Svetski dan borbe protiv osteoporoze 2021

datum objavljivanja: 20/10/2021

Metabolizam kalcijuma i fosfora

Za zdravlje i čvrstinu kostiju vrlo je bitno da se postigne zadovoljavajući maksimum gustine koštane mase, a potom tokom života i očuva. Pravilna ishrana u prevenciji osteoporoze podrazumeva pre svega adekvatan unos kalcijuma i vitamina D. Kod žena je to posebno važno jer se u menopauzi smanjuje stvaranje ženskih polnih hormona estrogena, koji deluju zaštitno na kosti usled čega se povećava rizik za nastanak osteoporoze. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da većina žena ne unosi dovoljnu količinu kalcijuma i ima nedostatak vitamina D, koji je neizostavno potreban za apsorpciju i iskoristljivost kalcijuma. S obzirom da osteoporoza najčešće protiče asimptomatski, odnosno da su simptomi posledica već nastalih preloma, Svetski dan borbe protiv osteoporoze koji se obeležava 20. oktobra, akcenat stavlja na edukaciju o faktorima rizika, prevenciji osteoporoze i značaju redovnih kontrola mineralne koštane gustine.
Koštanu snagu čine mineralna koštana gustina i kvalitet kosti, koji se odražavaju kroz mikroarhitekturu i osobine koštanog tkiva (mineralizacija, struktura i međusobne veze kolagenih vlakana, mikrooštećenja). U zdravom organizmu postoji ravnoteža između procesa koštanog stvaranja (formacije) i koštane razgradnje (resorpcije), dok je u osnovi osteoporoze ova ravnoteža poremećena u korist razgradnje. Smanjenje zapremine koštanog tkiva u odnosu na celu zapreminu kosti uzrokuje razređenost i krhkost kostiju što smanjuje njihovu čvrstinu, usled čega postoji povećana sklonost ka prelomima (fragilnost kostiju).
Osteoporoza je sistemsko metaboličko oboljenje koštanog sistema, koje se odlikuje smanjenjem koštane mase i narušavanjem mikroarhitekture koštanog tkiva, što za posledicu ima povećanu sklonost ka prelomima (frakturama). Razlikuju se sledeći tipovi osteoporoze: postmenopauzalna (primarni tip 1), senilna (primarni tip 2) i sekundarna osteoporoza. Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena nakon menopauze i ukoliko je stepen gubitka koštane mase 3-5% godišnje bez obzira na vrhunac dostignut u mladosti verovatnoća razvoja osteoporoze je velika. Senilna osteoporoza se javlja kod oba pola nakon 70. godine, uzrokovana je starenjem i uglavnom se manifestuje prelomima kuka. Sekundarna osteoporoza može nastati u bilo kom uzrastu i javlja se sa podjednakom učestalošću kod oba pola. Ovaj tip osteoporoze je posledica dugoročnog dejstva faktora rizika, hroničnih bolesti i/ili dugotrajne upotrebe lekova kao što su kortikosteroidi (steroid-indukovana osteoporoza), antiepileptici, L-tiroksin u visokim dozama, antikoagulanti.
Osteoporoza se može sprečiti ili u velikoj meri smanjiti pravilnom ishranom i telesnom aktivnošću. Preporučene dnevne količine kalcijuma iznose između 800 i 1500 mg. Ukoliko dovoljnu količinu kalcijuma nije moguće obezbediti ishranom ona se može nadoknaditi unosom dijetetskih suplemenata koji sadrže vitamin D i kalcijum. Fizička aktivnost omogućava mehaničku tenziju kostiju koja je važan podsticaj za koštanu izgradnju. U prevenciji osteoporoze vrlo je bitno i menjanje životnih navika, što se pre svega odnosi na prestanak pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola i/ili kafe što uzrokuje gubitak kalcijuma urinom.
Pošto se osteoporoza razvija bez pratećih simptoma, neophodni su redovni pregledi. Preporučuje se da sve žene starije od 65 godina i muškarci stariji od 70 godina urade merenje mineralne koštane gustine na kičmenom stubu i kuku kao najpouzdanijim mestima za procenu gustine kostiju (osteodenzitometrija), a u slučaju postojanja faktora rizika i bolesti povezanih sa osteoporozom da se ispitivanje sprovede i ranije. Pored toga, potrebna su i laboratorijska ispitivanja: određivanje koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi i urinu, hormona uključenih u regulaciju metabolizma kalcijuma i fosfata, specifičnih markera koji su pokazatelji metaboličke aktivnosti koštanog tkiva za praćenje terapijskog efekta.
⇛ Skoro 99% kalcijuma i 80-85% fosfora ljudskog organizma zastupljeno je u kostima. U održavanju konstantne i optimalne koncentracije kalcijuma i fosfata uključeni su sledeći hormoni: paratireoidni hormon (PTH), vitamin D hormon (kalcitriol) i kalcitonin, a njihovo delovanje se ostvaruje na nivou koštnog sistema, bubrega i tankog creva. Na koncentraciju kalcijuma utiče i koncentracija proteina u krvi, budući da je skoro polovina kalcijuma vezana za proteine, dok je jonizovani kalcijum funkcionalno aktivna forma. Takođe, svaka promena u koncentraciji fosfata u krvi izazvaće i promenu u koncentraciji kalcijuma jer su ova dva jona u recipročnom odnosu. Određivanje PTH i vitamin D hormona ima veliki značaj u dijagnostici poremećaja koštanog sistema i praćenju primenjene terapije. PTH se sintetiše u paratireoidnim žlezdama, a direktno dejstvo ispoljava na kostima i bubrezima. PTH stimuliše razgradnju i mobilizaciju kalcijuma iz kostiju, čime povećava njegovu koncentraciju u krvi. Vitamin D je jedini vitamin koji se može sintetisati u ljudskom organizmu. Oko 80% vitamina D se sintetiše u koži kada je izložena sunčevoj svetlosti, dok se oko 20% u ljudskom organizmu obezbeđuje iz hrane i dijetetskih suplemenata. Da bi ispoljio fiziološki efekat vitamin D mora proći kroz dve metaboličke reakcije hidroksilacije, koje se odvijaju u jetri i bubrezima. Kalcitriol (1,25-(OH)2-vitamin D3) je najaktivniji metabolit vitamina D3, koji deluje brzo i snažno na transport kalcijuma i povećava njegovu koncentraciju u krvi. Kalcidiol (25-OH-vitamin D) je metabolit čije određivanje omogućava procenu uskladištenog vitamina D. Dejstvo ovog hormona nije izrazito jako, pošto se za receptore vezuje značajno slabijim afinitetom od onog kojim se vezuje kalcitriol. Ipak, koncentracija kalcidiola je u cirkulaciji čak 1.000 puta veća od koncentracije kalcitriola. Za proveru učinka dijetetske suplementacije, prilikom ponovnog testiranja potrebno je napraviti pauzu oko 20 dana, kako bi se dobio realniji uvid sadržaja vitamina D u tkivima. Fiziološki antagonist PTH je kalcitonin, hormon koji proizvodi štitasta žlezda u parafolikularnim C ćelijama. Glavni biološki efekat kalcitonina je smanjenje resorpcije koštanog tkiva putem inhibiranja aktivnosti osteoklasta što za rezultat ima smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi. Starenjem se smanjuje sekrecija i rezerva kalcitonina, a PTH povećava što je jedan od razloga razvoja osteoporoze u starosti.
Medilab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com