Svetski dan bubrega

datum objavljivanja: 06/03/2020

Čuvajmo zdravlje bubrega, “čistača” našeg organizma
Prema nedavnim procenama svaka deseta odrasla osoba u svetu ima hroničnu bolest bubrega, što se objašnjava sve većim brojem obolelih od šećerne bolesti i visokog krvnog pritiska, ali i sve većim procentom starije populacije globalno. Na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju Svetski dan bubrega se obeležava svakog drugog četvrtka u mesecu martu, dakle ove godine 12. marta, sa ciljem podizanja svesti o važnosti bubrega, načinima prevencije i ranog otkrivanja bubrežnih bolesti.
Urinarni (mokraćni) sistem se sastoji od organa koji učestvuju u regulaciji volumena i sastava telesnih tečnosti, a centralni organ mokraćnog sistema je bubreg u kojem se i dešava stvaranje urina. Kod čoveka su dva bubrega smeštena u zadnjem delu abdomena, po jedan sa svake strane kičmenog stuba, levi bubreg je obično malo više pozicioniran u odnosu na desni. Urin (mokraća) predstavlja tečnost kojom se iz organizma izlučuju krajnji proizvodi metabolizma i drugi sastojci koji organizmu više nisu potrebni. Kako je urin proizvod koji nastaje filtracijom krvi u bubrezima, sastav finalnog urina zavisi od sposobnosti bubrega da zadrži materije koje su neophodne organizmu, kao i da izluči višak supstanci unetih hranom zajedno sa krajnjim proizvodima metabolizma. Pored ekskretorne i regulatorne funkcije, bubrezi imaju i endokrinu funkciju kroz proizvodnju, aktivaciju i degradaciju hormona. Posredstvom eritropoetina bubrezi deluju na koštanu srž i učestvuju u stvaranju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca).
Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja akutnog ili hroničnog toka, uzrokovanih različitim poremećajima kao što su: infekcije, trovanja, ishemija (poremećaj protoka krvi kroz bubreg), hipertenzija (povišen krvni pritisak), genetska i metabolička oboljenja, autoimuni poremećaji.
Akutno oštećenje bubrega (AOB) se definiše kao naglo smanjenje bubrežne funkcije i izlučivanje urina u periodu od nekoliko sati ili dana, usled čega bubrezi nisu sposobni da efikasno izlučuju azotne produkte metabolizma i održavaju homeostazu tečnosti i elektrolita u organizmu. Naglo pogoršanje bubrežne funkcije se najpre manifestuje kroz poremećaj mokrenja, smanjeno izlučivanje urina (oliguriju) ili potpuni prekid izlučivanja urina (anuriju).
Hronična bolest bubrega (HBB) u kojoj izmenjena struktura i funkcija bubrega postoje najmanje tri meseca. Simptomi i znaci HBB se razvijaju postepeno i nisu specifični, a obično se ispoljavaju kad je funkcija bubrega već ozbiljno narušena kao: poremećaj mokrenja, promene u sastavu mokraće, povremeni ili kontinuirani bolovi, hipertenzija, pojava otoka, anemija. Neprepoznate i nelečene HBB vode hroničnoj i terminalnoj bubrežnoj slabosti (insuficijenciji), koja zahteva lečenje nekom od tri metode za zamenu funkcije bubrega (hemodijalizu, peritoneumsku dijalizu, transplantaciju bubrega).
Većina bolesti bubrega protiče asimptomatski i ostaje neotkrivena do odmaklih stadijuma. Progresija bubrežne bolesti može se prevenirati ili pak odložiti ranom dijagnostikom, koja obuhvata i laboratorijske analize: celokupan pregled urina, određivanje koncentracije azotnih produkata metabolizma (ureje, kreatinina, mokraćne kiseline), elektrolita u krvi i urinu, klirensa kreatinina, mikroalbuminurije i proteinurije.
Pri sumnji na bolesti bubrega i mokraćnih organa osnovna laboratorijska analiza je celokupan pregled urina, koji obuhvata: makroskopsku analizu (boja, izgled urina); hemijsku analizu koja se izvodi pomoću test traka; mikroskopski pregled sedimenta urina kojim se potvrđuje pozitivan rezultat određenih parametara dobijen test trakom.

Ureja je glavni metabolički proizvod razlaganja proteina kod čoveka. Koncentracija ureje u krvi zavisi od: količine proteina koja se unosi hranom, metaboličkog statusa organizma i funkcionalnog stanja bubrega, tako da ureja ima ograničen dijagnostički značaj jer njena koncentracija može varirati ne samo usled različitih bubrežnih oboljenja, već i pod uticajem tzv. nerenalnih faktora: dehidratacije, srčane insuficijencije, šoka, povećanog unosa ili razlaganja proteina, opstrukcije urinarnog trakta (bubrežni kamenci, benigno uvećanje prostate).

→ Kreatinin je produkt metabolizma mišićnog tkiva. Pošto je količina stvorenog kreatinina proporcionalna mišićnoj masi, ova produkcija pa samim tim i koncentracija kreatinina u krvi zavisi od starosti, pola, rase i telesne mase. Klinički značaj određivanja kreatinina u odnosu na ureju je znatno veći usled manjeg uticaja nerenalnih faktora.

→ Kreatinin klirens podrazumeva određivanje koncentracije kreatinina u krvi i dnevnom (24h) urinu. Na osnovu rezultata ovog testa se procenjuje zapremina krvi koja u minuti prolazi kroz bubrežne glomerule i funkcija bubrega kroz njihovu efikasnost u eliminaciji malih molekula iz organizma. Snižene vrednosti kreatinin klirensa se mogu javiti usled smanjene prokrvljenosti (perfuzije) bubrega ili oboljenja bubrega u kojima je ozbiljno narušena njihova ekskretorna funkcija.

→ Mokraćna kiselina je glavni proizvod metabolizma purinskih baza, gradivnih elemenata nukleinskih kiselina. Koncentracija mokraćne kiseline u krvi zavisi od: endogene sinteze i razgradnje purinskih derivata, unošenja purina hranom, izlučivanja putem bubrega, genetskih faktora, starosti i pola.

Pojava proteina u urinu (proteinurija) može biti prvi, a nekada i jedini znak bolesti bubrega. Proteini krvi se gube u različitim količinama u zavisnosti od: njihove molekulske mase, veličine glomerularnog oštećenja i kapaciteta tubularnih ćelija da reapsorbuju ili metabolizuju proteine iz glomerularnog filtrata. Mikroalbuminurija se definiše kao ekskrecija 30-300 mg albumina/24h u dve od tri nezavisne porcije urina sakupljene u intervalima od tri do šest meseci.

→ Simptomi i znaci poremećaja ekskretorne i regulatorne funkcije bubrega su i poremećaj volumena vode i elektrolitnog balansa u organizmu. Zbog zadržavanja natrijuma i vode razvija se arterijska hipertenzija. Anemije kod bubrežnih bolesti karakteriše smanjena produkcija i neodgovarajući odgovor na eritropoetin. Pored toga, progresivno hronično oštećenje bubrega je praćeno osteomalacijom (nedovoljnom mineralizacijom kostiju) usled izmenjenog metabolizma vitamina D i sekundarno povišene koncentracije paratireoidnog hormona (PTH).
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com