Svetski dan kontracepcije 2021

datum objavljivanja: 26/09/2021

Značaj kontrola pre i tokom primene hormonske kontracepcije

Svetski dan kontracepcije sе оbеlеžаvа 26. sеptеmbrа sa ciljem da se promoviše važnost informisanja o savremenoj kontracepciji ne samo u pogledu planiranja porodice, nego i u očuvanju opšteg i reproduktivnog zdravlja. Hormonska kontracepcija je najefikasniji metod kontrole začeća, pri čemu se danas najčešće upotrebljavaju kombinovani preparati (estrogen i progestagen) za oralnu upotrebu, tzv. kombinovana oralna kontracepcija (KOK). Pored visoke efikasnosti i sigurnosti u sprečavanju trudnoće, KOK ima i brojna nekontraceptivna korisna dejstva, koja doprinose očuvanju zdravlja žena. Procenjuje se da danas u svetu oko 150 miliona žena primenjuje KOK kao meru kontracepcije i/ili terapijsku opciju, što ih svrstava u najpropisivanije lekove današnjice. Iako KOK za većinu žena predstavlja bezbedni vid kontracepcije, u izvesnim rizičnim grupama njihova primena može biti praćena manjim ili većim neželjenim efektima. Najozbiljniji neželjeni efekti primene KOK su tromboembolijski poremećaji.
Kontraceptivni efekat KOK se ostvaruje višestrukim mehanizmima, zbog čega ona predstavlja najpouzdaniju reverzibilnu kontracepcijsku metodu. Tokom primene KOK, povećan nivo hormona u krvi deluje na hipotalamus mehanizmom negativne povratne sprege, smanjujući oslobađanje gonadotropin oslobađajućeg hormona (Gonadotropin-releasing hormone, GnRH), što dalje uslovljava inhibiciju sekrecije gonadotropina iz hipofize i reverzibilnu supresiju ovulacije. Estrogenska komponenta suzbija sintezu i sekreciju folikulostimulirajućeg hormona (FSH), sprečavajući na taj način selekciju i razvoj dominantnog folikula. Dodatno, estrogen potencira dejstvo gestagene komponente povećanjem koncentracije intracelularnih receptora za progesteron. Progestinska (gestagenska) komponenta deluje inhibitorno na luteinizirajući hormon (LH), sprečavajući skok (pik) LH i posledično ovulaciju, što je ključno za visoku kontraceptivnu efikasnost. Pored toga, gestageni izazivaju promene sluznice materice (endometrijuma) što onemogućava implantaciju oplođene jajne ćelije, dok cervikalni mukus postaje gust i nepogodan za kretanje spermatozoida.
Nekontraceptivna korisna dejstva KOK deluju: terapijski (regulacija menstrualnog ciklusa; lečenje hiperandrogenizma, sindroma policističnih jajnika (PCOS), endometrioza, mioma) i protektivno (smanjenje učestalosti ektopičnih (vanmateričnih) trudnoća; benignih oboljenja dojke; osteoporoze; karcinoma jajnika, endometrijuma i debelog creva).
Za bezbedno korišćenje KOK važno je da se pre početka primene proceni opšte zdravstveno stanje i prisustvo faktora rizika, odnosno isključi postojanje eventualnih kontraindikacija. Manifestacije u vaskularnom sistemu tokom primene KOK se ogledaju kroz moguću povećanu incidenciju venskih i arterijskih tromboza. Iako je primena današnjih niskodoziranih preparata sigurna kontraceptivna metoda kod zdravih žena, bitno je istaći da rizik od vaskularnih oboljenja može biti veći zavisno od drugih individualnih faktora rizika, poput: nasledne ili stečene trombofilije (povišena sklonost ka nastanku tromboze); pušenja (rizik najveći kod žena >35 godina starosti, koje puše >15 cigareta/dan); hipertenzije; gojaznosti; hiperlipidemije; šećerne bolesti; migrene sa aurom. Pored toga, KOK utiče na promene u sastavu i smanjen protok žuči što uslovljava povećanu učestalost formiranja kamena u žučnoj kesi (holelitijaze). Inače je pojava kamena u žuči tri puta učestalija kod žena nego kod muškaraca, jer ženski polni hormoni stimulišu jetru da uklanja više holesterola iz krvi i usmerava ga u žuč.
Estrogen iz kontraceptivnog sredstva utiče na promene u normalnom zgrušavanju (koagulaciji) krvi, tako da njihova upotreba povećava rizik za nastanak krvnog ugruška (tromba). Iako današnji preparati sadrže značajno nižu koncentraciju hormona u odnosu na prve oralne kontraceptive čime su rizici i nuspojave bitno smanjeni, preporuka je da se ispita eventualno postojanje poremećaja zgrušavanja krvi pre početka primene KOK.
Dijagnoza trombofilija se postavlja kombinacijom podataka porodične anamneze, kliničkog pregleda i laboratorijskih testova. tzv. trombofilija panela. Prvi korak laboratorijske dijagnostike trombofilija obuhvata određivanje opštih testova koagulacije, protrombinskog vremena (PV) i aktiviranog parcijalnog tromboplastinskog vremena (aPTT). Utvrđivanje rizičnih faktora nasledne trombofilije sprovodi se upotrebom specifičnih testova za određivanje prirodnih antikoagulansa antitrombina III (AT-III), proteina C (PC), proteina S (PS), kao i rezistencije na aktivisani protein C (APCR) i koncentracije homocisteina. Dijagnostikovanje trombofilija uključuje i genetička testiranja kako bi se utvrdilo eventualno postojanje genskih polimorfizama za faktore koagulacije (FV Leiden R506Q, FII 20210A), njihove inhibitore (PAI 4G/5G) ili enzim uključen u metabolizam homocisteina (MTHFR C677T i A1298C).
⇒ Bitno je takođe naglasiti da hormonski kontraceptivi dovode do izvesnih metaboličkih promena, zbog čega su značajne redovne kontrole, koje pored merenja krvnog pritiska i telesne mase uključuju i određena laboratorijska ispitivanja. Promene metabolizma ugljenih hidrata tokom primene KOK slične su promenama koje se dešavaju u trudnoći. Kod većine žena koje primenjuju KOK razvija se blaži oblik nepodnošljivosti na ugljene hidrate, zbog čega su bitne periodične provere koncentracije glukoze u krvi ili u nekim slučajevima izvođenje testa oralne tolerancije glukoze (OGTT). Kako bi se faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih poremećaja blagovremeno otkrili neophodno je ispitivanje lipidnog statusa, koji podrazumeva određivanje koncentracije holesterola, HDL-holesterola, LDL-holesterola i triglicerida. Tokom primene KOK menjaju se i koncentracije brojnih plazma proteina, tako dolazi do povećanja faktora koagulacije (naročito VII i X) i smanjenje aktivnosti antikoagulansa AT-III. Za proveru funkcije jetre pored određivanja koncentracije ukupnog i direktnog bilirubina u krvi najčešće se određuje aktivnost sledećih enzima, tzv. panela hepatograma: alanin aminotransferaze (ALT), aspartat aminotransferaze (AST), alkalne fosfataze (ALP) i gama-glutamiltransferaze (GGT).
Medilab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com