Svetski dan zdravlja

datum objavljivanja: 07/04/2020

Pandemija Koronavirus bolesti 2019 (Coronavirus disease, COVID-19)

Svetski dan zdravlja obeležava se 7. aprila svake godine pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije sa ciljem da se skrene pažnja svetske javnosti na najznačajnije probleme u vezi sa zdravljem ljudi na globalnom nivou. Danas, tri meseca nakon prvog upozorenja na pojavu grupe slučajeva teške upale pluća nepoznatog uzroka u Vuhanu u Kini, svet kakav znamo se menja brzo i dramatično, utičući na milione ljudskih života. Epidemija Koronavirus bolesti 2019 (Coronavirus disease, COVID-19) u regiji zapadnog Pacifika sada je dobila svetske razmere, dovodeći u velika iskušenja zdravstvene sisteme širom sveta i ugrožavajući ljudske živote bez presedana.
Humani koronavirusi su prvi put identifikovani sredinom 60-ih godina prošlog veka. Klasifikovani su u okviru familije Coronaviridae i naziv su dobili prema glikoproteinskim nastavcima rasporedjenim u obliku krune na površini omotača, koji podsećaju i na sunčevu koronu. Genetski materijal im se sastoji od ribonukleinske kiseline (RNK) veličine 27 do 34 kb, što predstavlja najveći genom medju svim RNK virusima. Podeljeni su u 4 glavne podgrupe: alfa, beta, gama i delta. Prema vrsti oboljenja koje izazivaju dele se u dve glavne grupe: obični humani koronavirusi i ostali humani koronavirusi.

OBIČNI HUMANI KORONAVIRUSI

Najzastupljeniji tipovi su 229E (alfa coronavirus), NL63 (alfa coronavirus), OC43 (beta coronavirus), HKU1 (beta coronavirus). Infekcija ovim virusima je najčešća u jesen i zimu, mada se može javiti u bilo koje doba godine.

Prenose se sa inficirane osobe na druge osobe putem:

• vazduha - kašljanjem i kijanjem

• bliskim kontaktom, kao što su dodir i rukovanje

• dodirivanjem površina i predmeta sa virusom, a zatim usta, nosa i očiju pre pranja ruku


Simptomi infekcije običnim humanim koronavirusom:

Sekrecija iz nosa, bol u grlu, glavobolja, groznica, kašalj i opšti osećaj slabosti. Obični humani koronavirusi najčešće uzrokuju blagu do srednje izraženu bolest gornjeg respiratornog trakta, poput obične prehlade. Većina ljudi se ovim virusom inficira jednom ili više puta tokom života. U retkim slučajevima mogu izazvati bolest donjeg dela respiratornog trakta, kao što je pneumonia ili bronhitis, kod ljudi sa kardiovaskularnim bolestima, oslabljenim imunim sistemom, kod dece i starih osoba.


Terapija infekcije običnim humanim koronavirusom:

Ne postoji vakcina ni posebna terapija, najveći broj obolelih se oporavlja bez ikakve terapije. Ipak, kako bi se olakšali simptomi mogu se primeniti: lekovi za snižavanje temperature i smanjenje bola, ovlaživači vazduha ili tople kupke za smanjenje bola u grlu i kašlja, uzimanje dosta tečnosti, ostajanje kod kuće i mirovanje.



OSTALI HUMANI KORONAVIRUSI

Svi koronavirusi koji izazivaju bolesti ljudi imaju poreklo od životinja – slepih miševa ili glodara. Prethodne epidemije betakoronavirusa bile su uslovljene direktnim kontaktom sa drugim životinjama - sekundarnim rezervoarima infekcije, kao što su civet mačke (SARS), kamile (MERS) i najverovatnije pangolini (COVID-19). Koronavirusi koji inficiraju životinje evoluiraju u domaćinu, menjaju svoje karakteristike i faktore virulencije, zatim inficiraju humanu populaciju i postaju tzv. novi koronavirusi.
U grupu ostalih humanih koronavirusa spadaju:

