Svetski dan mikroorganizama 2021

datum objavljivanja: 17/09/2021

Upoznajte svoj mikrobiom

Mikroorganizme uglavnom znamo kao uzročnike bolesti ljudi, životinja i biljaka ili kvarljivosti hrane, ali ovi mali organizmi su nam takodje i od velike pomoći u održanju zdravlja, proizvodnji hrane i lekova i očuvanju životne sredine. Svetski dan mikroorganizama se obeležava 17. septembra u cilju promovisanja raznolikosti mikroorganizama i ohrabrivanja ljudi da prepoznaju njihov esencijalni značaj za ljudsko zdravlje, životnu sredinu i kvalitet života uopšte.
MIKROBIOTA I MIKROBIOM

Čovek se u osnovi sastoji uglavnom od mikroorganizama. Više od 100 triliona prisutnih mikroorganizama sa preko 10.000 različitih vrsta, nadmašuje broj humanih ćelija u odnosu 10 prema 1, što predstavlja 70-90% ukupnog broja ćelija ljudskog tela. Pojedini autori ih smatraju posebnim esencijalnim organom tzv. superorganom, a najnovije studije pokazuju da se kod svake osobe može identifikovati jedinstveni set mikroorganizama poput otiska prsta.

Humana mikrobiota se definiše kao zajednica mikroorganizama koji naseljavaju ljudsko telo i razvijaju različite oblike interakcije. Čine je većinom bakterije, gljive, virusi i protozoe na spoljašnjim i unutrašnjim delovima tela kao što su koža, sluznice, gastrointestinalni, respiratorni, urogenitalni trakt i mlečne žlezde, gde formiraju kompleksni ekosistem koji se adaptira na posebne uslove sredine koju naseljavaju. Pojam humani mikrobiom pojavio se tek krajem devedesetih godina prošlog veka, a danas je u širokoj upotrebi i praktično je zamenio pojam mikrobiota.

Humani mikrobiom predstavlja genetski materijal mikroorganizama (mikrobiote) odredjenog dela ljudskog tela. Ukupan broj gena humanog mikrobioma je 200 puta veći od broja gena u humanom genomu, njegova težina iznosi oko 2,3 kilograma.
KAKO SE FORMIRA MIKROBIOM?

Naseljavanje mikroorganizama počinje već kod novorodjenčadi tokom prolaska kroz porodjajni kanal majke a zatim i preko mleka tokom dojenja. Kojoj vrsti mikroorganizama je novorodjenče izloženo stoga zavisi isključivo od majčinog mikrobioma, a najčešće su to laktobacili i bifidobakterije. Prirodni porodjaj i dojenje su preduslov pravovremenog formiranja mikrobioma, u suprotnom dolazi do odloženog naseljavanja mikroorganizama i sporijeg razvoja imuniteta novorodjenčeta. Tokom života uslovi u životnoj sredini i navike u ishranu utiču na promenu sastava i stabilnost interakcije (simbiozu) mikrobioma i humanih ćelija. Mikroorganizmi se aktivno prilagodjavaju specifičnoj regiji ljudskog tela i kao rezultat njihove aktivnosti, identifikuju se kao deo tela.
ČUVAJTE SVOJE MIKROBE
➢ Nemojte se bojati mikroba. Većina njih Vam zapravo pomaže.
➢ Nemojte uzimati antibiotike po svaku cenu i prema svom nahodjenju.
➢ Održavajte higijenu ruku - obavezno tokom pripreme hrane i pre jela.
➢ Smanjite upotrebu antibakterijskih proizvoda i nemojte koristiti sredstva za dezinfekciju ruku umesto sapuna.
➢ Izbegavajte preradjenu hranu, konzumirajte kuvana jela i sirovu hranu bogatu vlaknima, povrće, voće, žitarice.
➢ Preparati probiotika (prijateljske bakterije) Vam mogu pomoći u uspostavljanju zdravog mikrobioma.
SASTAV MIKROBIOMA

