Uloga folata u prevenciji kardiovaskularnih bolesti

datum objavljivanja: 03/01/2022

Veza deficita folata i hiperhomocisteinemije

Veza između folata i kardiovaskularnih bolesti (KVB) najviše je proučavana sa stanovišta homocisteina, koji se u brojnim istraživanjima ističe kao nezavisni faktor rizika za nastanak aterosklerotskih vaskularnih bolesti i venske tromboze. Kao i najveći broj drugih vitamina, folati (vitamin B9) se ne mogu sintetisati u organizmu sisara, zbog čega se potrebne količine moraju obezbediti adekvatnom ishranom i/ili suplementacijom. Deficit folata je povezan sa povećanom koncentracijom homocisteina u krvi (hiperhomocisteinemijom), koja oštećenjem endotelnih ćelija krvnih sudova smanjuje njihovu fleksibilnost, dok promenanama u sistemu hemostaze uzrokuje hiperkoagulabilnost krvi. Tokom nedelje posvećene svesnosti o značaju folata (Folic Acid Awareness Week), koja se u 2022. godini obeležava od 3. do 9. januara, govorimo o vezi deficita folata i hiperhomocisteinemije.
➔ Opšti termin folati se koristi za grupu hemijski i funkcionalno srodnih jedinjenja, koja se svrstavaju u hidrosolubilne vitamine grupe B-kompleksa. Iako se termini folati i folna kiselina često koriste kao sinonimi, potrebno ih je razlikovati. Folati su prirodna forma vitamina koja je prisutna u brojnim namirnicama pretežno biljnog porekla, dok je folna kiselina sintetički oblik vitamina koji se zbog veće stabilnosti i bioraspoloživosti u odnosu na folate koristi za obogaćivanje (fortifikaciju) hrane i u proizvodnji vitaminskih suplemenata. Biološki aktivni oblici folata su redukovani metaboliti tetrahidrofolati (THF), koji učestvuju u reakcijama sinteze strukturnih komponenti deoksiribonukleinske kiseline (DNK), dok je 5-metil-tetrahidrofolat (5-metil-THF) najvažniji derivat u ljudskom metabolizmu i oblik koji se transportuje u krvi.
Homocistein se stvara u metabolizmu metionina, esencijalne aminokiseline koja se nalazi u proteinima hrane. Metaboliše se na jedan od dva načina: remetilacijom i transsulfuracijom. U metabolizmu homocisteina učestvuju i vitamini B-kompleksa, pri čemu je 5-metil-THF donor metil grupe ključne za uspešnu remetilaciju homocisteina u metionin, što povezuje folatni ciklus sa metabolizmom homocisteina. Koncentracija homocisteina u krvi predstavlja osetljiv biohemijski pokazatelj statusa folata, jer deficit folata dovodi do porasta koncentracije homocisteina. Brojne studije su pokazale povezanost između povišene koncentracije homocisteina i rizika za KVB, pri čemu hiperhomocisteinemija deluje snažno sinergistički (udruženo) sa drugim faktorima rizika za KVB.
Namirnice kao što su zeleno lisnato povrće, kvasac, mahunarke, citrusno voće, žumance i iznutrice su posebno bogat izvor folata. Međutim, skladištenje namirnica i duža priprema hrane termičkom obradom, kao i interakcija sa drugim hemijskim jedinjenjima u hrani značajno utiču na stabilnost i apsorpciju ovog vitamina. Zalihe folata u organizmu su relativno male u odnosu na potrebe, tako da se deficit ovog vitamina manifestuje već nekoliko nedelja nakon slabijeg unosa ishranom, naročito ako je povezano sa povećanom potrebom u određenim fiziološkim stanjima (period rasta i razvoja; trudnoća i dojenje) ili prekomernom konzumacijom alkohola.
Koncentracija folata u serumu podleže fluktuacijama shodno promenama unosa, zbog čega pojedinačna analiza ne može obezbediti diferencijaciju između privremene, skorašnje redukcije unosa i stanja hronične deficijencije. Ipak, ponovljena merenja sprovedena tokom perioda od mesec dana, koja rezultuju vrednostima ispod preporučenih ukazuju na deficit.
Određivanje koncentracije homocisteina u krvi se primenjuje u praćenju rizika za nastanak ateroskleroze i tromboze koronarnih, moždanih i perifernih krvnih sudova. Koncentracija homocisteina >15 μmol/L prihvaćena je kao nezavisni faktor rizika za KVB. Što je koncentracija homocisteina veća, to su klinički poremećaji izraženiji, pri čemu se hiperhomocisteinemija deli na: blagu (16-24 μmol/L), umerenu (25-100 μmol/L) i izraženu (>100 μmol/L). U stanju hiperhomocisteinemije povećan oksidativni stres doprinosi nastanku ateroskleroze i nestabilnih plakova, dok protrombotski efekat uzrokuje formiranje krvnog ugruška (tromba) prilikom rupture (prskanja) nestabilnog plaka. Porast koncentracije homocisteina u krvi za 5 μmol/L ima uticaj na razvoj ateroskleroze analogno povećanju koncentracije holesterola za oko 0,5 mmol/L, odnosno povećava rizik za nastanak koronarne bolesti 1,3 puta. Hiperhomocisteinemija je povezana sa faktorima rizika za KVB, kao što su: muški pol, starost, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, hiperlipidemija, hipertenzija.
➲ Faktori ishrane koji uzrokuju deficit folata, piridoksina (vitamin B6) i kobalamina (vitamin B12), kao i povećan unos metionina (namirnice životinjskog porekla), imaju značajnu ulogu na nivo homocisteina. Za nastanak blage hiperhomocisteinemije najčešće su odgovorni nedostatak folne kiseline i vitamina B12 posebno kod starijih osoba, zbog čega se uključuje i određivanje vitaminskog statusa. U slučaju vitaminskog deficita, koncentracija homocisteina se može korigovati do normalnih vrednosti uvođenjem terapije folnom kiselinom i/ili vitaminom B12. Međutim, povišene vrednosti homocisteina i normalne vrednosti vitamina upućuju na nasledni poremećaj u sintezi pre svega enzima metilentetrahidrofolat reduktaze (MTHFR). Mutacije gena za MTHFR smanjuju njegovu aktivnost, pri čemu su dva najčešća polimorfizma gena MTHFR C677T i A1298C. Ako je reč o naslednom metaboličkom poremećaju koncentracije homocisteina mogu biti >100 μmol/L, kada se KVB javljaju već u mlađoj životnoj dobi.
⇛ Pri interpretaciji rezultata potrebno je imati u vidu da na koncentraciju homocisteina utiču i drugi faktori kao što su: pol, starost, životne navike, neke bolesti i primena određenih lekova. Koncentracija ukupnog homocisteina je viša kod muškaraca nego kod žena, pri čemu se kod oba pola povećava starenjem. Pušenje i hroničan prekomeran unos alkohola usled pojačane razgradnje vitamina grupe B-kompleksa utiču na porast koncentracije homocisteina. U povišenju koncentracije homocisteina ulogu mogu imati i neke bolesti (psorijaza, bolesti bubrega i štitaste žlezde), kao i primena određenih lekova (metotreksat, karbamazepin, fenitoin).
Medilab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com