MERS-CoV (betakoronavirus koji uzrokuje Blisкоistоčni rеspirаtоrni sindrоm (Middle East Respiratory Syndrome))

SARS-CoV (betakoronavirus koji uzrokuje tеšкi акutni rеspirаtоrni sindrоm (Severe Acute Respiratory Syndrome))

SARS-CoV-2 (novi koronavirus koji uzrokuje koronavirus bolest 2019 ili COVID-19)
Koronavirus bolest 2019 (Coronavirus disease 2019, COVID-19)


COVID-19 je virusna respiratorna infekcija izazvana novim koronavirusom SARS-CoV-2. Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО) је registrovala infоrmаciје о izbiјаnju еpidеmiје upаlе plućа nеpоznаtоg pоrекlа u grаdu Vuhаnu u Кini 31. dеcеmbrа 2019. gоdinе, a jаvnоzdrаvstvеna prеtnja оd mеđunаrоdnоg znаčаја (Public Health Emergency of International Concern) proglašena je 30. јаnuаrа 2020. gоdinе. Pandemija je proglašena 11. marta 2020. gоdinе u trenutku kada je identifikovano više od 118.000 slučajeva ove bolesti sa 4.291 smrtnih ishoda u 114 država sveta.

Кinеsке institucije su idеntifiкоvаlе nоvi коrоnаvirus 7. јаnuаrа 2020. gоdinе koji је privrеmеno nаzvаn 2019-nCoV, dа bi 11. fеbruаrа bolest dobilа naziv Coronavirus disease 2019 (COVID-19) ili Коrоnаvirus bolest 2019.

Način prenošenja:

Sa inficirane osobe na druge osobe putem:

• vazduha – kapljično (kašljanjem i kijanjem) na maloj udaljenosti

• bliskim kontaktom, kao što su dodir i rukovanje

• dodirivanjem površina i predmeta sa virusom, a zatim usta, nosa i očiju pre pranja ruku

• moguć je prenos vazduhom, nekapljično ili drugim putevima koji još uvek nisu poznati


Simptomi:

Kao i mnoge druge respiratorne bolesti, simptomi COVID-19 bolesti izazvane koronavirusom SARS-CoV-2, mogu mnogo varirati medju obolelima. Većina potvrdjenih slučajeva ima blage simptome, slične prehladi ili blažem obliku pneumonie, sa povišenom telesnom temperaturom (> 38˚C), suvim neproduktivnim kašljem i otežanim disanjem. Oko 14% potvrdjenih slučajeva ima težak oblik pneumonie i probleme sa disanjem, 5% pacijenata razvija respiratorni sindrom, septični šok i/ili multiorganski sindrom koji potencijalno rezultuju smrtnim ishodom. Manje od 1% zdrave populacije umire od COVID-19 bolesti. Prema podacima iz aktuelnih studija najveći broj umrlih imao je udruženu i kardiovaskularnu bolest (10%), dijabetes (7%), hroničnu respiratornu bolest, hipertenziju ili kancer (6%).


Dijagnostika:

Uzorci iz nazofarinksa (eventualno orofarinksa ili nosa) uzeti tehnikom brisa i iz donjih partija respiratornog trakta (sputum, bronhoalveolarna lavaža) predstavljaju validne uzorke za testiranje prisustva SARS-CoV-2. Testiranje se vrši molekularnom metodom – reakcija lančane polimeraze reverznom transkripcijom u realnom vremenu (Real-time Polymerase Chain Reaction, RT-PCR), kvalitativnim odredjivanjem prisustva nukleinske kiseline virusa, u referentnim i posebno ovlašćenim laboratorijama za virusološku dijagnostiku.


Terapija:

Trenutno ne postoji specifična vakcina ni specifična terapija za COVID-19. U toku su mnoge kliničke studije koje evaluiraju potencijalne terapijske protokole (antimalarici, antivirusni lekovi primenjeni u terapiji SARS-a, monoklonska antitela itd.).


Prevencija:

Najbolji način prevencije pojave bolesti je izbegavanje izloženosti virusu, saznanjem o načinu prenošenja virusa i adekvatnim merama zaštite.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com