datum objavljivanja: 04/02/2019
Reumatoidni artritis (RA) je sistemsko autoimuno oboljenje u kojem dolazi do upale i oštećenja vezivnog tkiva, najviše zglobova. Zapaljenje (inflamacija) počinje u sinovijalnoj membrani koja oblaže unutrašnjost zgloba i obezbeđuje ishranu zglobne hrskavice. Hroničan zapaljenski proces postupno razara kolagen u hrskavici zglobova, čime se prostor unutar zgloba smanjuje, a potom razara i samu kost. Većina bolesnika ima promene isključivo na zglobovima u vidu reumatoidnih nodula (kvržica), mada se kod težih kliničkih oblika promene mogu javiti i u drugim organima (srce, slezina, pluća, bubrezi, nervni sistem). Uzrok RA nije tačno poznat, mada se smatra da bolest nastaje kombinacijom urođene sklonosti (genetske predispozicije), virusne ili bakterijske infekcije i abnormalnog autoimunog odgovora. RA se obično javlja između 30. i 50. godine života i to češće kod žena nego kod muškaraca. Kod većine osoba koje boluju od RA u sinovijalnoj tečnosti zglobova i u krvi je prisutan reumatoidni faktor (RF), koji je odgovoran za zapaljenske procese.
U Evropi ima preko tri miliona obolelih od RA, a u Srbiji se procenjuje oko 35.000 od čega oko 9.000 ima teži oblik bolesti. Bol i otok zglobova šaka i stopala koji su simetrični, bol u krstima pred zoru (jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta), opšta slabost i malaksalost su simptomi RA, ali i ostalih hroničnih zapaljenskih artritisa. RA karakterišu faze poboljšanja (remisija) i pogoršanja (relaps) bolesti, dok su tegobe najviše izražene u jesen i zimu. Ako se RA ne leči, bolest kontinuirano napreduje dovodeći do invalidnosti i komplikacija koje mogu značajno skratiti životni vek, dok polovina obolelih postaje nesposobna za rad u periodu od tri do deset godina. Na žalost, do postavljanja dijagnoze RA u Srbiji u proseku prođe 18 meseci, pošto često prvi simptomi ostaju neprepoznati. Ranim postavljanjem dijagnoze i blagovremenim uvođenjem adekvatne terapije, ovo teško oboljenje se može držati pod kontrolom. Prognoze osoba sa RA su danas mnogo bolje, pogotovu zbog primene nove generacije lekova za modifikaciju bolesti. Cilj terapije je dugoročno smanjenje upalnog procesa, sprečavanje oštećenja kostiju i ligamenata zglobova.
Autoimuna oboljenja nastaju kao posledica gubitka imunološke tolerancije organizma na
sopstvene strukture. Mogu nastati kao primarna ili sekundarno u toku ili posle neke druge bolesti,
najčešće posle virusnih i bakterijskih infekcija, u toku malignih oboljenja, imunodeficijentnih
stanja. Starenje takođe indukuje autoimuna oboljenja.
- Kod 80% pacijenata sa RA u krvi su detektovane visoke koncentracije reumatoidnog
faktora (RF), koji predstavlja autoantitelo IgM, IgG ili IgA klase specifično za sopstveni
imunoglobulin G (IgG). Određivanje RF je korisno ne samo pri postavljanju dijagnoze
RA, već i u proceni efekta terapije i prognozi bolesti. Međutim, RF se može detektovati i
u krvi pacijenata sa drugim hroničnim zapaljenskim bolestima.
- U krvi pacijenata sa RA prisutna su i antitela specifična na proteine koji u visokom procentu sadrže aminokiselinu citrulin. Citrulinisani proteini su prisutni na mukoznim membranama zglobova pacijenata sa RA, ali ne i u tkivu zdravih osoba. Određivanje anti-CCP pomaže u razlikovanju RA od ostalih tipova artritisa. Takođe, ovaj test je izrazito koristan u dijagnostici pacijenata seronegativnih na RF. Kako se anti-CCP pojavljuju u ranoj fazi bolesti, njihova detekcija ima važnu ulogu pri donošenju odluke za rano započinjanje primene terapije. Dakle, anti-CCP uz dijagnostičku imaju i prognostičku vrednost. Ako su prisutna u umerenoj ili visokoj koncentraciji, ne samo da potvrđuju dijagnozu već i ukazuju na potencijalno ozbiljniji i destruktivniji tok bolesti.
- Pored toga, kod većine pacijenata sa RA povišena je sedimentacija eritrocita i CRP, oko 80% bolesnika ima blagu anemiju, a ponekad se detektuje i smanjenje broja leukocita.
- U krvi pacijenata sa RA prisutna su i antitela specifična na proteine koji u visokom procentu sadrže aminokiselinu citrulin. Citrulinisani proteini su prisutni na mukoznim membranama zglobova pacijenata sa RA, ali ne i u tkivu zdravih osoba. Određivanje anti-CCP pomaže u razlikovanju RA od ostalih tipova artritisa. Takođe, ovaj test je izrazito koristan u dijagnostici pacijenata seronegativnih na RF. Kako se anti-CCP pojavljuju u ranoj fazi bolesti, njihova detekcija ima važnu ulogu pri donošenju odluke za rano započinjanje primene terapije. Dakle, anti-CCP uz dijagnostičku imaju i prognostičku vrednost. Ako su prisutna u umerenoj ili visokoj koncentraciji, ne samo da potvrđuju dijagnozu već i ukazuju na potencijalno ozbiljniji i destruktivniji tok bolesti.
- Pored toga, kod većine pacijenata sa RA povišena je sedimentacija eritrocita i CRP, oko 80% bolesnika ima blagu anemiju, a ponekad se detektuje i smanjenje broja leukocita.