Svetski dan borbe protiv alkoholizma

datum objavljivanja: 01/04/2020

Alkoholna bolest jetre

Bolesti zavisnosti predstavljaju globalni zdravstveni i socijalni problem savremenog sveta i veliko opterećenje za sve koji su u to uključeni, posebno za porodice koje su često nemoćne da se uspešno suprotstave tom problemu. Alkoholizam je najrasprostranjenija bolest zavisnosti, koja je nažalost sve više prisutna kako u starijoj tako i u mlađoj populaciji, a uočava se i sve učestalija povezanost alkoholizma i zloupotrebe drugih sredstava zavisnosti. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, konzumacija alkohola se povezuje sa više od 200 bolesti i povreda, dok se broj smrtnih slučajeva uzrokovanih alkoholom kreće oko tri miliona, odnosno približno 5% svih smrtnih slučajeva na godišnjem nivou. Iako je alkohol prepoznat kao uzrok mnogih bolesti i društveno neprihvatljivog ponašanja, konzumacija alkohola se ne smanjuje. U svetu se 1. april obeležava ne samo kad dan šale, nego i kao Svetski dan borbe protiv alkoholizma, kada se ističe da prekomerna konzumacija alkohola može imati štetne posledice po zdravlje pojedinca, ali i uzrokovati porast nasilja, razaranje porodica i druge društvene probleme.
Alkohol kao mali hidrosolubilni molekul lako prolazi kroz ćelijske membrane i brzo se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, tako da se maksimalna koncentracija alkohola u krvi postiže za 40-60 minuta od unošenja. Alkohol se ne može deponovati u organizmu, nego se obavezno oksidiše i to pretežno u jetri dejstvom tri enzimska sistema. Tokom razgradnje etanola (alkohola u alkoholnim pićima) stvaraju se vrlo otrovna hemijska jedinjenja poput acetaldehida. Čak i male količine alkohola imaju uticaj na psihičko stanje čoveka, a da bi se razvila zavisnost od alkohola u proseku je potrebno 11-13 godina. Dakle, alkoholizam se razvija sporo zbog čega često ostaje neotkriven. Hronična preterana konzumacija alkohola deluje razorno na brojne organske sisteme, od kojih su najugroženiji gastrointestinalni, hepatobilijarni, nervni i kardiovaskularni sistem. Najčešće mesto oštećenja je jetra, budući da se u njoj sprovodi najveći deo metabolizma alkohola.
Alkoholna bolest jetre se odnosi na oštećenja jetre koja obuhvataju čitav spektar kliničkih sindroma i patoloških promena u jetri nastalih usled hroničnog prekomernog konzumiranja alkohola, pri čemu su definisane sledeće kategorije: masna jetra, hepatitis, ciroza jetre. Preterana konzumacija alkohola dovodi do nakupljanja masti u ćelijama jetrenog parenhima (hepatocitima), tako da se masna jetra javlja kod skoro svih alkoholičara. Iako masna jetra nestaje nakon nekoliko nedelja apstinencije, nije reč o sasvim benignom poremećaju budući da će se kod nekih bolesnika razviti alkoholni hepatitis ako se konzumacija alkohola nastavi, a u oko 20% slučajeva nakon desetak godina i ciroza jetre, hronično oboljenje koje karakteriše poremećaj normalne građe jetre, vezivna tkiva prožimaju organ (fibroza) i formiraju ožiljke što ometa normalno funkcionisanje ovog organa i povećava rizik za razvoj hepatocelularnog karcinoma.

U alkoholizmu rizik za razvoj bolesti jetre se povećava proporcionalno količini i trajanju konzumacije alkohola. Pored dobro poznatih činjenica uzročno-posledična veza između unosa alkohola i alkoholnog hepatitisa je vrlo složena, budući da alkoholni hepatitis ne razvijaju svi alkoholičari, a isto tako se ova bolest može pojaviti i kod osoba koje umereno konzumiraju alkohol. Faktori koji utiču na razvoj bolesti su: genetski polimorfizam enzima uključenih u metabolizam alkohola, razlike u polovima i rasi, način ishrane, istovremeno prisustvo virusnog hepatitisa, izlaganje toksinima i hepatotoksičnim lekovima, imunološki faktori.

Masna jetra i blagi oblici alkoholnog hepatitisa obično ne izazivaju značajne zdravstvene probleme ili su praćeni nespecifičnim simptomima poput umora, gubitka apetita, mučnine i bola u abdomenu. Međutim, kako bolest napreduje jetra trpi sve veća oštećenja i često je prisutno preklapanje više oblika jetrene bolesti. Kliničku sliku težih oblika alkoholne bolesti jetre karakterišu i žutica (ikterus), groznica, nakupljanje tečnosti u stomaku (ascites), crvenilo dlanova (palmarni eritem), drhtanje (tremor) ruku u vidu lepršanja, neuropsihijatrijski sindrom (portalna encefalopatija).
Pored anamneze i fizičkog pregleda, pri sumnji na alkoholnu bolest jetre primenjuje se ultrazvučni pregled, kao i laboratorijski testovi koji mogu sugerisati na neko od alkoholnih oboljenja jetre, ali nisu specifični i ne obezbeđuju definitivnu dijagnozu.

→ Aktivnost gama-glutamiltransferaze (GGT) je povećana kod gotovo svih alkoholičara bez obzira na prisutnost jetrene bolesti. Alkohol izaziva indukciju sinteze enzima GGT tako da može biti osetljiv parametar za detekciju konzumiranja alkohola i promena u funkciji jetre nakon nekoliko nedelja apstinencije budući da se tipično normalizuje, ali ovo nije specifičan test za alkoholizam.

→ Aktivnost aspartat aminotransferaze (AST) može biti umereno povećana kod svih oblika alkoholne bolesti jetre, međutim čak i kod alkoholnog hepatitisa obično ne prelazi povećanje 2-5 puta u odnosu na gornju referentnu vrednost. Za razliku od virusnog i autoimunog hepatitisa, vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) su obično niže od AST. Odnos AST/ALT (De Rittis-ov koeficijent) je karakteristično >2, dok vrednosti >3 gotovo potvrđuju alkoholnu bolest jetre. Razlozi za ovakav odnos aminotransferaza jesu deficit piridoksina (vitamina B6) i oštećenje mišića (alkoholna miopatija ili kardiomiopatija).

→ Težina bolesti se obično procenjuje na osnovu stepena hiperbilirubinemije i koagulopatije. Kombinacija povećane koncentracije bilirubina (hiperbilirubinemije) i produženja protrombinskog vremena (PV) upućuje na teške oblike bolesti, alkoholni hepatitis i cirozu. Anemija, koju karakteriše povišena vrednost prosečne zapremine eritrocita (mean corpuscular volume, MCV), može biti posledica gastrointestinalnog krvarenja, deficita folne kiseline i vitamina B12, uvećanja slezine (splenomegalije) i direktnog supresivnog delovanja alkohola na koštanu srž.

→ Kombinacija redovnog ultrazvučnog pregleda jetre i određivanja koncentracije tumorskih markera alfa-fetoproteina (AFP) i karcinoembriogenog antigena (CEA) u krvi čine osnovni pristup za ranu dijagnostiku hepatocelularnog karcinoma kod osoba sa cirozom.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com