Svetski dan borbe protiv celijakije

datum objavljivanja: 16/05/2020

Statistika dijagnostikovanja celijakije je zabrinjavajuća

Svetski dan borbe protiv celijakije, koji se obeležava 16. maja, predstavlja deo kampanje koja se sprovodi u celom svetu kako bi se ukazalo na ovaj globalni zdravstveni problem sa posebnim osvrtom na važnost što ranijeg prepoznavanja ove bolesti, jer nelečena celijakija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Prema podacima svetskih istraživanja od celijakije boluje 1-2% stanovništva, tako da se celijakija svrstava među najčešće bolesti organa za varenje dece i odraslih. Iako se ranije smatralo da je celijakija retka bolest najčešće dečijeg uzrasta, danas se pouzdano zna da se celijačna bolest može manifestovati u bilo kom životnom dobu, ali najčešće kod male dece i u razdoblju od 30. do 40. godine života. Oko 20% dijagnoza celijakije se postavi kod osoba starijih od 60 godina.
Celijakija (celijačna bolest, gluten-senzitivna enteropatija) je nasledna imunološki posredovana bolest uzrokovana netolerancijom na gluten, protein koji se nalazi u žitaricama: pšenici, raži, ječmu i u nešto manjoj koncentraciji u ovsu. Unošenje glutena kod genetski predisponiranih osoba uzrokuje zapaljenske promene sluznice tankog creva, usled čega dolazi do njenog oštećenja. Najveće oštećenje crevne sluznice nastaje u području dvanaestopalačnog creva (duodenuma), jer je tu izloženost glutenu najveća. Intezivna inflamatorna (zapaljenska) reakcija dovodi do oštećenja sluzokože tankog creva ne samo u strukturnom, već i funkcionalnom smislu: smanjuje se lučenje hormona i apsorpcija nutrijenata (malapsorpcija), što za posledicu ima podhranjenost (malnutriciju). Celijakija spada u autoimuna oboljenja, pri čemu stvorena autoantitela ne oštećuju samo sluzokožu tankog creva već i brojne druge organe i organske sisteme, a često se javlja udruženo sa drugim autoimunim oboljenjima.
Iako je celijakija hronična doživotna bolest, ona može imati odličnu prognozu ako se na vreme dijagnostikuje i započne sa lečenjem primenom sveobuhvatne bezglutenske ishrane (meso, riba, jaja, pečurke, mleko i mlečni proizvodi, sve vrste voća i povrća, a od žitarica: pirinač, kukuruz, proso, heljda, soja). Međutim, statistika dijagnostikovanja celijakije je zabrinjavajuća, jer na svaki dijagnostikovan slučaj dolazi osam nedijagnostikovanih. Po inicijalno negativnom rezultatu započetih ispitivanja, koji može biti lažno negativan, često se prekida dalji dijagnostički postupak i tako na duže vreme odlaže postavljanje dijagnoze celijakije čime se bolesnik izlaže riziku razvoja brojnih komplikacija nelečene bolesti. Zbog toga je potrebno stalno podsećati na važnost doslednog sprovođenja dijagnostičkog postupka. Neophodna je istrajnost tokom ispitivanja, dok se bolest sa sigurnošću ne potvrdi ili isključi. Po postavljanju dijagnoze, sprovođenjem bezglutenskog dijetetskog režima ishrane dolazi do oporavka sluznice tankog creva, normalne apsorpcije hranljivih materija čime se značajno poboljšava opšte zdravstveno stanje i smanjuje rizik za nastanak komplikacija.
Celijakiju nije lako prepoznati jer je atipična bolest. U nekim slučajevima klinička slika može biti jasna i prepoznatljiva, ali vrlo često može biti i bez ikakvih simptoma (tiha ili prikrivena). Kod dece bolest se primarno ispoljava kao hronični poremećaj učestalih, retkih stolica i odsustva telesnog napredovanja, dok kod odraslih osoba simptomi mogu biti toliko različiti da ispitivanja idu u sasvim drugom pravcu u čemu prođe i nekoliko godina do postavljanja tačne dijagnoze. Najčešći klinički znaci i simptomi celijakije su: hroničan proliv i/ili zatvor, bolovi u stomaku, nadutost, mučnina, povraćanje, hroničan umor, gubitak na telesnoj masi, glavobolje, depresija.
Pored pozitivne porodične anamneze, dijagnoza celijakije je suspektna u slučaju kliničkih poremećaja i/ili odstupanja laboratorijskih nalaza koji upućuju na malapsorpciju (npr. anemija, hipoalbuminemija). U dijagnostikovanju i praćenju bolesti vrlo je značajno određivanje specifičnih autoantitela u krvi - seroloških markera za celijakiju: antitela na tkivnu transglutaminazu (anti-tTG), antitela na glijadin (AGA), endomizijalnih antitela (EMA), čija je upotreba omogućila manju invazivnost dijagnostičkog postupka. Za postavljanje konačne dijagnoze u većini slučajeva neophodna je endoskopija i biopsija sluznice tankog creva, gde kod celijakije patohistološki nalaz ukazuje na skraćivanje ili potpuni gubitak (atrofiju) crevnih resica, malih nabora tkiva koji omogućavaju apsorpciju hranljivih materija.
Glavna karakteristika kojom se celijačna bolest razlikuje od ostalih enteropatija je detekcija autoantitela na ključni antigen, enzim tkivnu transglutaminazu (tTG). Kod genetski predisponiranih osoba tTG modifikuje protein glijadin, čime podstiče imunološki sistem da ukršteno reaguje sa tkivom tankog creva uzrokujući zapaljensku reakciju. Zbog visoke osetljivosti i specifičnosti serološki marker antitela na tkivnu transglutaminazu (anti-tTG) IgA klase je test prvog izbora za dijagnostiku celijakije. Koncentracija anti-tTG u krvi zavisi od stepena oštećenja crevnih resica, tako da odražava aktivnost bolesti.

Endomizijum je tanak sloj vezivnog tkiva koji pokriva pojedinačna mišićna vlakna. Endomizijalni antigen je identifikovan kao protein ukrštene reaktivnosti sa enzimom tTG. Endomizijalna antitela (EMA) IgA i IgG klase se stvaraju kao odgovor na oštećenje zida tankog creva. Zbog visoke specifičnosti EMA za detekciju celijakije primena ovog testa značajno umanjuje potrebu za izvođenjem višestruke biopsije tankog creva, što je posebno korisno u pedijatrijskoj populaciji.

→ Glijadin je frakcija glutena, koja se u celijakiji ponaša kao alergotoksin za sluznicu tankog creva. Antitela na glijadin (AGA) IgA klase su specifična za celijačnu bolest, dok se IgG antitela mogu naći i kod inflamatornih bolesti creva, alergija na hranu. Pošto kod dece mlađe od pet godina EMA i anti-tTG mogu biti negativna zbog nedovoljne zrelosti imunološkog sistema, preporuka bi bila određivanje AGA.
→ Mogući uzroci lažno negativnih rezultata su: već sproveden bezglutenski režim ishrane; nezrelost imunološkog sistema kod male dece (<5 godina); selektivna deficijencija imunoglobulina A (IgA) koja je prisutna kod 3-5% pacijenata sa celijakijom, zbog čega je preporuka da se prvo odredi ukupan IgA; 10% pacijenata sa celijakijom je seronegativna.

→ Budući da se koncentracija autoantitela smanjuje tokom dijete bez glutena, ovi serološki markeri se mogu koristiti i za procenu sprovođenja dijetetskog režima ishrane.


Povezani tekstovi:
Celijakija
Autoimune bolesti
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com