Svetski dan zdravlja 2021

datum objavljivanja: 07/04/2021

COVID-19: šta smo saznali u godini pandemije

Godinu dana nakon početka pandemije bolesti izazvane novim koronavirusom (Coronavirus disease, COVID-19) tokom neprestane borbe sa virusom, milioni života širom sveta su izgubljeni, internacionalne i lokalne restriktivne mere sprečavanja širenja virusa su i dalje na snazi, zdravstveni sistemi su angažovani do granica izdržljivosti, ali posvećenim radom brojnih naučnih timova došlo se do novih saznanja o načinu prenošenja virusa, varijabilnosti genetskog materijala, dijagnostici, imunitetu nakon preležane bolesti, imunizaciji. Od početka 2020. godine do danas objavljeno je više od 38.000 preliminarnih studija o SARS-CoV-2 virusu. Šta smo saznali u godini pandemije?
Globalna epidemiološka situacija WHO Coronavirus (COVID 19) Dashboard

07.04.2020. 1. 316 988 74 066 209
07.04.2021. 132.095.122 2.868.226 290
potvrdjenih slučajeva smrtnih ishoda država, regija, teritorija
✵ NAČIN PRENOŠENJA

Čovek se može inficirati SARS-CoV-2 virusom preko kontaktnih površina. Prema dostupnim epidemiološkim podacima i studijama o faktorima prenošenja u životnoj sredini, prenos virusa preko površina ipak nije značajan put širenja infekcije, rizik je veoma mali. Osnovnim načinom prenošenja se i dalje smatra izloženost respiratornim kapljicama koje u sebi nose virus. U većini slučajeva, samo čišćenje površina deterdžentom, bez dezinficijensa je dovoljno da smanji rizik od infekcije.
✵ NOVE ˝PRETEĆE˝ VARIJANTE SARS-CoV-2 VIRUSA

Genetski materijal virusa je veoma podložan promenama tokom vremena u vidu mutacija, posebno kod RNK virusa. Na taj način nastaju nove varijante virusa koje imaju veću sposobnost širenja u populaciji, izazivaju teže oblike bolesti, onemogućavaju specifično dijagnostičko testiranje, imaju smanjenu osetljivost na terapijske agense i mogu izbeći prirodni ili vakcinalni imunitet domaćina. Počevši od jeseni 2020. godine pojavilo se nekoliko novih varijanti SARS-CoV-2 virusa koje imaju tendenciju globalnog širenja. Poseban predmet ispitivanja naučnika je efektivnost trenutno odobrenih vakcina protiv novih varijanti virusa.

B.1.1.7 – Britanski soj

Velika Britanija, septembar 2020., efikasnije i brže prenošenje, veći rizik od smrtnog ishoda.

B.1.351 – Južnoafrički soj

Nelson Mandela Zaliv, oktobar 2020., do sada nema dokazanih slučajeva sa težom kliničkom slikom bolesti, moguć uticaj na neutralizaciju nekih poliklonalnih i monoklonalnih antitela.

P.1. – Brazilski soj

Japan, otkriven kod 4 putnika iz Brazila tokom rutinskog testiranja, decembar 2020., efikasnije i brže prenošenje, moguć uticaj na neutralizaciju nekih poliklonalnih i monoklonalnih antitela.
✵ FAKTORI RIZIKA

Prema podacima iz objavljenih studija, članaka, medicinskih izveštaja i internih podataka, u periodu od decembra 2019. do januara 2021. godine, dopunjena je lista medicinskih stanja koje kod odraslih osoba povećavaju rizik od pojave težih kliničkih oblika COVID-19 bolesti. To su astma, hematološka oboljenja, kancer, cerebrovaskularna bolest, hronična opstruktivna bolest pluća, hronične bolesti bubrega, cistična fibroza, dijabetes, Daunov sindrom, kardiovaskularne bolesti, hiretenzija, imunosupresivna terapija, transplantacija, neurološka stanja i gojaznost.
✵ DIJAGNOSTIKA

ANTIGENSKI TEST

Iako je odredjivanje prisustva nukleinske kiseline SARS-CoV-2 virusa molekularnim metodama (Real-time Polymerase Chain Reaction, RT-PCR) i dalje ˝zlatni standard˝, dokazivanje prisustva virusa imunoesej testovima koji detektuju virusne antigene dobija veoma veliki značaj zbog lakoće izvodjenja, visoke specifičnosti i osetljivosti metode (>95%) uz višestruko nižu cenu u odnosu na molekularne metode.

