Neplodnost kod muškaraca

- Pretestikularni uzroci predstavljaju poremećaje u hormonskoj regulaciji spermatogeneze na nivou osovine hipotalamus-hipofiza-testisi.
- Testikularna neplodnost je posledica urođenih (Klinefelterov sindrom, mikrodelecija Y hromozoma, cistična fibroza, kriptorhizam, atrofija testisa) ili stečenih stanja (varikokela - proširenje venskog spleta u mošnicama (skrotumu) usled čega se povećava temperatura u testisima što se negativno odražava na pokretljivosti spermatozoida).
- Posttestikularni uzroci obuhvataju činioce koji oštećuju izvodne kanale i uzrokuju polnu disfunkciju.

Spermatogeneza se odvija u testisima pod kontrolom testosterona i folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Kod zdravog mlađeg muškarca dnevno nastane u proseku oko 100 miliona spermatozoida. Da bi spermatozoid uspešno oplodio jajnu ćeliju mora da bude pokretan kako bi mogao da stigne do jajovoda, gde se nakon ovulacije nalazi jajna ćelija. Takođe, neophodno je da bude normalnog oblika kako bi mogao da prodre kroz opnu jajne ćelije. Odstupanja u odnosu na broj, oblik ili pokretljivost spermatozoida mogu se negativno odraziti na plodnost muškarca. U tom smislu razlikuju se sledeća stanja: azoospermija (odsustvo spermatozoida u ejakulatu), oligospermija (smanjen broj spermatozoida), teratospermija (abnormalni oblik spermatozoida), astenospermija (slabo pokretni spermatozoidi). Veliki broj faktora savremenog načina života može uticati na mušku plodnost (konzumiranje alkohola, pušenje, gojaznost, stres, upotreba narkotika, zračenje).

Spermogram (analiza semene tečnosti) je najznačajni test za dijagnostiku muške neplodnosti kojim se procenjuje broj, veličina, oblik i pokretljivost spermatozoida, kao i volumen i koezistentnost ejakulata. Za dobijanje adekvatnog uzorka, a samim tim i validnih rezultata, potrebno je da pacijent apstinira dva do pet dana. Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, normalan nalaz spermograma podrazumeva >15 miliona spermatozoida/1mL ejakulata, od kojih se najmanje 40% kreće napred progresivno.

Nalaz polnih hormona je neophodan nakon odstupanja parametara u spermogramu, kod patologije testisa, oslabljene seksualne funkcije i sumnje na neku endokrinopatiju. Inicijalno se određuje koncentracija sledećih hormona u krvi: testosterona, luteinizirajućeg hormona (LH), folikulostimulirajućeg hormona (FSH) i prolaktina. Testosteron je najvažniji laboratorijski marker za dijagnozu poremećaja funkcije testisa i neplodnosti kod muškaraca, zbog njegove ključne uloge u procesu spermatogeneze zajedno sa FSH. Koncentracija testosterona u organizmu je regulisana mehanizmom negativne povratne sprege osovine hipotalamus-hipofiza-testisi, dok poremećaj na bilo kom nivou regulacije može uzrokovati hipogonadizam, stanje u kojem testisi ne stvaraju dovoljne količine testosterona. Kod muškaraca je 98% testosterona u cirkulaciji vezano za proteine, prvenstveno za globulin koji vezuje polne hormone (sex hormone-binding globulin, SHBG), dok je svega 2% slobodno što predstavlja biološki aktivnu frakciju hormona, koja je najbolji pokazatelj kliničke slike. Povišena koncentracija prolaktina u krvi (hiperprolaktinemija) može biti uzrok neplodnosti jer inhibira sekreciju steroidnih hormona testisa. Koncentracija inhibina B kod muškaraca korelira sa brojem spermatozoida i spermatogenetskim statusom.

Značajnu informaciju u proceni uzroka i lečenju steriliteta pruža i određivanje estradiola, tiroksina (T4), trijodtironina (T3) i tireotropina (TSH). Budući da je gojaznost u porastu, ona je postala važan faktor u muškoj neplodnosti, jer dovodi do smanjenja koncentracije testosterona i povećanja koncentracije estradiola. Hormoni štitne žlezde značajno utiču na razvoj testisa, tako da i hipotireoidizam i hipertireoidizam deluju na veličinu testisa, spermatogenezu i neplodnost.

Ispitivanje imunoloških uzroka infertiliteta uključuje određivanje antispermatozoidnih antitela (ASA) koja mogu biti prisutna u krvotoku muškarca ili semenoj tečnosti (spermi), ali i u krvotoku žene, vaginalnom sekretu, materici, jajovodima zbog čega je neophodno ispitivanje oba partnera (imunološke inkompatibilnosti). ASA se vezuju za spermatozoide čime smanjuju njihovu pokretljivost i onemogućavaju vezivanje spermatozoida i jajne ćelije.

Ispitivanje uzroka neplodnosti uključuje i mikrobiološka i virusološka ispitivanja, odnosno testiranje na polno prenosive bolesti (Chlamydia, Mycoplasma, Ureaplasma, hepatitis B i C, HIV, sifilis). Dijagnostička procedura infertiliteta obuhvata i analizu kariotipa oba partnera, čime se utvrđuje eventualno postojanje promena u broju i/ili strukturi hromozoma. Kod muškaraca se po potrebi rade i dodatne genetičke analize (mikrodelecije Y hromozoma, mutacija u genu za cističnu fibrozu).