O značaju folata za zdravlje

datum objavljivanja: 05/01/2020

Vodimo li računa o dovoljnom unosu folata (folne kiseline)?
Nedostatak folata jedan je od najčešćih nedostataka vitamina, zbog čega je u svetu pokrenuta strategija koja ima za cilj povećanje informisanosti o značaju folata (folne kiseline) za reproduktivno i opšte zdravlje. Nedovoljan unos folata dovodi do poremećene proliferacije svih ćelija koje se ubrzano dele (koštana srž, gastrointestinalni trakt, reproduktivni sistem), ali i morfoloških promena nekih ćelija nervnog sistema koje se ne dele.
Za grupu hemijski i funkcionalno srodnih jedinjenja, koja se svrstavaju u hidrosolubilne vitamine grupe B-kompleksa (vitamin B9) koristi se opšti termin folati, a naziv potiče od latinske reči folium što znači list. Folati su esencijalni nutrijenti neophodni za čitav niz metaboličkih reakcija (sintezu aminokiselina, nukleinskih kiselina, hormona, neurotransmitera), deobu ćelija, formiranje eritrocita, kao i za normalno funkcionisanje različitih organa i organskih sistema. Termini folati i folna kiselina se često koriste kao sinonimi, međutim folati su prirodna forma vitamina koja je prisutna u brojnim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, dok je folna kiselina sintetički oblik vitamina koji se koristi u većini suplemenata i kao dodatak određenim namirnicama. Kao i najveći broj drugih vitamina folati se ne mogu sintetisati u organizmu sisara, zbog čega se potrebne količine moraju obezbediti adekvatnom ishranom i/ili suplementacijom. U namirnice posebno bogate folatima ubrajaju se zeleno lisnato povrće (brokoli, spanać, prokelj), kvasac, mahunarke (pasulj, grašak), voće (pomorandže, limun, jagode, kivi), žumance i iznutrice. Međutim, skladištenje namirnica i duža priprema hrane termičkom obradom uništavaju veći deo vitamina, pri čemu namirnice životinjskog porekla gube više folata od namirnica biljnog porekla.
Deficit folata može biti uzrokovan: nedovoljnim unosom putem ishrane (smanjen unos svežeg voća i povrća), povećanim potrebama u određenim fiziološkim stanjima (period rasta i razvoja, trudnoća, dojenje), malapsorpcijom usled gastrointestinalnih oboljenja, primenom određenih lekova, poremećajima ćelijske proliferacije (maligniteti, mijeloprolifrativna oboljenja, hiperproliferativna kožna oboljenja kao što je psorijaza). Posebno osetljivu kategoriju za razvoj deficijencije folata čine trudnice, budući da se potrebe za folatima u trudnoći povećavaju 5-10 puta zbog intenziviranja metaboličkih procesa i reakcija uključenih u deobu ćelija. Pored toga, određena gastrointestinalna oboljenja (celijakija, inflamatorne bolesti creva) uzrokuju poremećaj resorpcije folata i mogu izazvati klinički značajnu deficijenciju praćenu anemijom. Ozbiljna bubrežna oboljenja tokom kojih se sprovodi hemodijaliza takođe se povezuju sa deficitom folata. Na status folata u organizmu utiče i životni stil (pušenje, konzumacija alkohola) i upravo je nedostatak folata najčešći mikronutrijentni deficit kod alkoholičara. Poremećaj homeostaze folata je u nekim slučajevima povezan sa genetskim faktorima, mutacijom određenih gena koji regulišu apsorpciju i metabolizam folata (enzim metilentetrahidrofolat reduktaza, MTHFR).
Budući da folati imaju važnu ulogu u procesu deobe ćelija za vreme procesa diferencijacije i rasta ćelija embriona i fetusa, deficit folata majke se povezuje sa određenim negativnim ishodima trudnoće, kao što su niska telesna masa novorođenčeta, rizik od spontanog pobačaja, razvoj kongenitalnih anomalija, defekt neuralne cevi. Neadekvatan status folata je takođe povezan sa megaloblastnom anemijom i povećanom koncentracijom homocisteina u krvi (hiperhomocisteinemijom), koja uzrokuje hiperkoagulabilno stanje i povećan rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Kako su folati neophodni u procesu biosinteze neurotransmitera u mozgu, deficit ovog hidrosolubilnog vitamina i hiperhomocisteinemija kao rezultat manjka folata, se dovodi u vezu sa poremećajima raspoloženja, perifernom neuropatijom, oštećenjem kognitivnih funkcija i demencijom.
Proces stvaranja eritrocita (eritropoeza) se odigrava u koštanoj srži gde se iz matičnih ćelija vrši sinteza prekursora eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), što zahteva gradivne elemente aminokiseline i gvožđe, ali isto tako je neophodno i prisustvo vitamina, pre svega vitamina B12 (kobalamina) i folne kiseline. Funkcije ovih vitamina su međusobno povezane i hematološke manifestacije deficita su gotovo identične, međutim u slučaju deficijencije vitamina B12 često su prisutni i neuorološki poremećaji. Nedostatak vitamina B12 i folne kiseline dovodi do pojave megaloblastne anemije. U ranim fazama anemije kardiopulmonalni kompenzatorni mehanizmi obezbeđuju adaptaciju na smanjen kapacitet krvi da prenosi kiseonik do ciljnih tkiva. Međutim, kako se anemija pogoršava pojavljuju se i simptomi kao što su osećaj slabosti i iscrpljenosti, malaksalost, glavobolja, oslabljena sposobnost koncentracije, osećaj nedostatka vazduha. Kod ispitivanja megaloblastne anemije najpre se primenjuje određivanje kompletne krvne slike (KKS), a najčešći prvi znak megaloblastne anemije je povišena vrednost prosečne zapremine eritrocita (mean corpuscular volume, MCV) >100 ƒL, kao i hipersegmentacija granulocita. U slučaju megaloblastne anemije koja je nastala kao posledica deficita vitamina B12 primena terapije folnom kiselinom može dovesti do regulisanja hematoloških abnormalnosti, ali i trajnih neuroloških oštećenja zbog čega je neophodna precizna diferencijalna dijagnoza megaloblastne anemije, odnosno određivanje obe vrednosti vitamina B12 i folata. Koncentracija folata u serumu podleže fluktuacijama shodno promenama unosa, zbog čega pojedinačna analiza ne može obezbediti diferencijaciju između privremene, skorašnje redukcije unosa i stanja hronične deficijencije. Ipak, ponovljena merenja sprovedena tokom perioda od mesec dana, koja rezultuju vrednostima ispod preporučenih, ukazuju na deficit.

Veza između folata i kardiovaskularnih bolesti najviše je proučavana sa stanovišta homocisteina koji se u brojnim istraživanjima navodi kao nezavisni faktor rizika za nastanak akutnog koronarnog sindroma, periferne arterijske bolesti i cerebrovaskularnog inzulta. Homocistein je jedan od metaboličkih produkata esencijalne aminokiseline metionina, a određivanje koncentracije se primenjuje u praćenju rizika za nastanak ateroskleroze i tromboze koronarnih, moždanih i perifernih krvnih sudova. Dakle, koncentracija homocisteina u plazmi predstavlja osetljiv biohemijski pokazatelj statusa folata, jer deficit folata dovodi do porasta koncentracije homocisteina. Međutim, pri interpretaciji rezultata potrebno je imati u vidu da na ovu reakciju utiču i drugi faktori (pol, starost, genetski faktori, bubrežna funkcija, koncentracije vitamina B12 i B6, primena lekova).
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com