Mikrobiom se sastoji od mikroorganizama koji su korisni, ali i potencijalno štetni. Većina je simbiotična (ljudski organizam i mikrobiota imaju koristi), a manji broj je patogen (uzrokuje bolesti). On se konstantno menja u skladu sa faktorima domaćina kao što su uzrast, ishrana, životne navike, hormonski status, genetska predispozicija, hronične bolesti. U zdravom telu patogeni i simbiotični mikroorganizmi koegzistiraju, ali ukoliko dodje do poremećaja tog balansa usled infektivnih bolesti, dijetalnih režima ishrane, prolongirane upotrebe antibiotika ili drugih lekova dolazi do pojave disbioze (smanjenje broja i raznovrsnosti mikroorganizama).
MIKROBIOM I OČUVANJE ZDRAVLJA

Poslednjih godina veliki broj studija ukazao je na krucijalnu ulogu humanog mikrobioma u očuvanju zdravlja ljudi učestvovanjem u procesu varenja i apsorpcije hrane, regulacijom imunološkog sistema, produkcijom vitamina B, tiamina, riboflavina i vitamina K kroz nekoliko mehanizama:

Ekstrakcija energije iz hrane i promena signala za apetit, specifični enzimi i biohemijski putevi kojima pomažu u procesu varenja hrane, učestvovanje u metabolizmu nesvarenih ugljenih hidrata i biosintezi vitamina.

Stvaranje fizičke barijere koja štiti domaćina od patogenih mikroorganizama i produkcija antimikrobnih supstanci.

Važna uloga u razvoju crevne sluznice i imunološkog sistema. Signale i metabolite mikroorganizama registruju hematopoetske i ne-hematopoetske ćelije urodjenog imunološkog sistema i pretvaraju u fiziološki odgovor upravljen protiv razvoja alergija i autoimunih bolesti. .
Mikrobiom zdravih odraslih osoba dominantno sačinjavaju četiri grupe bakterija: Firmicutes, Bacteriodetes, Proteobacteria i Actinobacteria. Fakultativni anaerobi su dominantni u gastrontestinalnom traktu dok su striktni aerobi zastupljeni u respiratornom traktu, nosnoj šupljini i na površini kože.

Najveća koncentracija mikrobioma je u crevnom traktu. Ovi mikroorganizmi se smatraju najvažnijim činiocem očuvanja zdravlja ljudi. Familije bakterija koje su najzastupljenije su Prevotella, Ruminococcus, Bacteroides i Firmicutes. U debelom crevu, sredini sa niskim sadržajem kiseonika, nalaze se anaerobne vrste Peptostreptococcus, Bifidobacterium, Lactobacillus i Clostridium. Njihova najznačajnija uloga je u prevenciji dominacije štetnih bakterija, kompeticijom za hranljive materije i receptore na mukoznoj membrani creva i produkcijom antimikrobnih supstanci.
MIKROBIOM I BOLESTI

Mikrobiom ima takodje i centralnu ulogu u razvoju mnogih bolesti kao što su infekcije, bolesti jetre, karcinomi gastrointestinalnog trakta, metabolički poremećaji, respiratorne bolesti, mentalne bolesti, autoimune bolesti, iritabilni kolon, gojaznost.

Infekcije su najčešća posledica disbioze mikrobioma, kada dolazi do kolonizacije patogenih mikroorganizama i indukcije jakog inflamatornog odgovora. Široka upotreba antibiotika, imunosupresivnih lekova i novih terapijskih tehnologija za lečenje HIV i Clostridium difficille infekcije ima veoma veliki uticaj na humani mikrobiom.

Autoimune bolesti kao što su dijabetes tip 1, reumatoidni artritis, mišićna distrofija, multipla skleroza i fibromijalgija su blisko povezane sa disfunkcijom mikrobioma. Patogene bakterije se akumuliraju tokom vremena, menjaju aktivnost gena i metaboličkih procesa mikrobioma i rezultuju abnormalnim imunim odgovorom upravljenim protiv supstanci i tkiva ljudskog organizma. Autoimune bolesti se prenose u okviru porodice nasledjivanjem mikrobioma, a ne gena humane DNK.

Mnogi naučnici smatraju crevni mikrobiom ˝drugim mozgom˝ usled jake povezanosti crevnog mikrobioma i mentalnih poremećaja poput depresije i spektra autističnih poremećaja.
Medilab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com