Uzorci iz nazofarinksa ili nosa uzeti tehnikom brisa predstavljaju validne uzorke za testiranje prisustva SARS-CoV-2 antigenskim testom, rezultat ispitivanja dobija se za 15-30 minuta u zavisnosti od proizvodjača testa.

• SARS-CoV-2 IgG ANTITELA NA S PROTEIN (Spajk)

Prirodna infekcija SARS-CoV-2 virusom rezultuje razvojem antitela na virusne proteine (N, S i subjedinice S proteina), tako da kod osoba koje nisu vakcinisane njihovo prisustvo ukazuje na prethodnu infekciju SARS-CoV-2 virusom.


Kod vakcinisanih osoba koje prethodno nisu bile inficirane ovim virusom, serološki test može biti pozitivan samo na antitela na S (spajk) protein virusa i njegove subjedinice, obzirom da vakcine uglavnom indukuju imuni odgovor na S protein. Stoga je istorija vakcinacije i/ili prethodne SARS-CoV-2 infekcije veoma bitna u izboru serološkog testa za praćenje efektivnosti vakcinacije. Provera efektivnosti sprovedene imunizacije osoba vakcinisanih protiv SARS-CoV-2 ovim testom, preporučuje se nakon minimum 2 do 4 nedelje od primanja druge doze vakcine.
TERAPIJA

I dalje su u toku mnoge kliničke studije koje evaluiraju potencijalne terapijske protokole (antimalarici, antivirusni lekovi primenjeni u terapiji SARS-a, monoklonska antitela itd.), ali osim antivirusnog leka – remdesivira, odobrenog od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) koji ima umeren efekat u lečenju bolesti, nema specifičnog leka za COVID-19.
PREVENCIJA

Sa brzim razvojem saznanja o virusu naučni timovi širom sveta uspeli su i da u rekordno kratkom roku proizvedu vakcine protiv COVID-19. Trenutno je 89 vakcina u fazi kliničkih ispitivanja na ljudima, 27 je u finalnoj fazi testiranja, 77 pretkliničkih vakcina je u fazi ispitivanja na životinjama. Osam vakcina je odobreno za potpunu primenu, 5 je autorizovano i u limitiranoj primeni.
Vakcina pomaže našem organizmu da razvije imunitet na virus bez prethodne pojave bolesti.
Različite vrste vakcina nam pružaju zaštitu na različit način, ali svima je zajedničko da organizam produkuje memorijske T limfocite i B limfocite koji ˝pamte˝ kako da se bore sa virusom prilikom sledećeg kontakta.

• Celoćelijske inaktivisane vakcine - sadrže cele čestice virusa koje su inaktivisane različitim postupcima.
• Proteinske subjedinične vakcine - sadrže bezopasne proteine virusa umesto cele čestice virusa.
• Vektorske vakcine - sadrže modifikovanu verziju virusa npr. adenovirus, koji nosi u sebi deo materijala virusa COVID-19 bolesti. Dospećem u naše ćelije genetski materijal iz vektora našim ćelijama daje instrukcije za produkciju proteina jedinstvenih za virus COVID-19.
• mRNK vakcina - sadrži virusni materijal koji našim ćelijama daje instrukcije kako da produkuju bezopasni protein jedinstven za virus koji izaziva COVID-19, nakon čega naše ćelije proizvode kopije proteina i zatim uništavaju materijal iz vakcine.
Nezamenljiv način prevencije pojave bolesti pored imunizacije i dalje je izbegavanje izloženosti virusu, saznanjem o načinu prenošenja virusa i poštovanjem adekvatnih mera zaštite od infekcije: obavezno nošenje zaštitne maske u zatvorenom i otvorenom prostoru, socijalno distanciranje, higijena ruku i predmeta sa kojima dolazite u kontakt.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com