drugih organizama, bakterije imaju sposobnost adaptacije i evoluiranja tokom vremena. Kada je bakterija izložena dejstvu antibiotika tokom dužeg perioda, može se razviti rezistencija na antibiotik. Inicijalno, bakterije izložene dejstvu antibiotika uginu, ali mali broj ćelija sa genetskom mutacijom koja predstavlja gen rezistencije, preživljava i nastavlja da se umnožava. Tokom procesa vertikalnog genskog transfera, rezistentna bakterija se reprodukuje, prenosi gene rezistencije na svoje potomstvo i formira potpuno novu generaciju rezistentnih bakterija. Bakterije mogu takodje preneti gene rezistencije horizontalnim genskim transferom, kojim se geni prenose izmedju bakterija iste populacije ali i različitih vrsta bakterija putem mobilnih genskih elemenata - plazmida.
Rezistencija bakterija na antibiotike dostigla je veoma visok nivo u svim delovima sveta. Novi mehanizmi rezistencije nastaju i šire se globalno i onemogućavaju lečenje mnogih infektivnih bolesti kao što su – pneumonia, tuberkuloza, infektivne bolesti prenosive hranom,gonoreja,sepsa...Bakterije sa višestrukim mehanizmima rezistencije od najvećeg značaja su: Klebsiella pneumoniae,
Tokom infekcije otpornim bakterijama standardna terapija postaje neefikasna, infekcija perzistira i može se preneti drugim osobama, a pacijenti su u povećanom riziku od lošeg kliničkog ishoda u odnosu na pacijente sa ne-rezistentnim sojevima iste vrste bakterija. Znatno se povećavaju troškovi lečenja, produžava hospitalizacija i povećava stopa mortaliteta.
Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter sp., Staphylococcus aureus-MRSA (Meticilin-Rezistentan), Escherichia coli, Neisseria gonorrhoeae, Salmonella sp.

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, rezistencija na antibiotike je danas globalno odgovorna za 700.000 smrtnih ishoda godišnje, sa pretpostavkom da će taj broj dostići 10 miliona do 2050.godine ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere sprečavanja širenja rezistencije, što je više od broja smrtnih ishoda izazvanih kancerom.

Pogrešna ili prekomerna upotreba antibiotika ubrzava ovaj proces npr. uzimanjem antibiotika kod virusnih infekcija kao što su prehlada ili grip, korišćenjem antibiotika kao promotera rasta kod životinja za ishranu ljudi ili u prevenciji bolesti kod zdravih životinja. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti 80-90% svih antibiotika koristi se za respiratorne infekcije koje su u najvećem procentu virusne etiologije. Stoga je neophodno kontinuirano razvijati svest o značaju adekvatne i racionalne upotrebe antibiotika.

Tokom infekcije potrebno je pre svega utvrditi da li je infekcija bakterijske etiologije kako bismo mogli izabrati pravi antibiotik i obezbediti racionalnost i efikasnost terapije. Biološki materijal sa mesta infekcije (npr.bris grla, bris nosa, bris oka, sputum) treba kada god je to moguće analizirati u mikrobiološkoj laboratoriji u cilju dobijanja kulture bakterije, sa koje se dalje vrši identifikacija izolovane vrste bakterije sa izradom antibiograma. Na taj način se odredjuje koji će antibiotik dovesti do izlečenja i detektuju mehanizmi rezistencije koje izolovani uzročnik poseduje.

U slučaju da zbog težine bolesti nije moguće sačekati nalaz antibiograma ili nije moguće dobiti adekvatan biološki materijal za mikrobiološku analizu, obavezno potražiti savet lekara, koji će na osnovu težine kliničke slike bolesti, poznavanja najčešćih uzročnika i njihove osetljivosti, ordinirati odgovarajući antibiotik i dati preporuku o dozi i dužini uzimanja leka.
PREPORUKE ZA PREVENCIJU I KONTROLU ŠIRENJA REZISTENCIJE BAKTERIJA NA ANTIBIOTIKE

✔ Antibiotike uzimajte samo kada su prepisani od strane lekara
✔ Nikada ne tražite antibiotik od Vašeg lekara ukoliko on smatra da Vam nije potreban
✔ Pridržavajte se uvek saveta u vezi sa načinom uzimanja antibiotika
✔ Nikada ne delite antibiotike i ne uzimajte antibiotike preostale od prethodnih infekcija
✔ Sprečite infekcije redovnim pranjem ruku, izbegavanjem kontakta sa obolelim ljudima i redovnom vakcinacijom
✔ Pripremajte hranu higijenski, sledeći preporuke Svetske zdravstvene organizacije: održavajte čistoću radnih površina, odvajajte sirovu i termički obradjenu hranu, čuvajte hranu na niskoj temperaturi, koristite ispravnu vodu i bezbedne sirovine za pripremu obroka
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com