Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti 2020

datum objavljivanja: 11/11/2020

Kardiovaskularne komplikacije u dijabetesu

Prema aktuelnim podacima Međunarodne dijabetološke federacije svaka deseta osoba ili približno 463 miliona ljudi u svetu ima šećernu bolest (diabetes mellitus). Dijabetes je danas i jedan od glavnih razloga povećanja broja obolelih od udruženih kardiovaskularnih bolesti (KVB). Procenjuje se da je obolevanje i smrtnost od KVB kod dijabetičara dva do pet puta veće u odnosu na zdravu populaciju, zbog čega se dijabetes svrstava u jedne od glavnih faktora rizika za KVB. Imajući u vidu da je dijabetes široko rasprostranjeno oboljenje koje dovodi do niza komplikacija vitalnih organa, Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti koji se obeležava 14. novembra, kao jedan od primarnih ciljeva kampanje postavlja edukaciju o značaju primarne prevencije i blagovremene dijagnostike dijabetesa, ali i ostalih metaboličkih poremećaja koji povećavaju rizik za nastanak šećerne bolesti i KVB.
Šećerna bolest (diabetes mellitus) je grupa metaboličkih poremećaja čija je zajednička karakteristika povišena koncentracija glukoze u krvi (hiperglikemija), koja nastaje kao posledica poremećaja lučenja i/ili dejstva insulina. Dijagnoza dijabetesa se postavlja primarno određivanjem koncentracije glukoze u krvi, pri čemu je nužno svaki nalaz hiperglikemije u slučajnom uzorku uzetom tokom dana potvrditi dodatnim određivanjem narednih dana.

Predijabetes predstavlja porast koncentracije glukoze u krvi, ali nedovoljno da bi se stanje klasifikovalo kao dijabetes. Osobe sa predijabetesom su pod rizikom da bolest uznapreduje do dijabetesa tipa 2, a rizik se dodatno uvećava sa visceralnom (centralnom, abdominalnom) gojaznošću.

Metabolički sindrom (sindrom X, sindrom insulinske rezistencije) predstavlja kompleksno oboljenje metabolizma koje uključuje: visceralnu gojaznost, rezistenciju na insulin, smanjenu toleranciju glukoze, hipertenziju, dislipidemiju. Značaj dijagnostike metaboličkog sindroma leži u tome što on prepoznaje povećan rizik za nastanak dijabetesa i KVB, čak i kod osoba koje imaju naizgled fiziološke vrednosti određenih parametara ukoliko su u odgovarajućoj kombinaciji sa drugim, slično povišenim vrednostima faktora rizika.
Visoka stopa obolevanja i smrtnosti od KVB kod dijabetičara je delom posledica same šećerne bolesti, ali i udruženog (sinergističkog) delovanja drugih faktora rizika (dislipidemije, hipertenzije, pušenja, gojaznosti), koji nose visok rizik za razvoj makrovaskularnih komplikacija u vidu ateroskleroze, patološkog procesa koji karakteriše stvaranje fibrolipidnih oštećenja u zidu velikih i srednjih arterija tzv. aterosklerotske ploče (plaka), usled čijeg formiranja zid krvnog suda zadeblja, smanjuje se protok krvi i dotok kiseonika do tkiva koje on snabdeva krvlju. Takođe, vremenom na mestima zadebljanja arterija može doći do formiranja krvnog ugruška (tromba).
Kako bi se kardiovaskularni rizik sveo na minimum, neophodno je što pre postaviti dijagnozu i započeti sa redovnom kontrolom individualnih faktora rizika u cilju efikasnog sprovođenja preventivnih i terapijskih mera.

➔ Dijagnostički kriterijumi za dijabetes:
• glikemija nakon noćnog gladovanja (našte) ≥ 7,0 mmol/L (u dva odvojena merenja)
• glikemija u bilo kom slučajnom uzorku, bez obzira na obrok ≥ 11,1 mmol/L
• glikemija u toku OGTT sa 75 g glukoze u 120. minutu ≥ 11,1 mmol/L
• glikozilirani hemoglobin HbA1C ≥ 6,5%

➔ Dijagnostički kriterijumi za predijabetes:
• glikemija nakon noćnog gladovanja (našte) 6,1-6,9 mmol/L
• glikemija u toku OGTT sa 75 g glukoze u 120. minutu 7,8-11,1 mmol/L
• glikozilirani hemoglobin HbA1C 5,7-6,4%

➔ Metabolički sindrom je definisan visceralnom gojaznošću (obim struka >94 cm za muškarce, a za žene >80 cm) uz barem dva od sledeća četiri kriterijuma:
• povišen krvni pritisak (≥130/85 mm Hg);
• povišena koncentracija glukoze u krvi našte (≥5,6 mmol/L);
• povišena koncentracija triglicerida u krvi (≥1,7 mmol/L);
• niska koncentracija HDL kolesterola (<1,29 mmol/L za žene, <1,03 mmol/L za muškarce).
Budući da se danas smatra da je dijabetes ekvivalent koronarne bolesti, preporučuje se kontinuirana kontrola svih faktora rizika za razvoj KVB.

♥ Hiperglikemija - Brojne studije širom sveta ukazuju da je kvalitet regulisanosti glikemije veoma loš i da je broj pacijenata koji imaju slabo regulisanu šećernu bolest oko 65%. Kako sa lošom metaboličkom kontrolom raste rizik za KVB, neophodna je kontinuirana kontrola glikemije redovnim određivanjem koncentracije glukoze u krvi i vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HbA1c). Utvrđeno je da smanjenje HbA1c za 1% dovodi do smanjenja smrtnog ishoda izazvanog dijabetesom za oko 20%.

♥ Dislipidemija – U dijabetesu se često javlja tzv. aterogeni lipoproteinski trijas: povišena koncentracija triglicerida i LDL-holesterola, a niska koncentracija HDL-holesterola; što čini nezavisne faktore rizika za KVB. Pored toga, šećernu bolest prate i značajne kvalitativne promene LDL-holesterola (tzv. male guste LDL partikule), koje ga čine osetljivim na oksidaciju usled čega je rizik za aterosklerozu povišen. Kod odraslih pacijenata sa dijabetesom preporučuje se određivanje lipidnog statusa minimum jedanput godišnje. Prema najnovijim preporukama, primarni terapijski cilj je normalizacija koncentracije LDL-holesterola. Smanjenje koncentracije LDL holesterola za 1 mmol/L redukuje rizik za KVB za oko 35%.

♥ Mikroalbuminurija – Takođe, izuzetno je značajno da se prati i funkcija bubrega jer blagovremeno otkrivanje i adekvatan tretman mogu znatno da uspore razvoj i progresiju dijabetesne nefropatije. Rana detekcija dijabetesne nefropatije se zasniva na testovima kojima se dokazuje izlučivanje albumina urinom tzv. mikroalbuminurije, koja predstavlja i nezavisan faktor rizika za KVB. Mikroalbuminurija se definiše kao ekskrecija 30-300 mg albumina/24h u dve od tri nezavisne porcije urina sakupljene u intervalima od tri do šest meseci.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com