Svetski dan borbe protiv raka
Preuzmi odgovornost za sopstveno zdravlje

datum objavljivanja: 29/01/2020

Prema Kalendaru zdravlja 4. februar se obeležava kao Svetski dan borbe protiv raka, kada se posebno ističe da borba protiv malignih bolesti podrazumeva angažovanje društva u celini, ali i odgovornost svakog pojedinca za brigu o vlastitom zdravlju i prevenciji bolesti. Maligne bolesti su jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice zbog velike učestalosti i visoke smrtnosti, odmah posle kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, one nanose veliku patnju obolelim osobama i njihovim porodicama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2018. godine od malignih bolesti je obolelo 18,1 miliona i umrlo 9,6 miliona ljudi. U Srbiji od malignih bolesti godišnje oboli oko 37.000 i umre oko 21.000 ljudi, pri čemu su karcinom pluća, debelog creva i prostate najčešće maligne bolesti muškaraca, dok su karcinom dojke, debelog creva, grlića materice i pluća najčešće maligne bolesti žena. Srbija se nalazi u sredini po broju obolelih, ali je u samom vrhu država po smrtnosti, što ukazuje na neophodnost većeg angažovanja na preventivi i ranom otkrivanju malignih bolesti. Kod većine malignih bolesti lečenje će biti uspešnije ako se otkriju na vreme i sa lečenjem otpočne blagovremeno.
Maligne bolesti predstavljaju grupu od oko 200 bolesti koje se razlikuju po učestalosti, uzročnicima, faktorima rizika, kliničkoj slici, toku i prognozi. Proces kojim se normalna ćelija transformiše u malignu uz višestruke genetske promene naziva se onkogeneza (kancerogeneza). Maligne ćelije se znatno brže dele od normalnih, ali sporije sazrevaju, stare i umiru, zbog čega se broj malignih ćelija stalno uvećava, a time i tumorska masa. Takođe, maligne ćelije gube sposobnost da ostanu međusobno povezane tako da dolazi do odvajanja ćelija sa površine tumora, što objašnjava nalaz malignih ćelija u tkivnim tečnostima i sekretima. Maligne bolesti nastaju kao posledica međusobnog delovanja urođene sklonosti (genetske predispozicije), uticaja spoljašnje sredine i životnih navika. Međutim, smatra se da genetski faktori značajno manje utiču na razvoj maligniteta u odnosu na životne navike ili faktore spoljašnje sredine. Promene u načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti, upotreba alkohola i duvana, kao i izloženost sve većem broju štetnih uticaja iz okoline (aerozagađenje, jonizujuće i ultraljubičasto zračenje) rezultuju povećanjem rizika za maligne bolesti.
Prevencija tokom čitavog života se mora posmatrati kao investicija u zdravlje i kvalitet života. Primarna prevencija obuhvata sve mere koje mogu smanjiti ili eliminisati faktore rizika za nastanak maligne bolesti, dok sekundarna prevencija predstavlja rano otkrivanje bolesti. Više od dve trećine malignih bolesti nastaje pod uticajem faktora koji su rezultat savremenog načina života i na njih je moguće uticati (nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje). Takođe, bitno je naglasiti i značaj zaštite od infekcija, budući da je svaki deseti slučaj maligne bolesti posledica hronične infekcije (karcinom grlića materice - Humani papiloma virus (HPV); karcinom jetre - virus hepatitisa B (HBV) ili hepatitisa C (HCV); karcinom želuca - Helicobacter pylori).
Iako su mogućnosti dijagnostikovanja danas značajno poboljšane i dalje je glavni razlog povećane smrtnosti od svih vrsta maligniteta zakasnela dijagnostika. U najvećem broju slučajeva bolest se otkriva u uznapredovaloj fazi čime se umanjuje efikasnost terapije. Rano otkrivanje podrazumeva prepoznavanje ranih simptoma i znakova bolesti, pri čemu se kao opšti upozoravajući znaci najčešće navode: otvrdlina ili čvor u nekom delu tela, dugotrajne promene u radu digestivnog ili genitourinarnog trakta, promena oblika i boje bradavica ili mladeža, neobičan iscedak ili krvarenje, rana koja ne zarasta, uporam kašalj i dugotrajna promuklost. Međutim, nekada bolest u početnoj fazi može proticati bez ikakvih tegoba zbog čega je neophodno sprovođenje redovnih pregleda čija učestalost i vrsta zavise od godina starosti, pola i individualnog rizika. Pored odgovornosti društva, pojedinac može najviše da učini za sebe smanjujući rizik promenom životnih navika i redovnim sistematskim pregledima koji uključuju skrining (screening) testiranje, odnosno primenu medicinskih testova u cilju ranog otkrivanja bolesti kada tegobe nisu prisutne, poput::

Papanikolau testa (PAP ili PAPA) za rano otkrivanje karcinoma grlića materice;

Testa na okultno krvarenje u stolici (fecal occult blood test, FOBT) i kolonoskopije za rano otkrivanje karcinoma debelog creva;

Mamografije za rano otkrivanje karcinoma dojke, kojom se mogu otkriti sićušni čvorovi i zloćudne promene dve godine ranije nego što se oni mogu opipati.
Postupak dijagnostikovanja malignih bolesti se zasniva na kliničkom i ultrazvučnom pregledu, kao i primeni različitih dijagnostičkih testova iz oblasti radiologije (kompjuterizovane tomografije, magnetne rezonance, pozitron-emisione tomografije) uz patohistološki nalaz, kojim se utvrđuje ćelijski sastav i prisustvo malignih ćelija uzimanjem uzorka tkiva putem biopsije. U dijagnostičke svrhe može se primenjivati i određivanje tumorskih markera, koji ukazuju na prisustvo i progresivni rast tumora. Tumorski markeri su biohemijske supstance koje nastaju u tumoru ili bilo kom metaboličkom procesu u organizmu koji je povezan sa tumorom. Čini ih heterogena grupa jedinjenja uključujući hormone, nekoliko podgrupa proteina, onkofetalne antigene, enzime i receptore, koja se mogu detektovati u različitim telesnim tečnostima (krv, urin, cerebrospinalna tečnost) i tkivima. Različiti tumorski markeri su prisutni u različitim tipovima maligniteta i koncentracije istog tumorskog markera mogu biti promenjene u više nego u jednom tipu maligne bolesti. Tumorski markeri imaju najveću vrednost u praćenju toka bolesti i efekta terapije onkoloških bolesnika, prvenstveno određivanjem relativnog koncentracijskog trenda, odnosno dinamike promene koncentracije nekog tumorskog markera u odnosu na osnovnu vrednost utvrđenu pre operacije i/ili terapije. Ako se koncentracija tumorskih markera poveća 25% smatra se da je reč o progresiji bolesti, a ako se vrednost umanji 50% o delimičnoj remisiji (odsutnost aktivnosti bolesti) ili o potpunoj remisiji ako tumorski marker postane nemerljiv. Kako bi se nalazi tumorskih markera pravilno interpretirali potrebno je imati u vidu da mnoga benigna oboljenja, zapaljenski procesi, stres, fizička aktivnost, pušenje i konzumacija alkohola mogu uticati na povišene vrednosti tumorskih markera u krvi. Konačna dijagnoza maligne bolesti se ne može postaviti samo na osnovu nalaza tumorskih markera, već se oni primenjuju kao dopuna ostalim onkološkim ispitivanjima.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com