Menstrualni ciklus

datum objavljivanja: 09/07/2021

Najviši nivo kontrole menstrualnog ciklusa predstavlja hipotalamus.

Menstrualni ciklus karakterišu ciklične promene lučenja ženskih polnih hormona.

Poremećaji menstrualnog ciklusa se ubrajaju u najčešće ginekološke probleme.
Menstrualni ciklus je jedan od najsloženijih procesa, koji je regulisan precizno sinhronizovanom interakcijom između centralnog nervnog sistema i ženskih polnih organa. Normalan menstrualni ciklus žene reproduktivne dobi karakterišu ciklične promene lučenja ženskih polnih hormona, koje se odražavaju na fizičke promene reproduktivnih organa (jajnika i materice), ali i funkcionisanje drugih organskih sistema (kardiovaskularnog, nervnog, mišićnog, imunološkog sistema).
➱ Hormoni koji utiču na pojavu ženskih polnih karakteristika označavaju se kao estrogeni. Kod zdravih žena estrogeni se luče u folikulima jajnika, žutom telu i placenti tokom trudnoće, dok se male količine estrogena luče i u nadbubrežnim žlezdama. U reproduktivnom periodu, estradiol je najmoćniji estrogen prisutan u najvećoj količini. Progesteron zajedno sa estrogenima učestvuje u regulaciji menstrualnog ciklusa, pripremi materice za implantaciju oplođene jajne ćelije i održavanju trudnoće. Lučenje polnih hormona regulišu delovi mozga (hipotalamus i hipofiza) posebnim mehanizmima povratne sprege preko gonadotropin oslobađajućeg hormona (Gonadotropin-releasing hormone, GnRH) iz hipotalamusa, koji stimuliše sekreciju tzv. gonadotropina iz hipofize: luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Gonadotropini hipofize u jajniku podstiču sazrevanje folikula, ovulaciju i formiranje žutog tela, oslobađanje hormona estrogena i/ili progesterona zavisno od faze ciklusa, a njihovo oslobađanje iz hipofize osim GnRH determinišu povratnim delovanjem i steroidni hormoni jajnika (estrogeni i progestini). Ova povratna sprega održava redovne menstrualne cikluse sa ovulacijom.
Menstrualni ciklus je definisan kao razdoblje između dve menstruacije, pri čemu se kao prvi dan ciklusa uzima prvi dan menstrualnog krvarenja, a dan pre početka idućeg krvarenja kao poslednji dan ciklusa. Menstrualni ciklus čine dva paralelna ciklusa: ovarijumski (na nivou jajnika) i endometrijumski (na nivou materice). U odnosu na promene u jajniku menstrualni ciklus je podeljen u dve faze: folikularnu i lutealnu između kojih dolazi do ovulacije, odnosno oslobađanja jajne ćelije iz folikula. Menstrualni ciklus značajno varira, a najveće oscilacije u dužini trajanja ciklusa pojavljuju se posle prve menstruacije (menarha) i pre menopauze. U proseku menstrualni ciklus traje 28 dana, ali se pod normalnim smatra i ciklus koji nije kraći od 21 i duži od 35 dana.
Poremećaji menstrualnog ciklusa se ubrajaju u najčešće ginekološke probleme. Pošto se izostanak menstrualnog ciklusa normalno javlja samo u tri životna razdoblja (pre puberteta, tokom trudnoće i dojenja, nakon menopauze) izostanak menstrualnog ciklusa u svakoj drugoj okolnosti zahteva dijagnostičko ispitivanje, pri čemu nalaz reproduktivnih hormona predstavlja značajnu informaciju u proceni mogućeg uzroka.
Preporuka bi bila da se između 2. i 5. dana ciklusa (folikularna faza) odredi bazalni hormonski status, odnosno koncentracija sledećih hormona u krvi: estradiola, luteinizirajućeg hormona (LH), folikulostimulirajućeg hormona (FSH), prolaktina, testosterona, dok je za progesteron preporučeno određivanje u drugom delu ciklusa (lutealna faza), obično sedam dana pre očekivane pojave krvarenja.
Folikularna faza ciklusa podrazumeva rast i sazrevanje folikula i jajne ćelije, koje obično traje 10-14 dana. Pod uticajem FSH u jajniku dolazi do mobilizacije i rasta većeg broja nezrelih (primordijalnih) folikula od kojih sazreva samo jedan, tzv. vodeći ili dominantni folikul. Folikuli u razvoju oslobađaju sve veću količinu hormona estrogena u cirkulaciju, koji utiče na rast sluznice materice (endometrijuma). Koncentracija estrogena u krvotoku dostiže maksimalnu vrednost otprilike jedan dan pre ovulacije, dovodeći do skoka LH, tzv. LH pik. Pod dejstvom LH i estrogena, jajna ćelija sazreva i dolazi do ovulacije, prskanja folikula i oslobađanja zrele jajne ćeliju u jajovod (10-12h nakon LH pika). Po oslobođenju jajna ćelija počinje da se kreće kroz jajovod prema materičnoj duplji i u toku tog kretanja može biti oplođena. Nakon ovulacije, pod uticajem LH od folikula u kome se nalazila jajna ćelija stvara se privremena endokrina žlezda tzv. žuto telo (corpus luteum), koje sintetiše estradiol i znatno veće količine progesterona, što čini lutealnu fazu ciklusa. I dok je folikularna faza mnogo varijabilnija, trajanje lutealne faze je oko 14 dana i ona predstavlja stabilnu fazu menstrualnog ciklusa. Delovanje progesterona i estrogena podstiče endometrijum na pripremu gustog sloja krvnih sudova na koje se oplođena jajna ćelija može pričvrstiti i dalje razvijati, pri čemu se taj sloj krvnih sudova pretvara u posteljicu (placentu) u trudnoći. Ukoliko ne dođe do začeća žuto telo propada, menstrualni ciklus se završava odbacivanjem pripremljene sluznice materice u obliku menstrualnog krvarenja, dok pad koncentracija estrogena i progesterona predstavlja signal hipotalamusu da započne novi menstrualni ciklus.
Prolaktin se sintetiše u hipofizi i njegova glavna funkcija je održavanje sekrecije mleka (laktacije) kod žena nakon porođaja. Povišena koncentracija prolaktina u krvi (hiperprolaktinemija) je čest uzrok neplodnosti, jer inhibira sekreciju steroidnih hormona jajnika. Testosteron se kod žena uglavnom produkuje u nadbubrežnim žlezdama, jajnicima i nešto manje u jetri, pri čemu povišena koncentracija testosterona uzrokuje amenoreju, pojačanu dlakavost (hirzuitizam), neplodnost.
Najviši nivo kontrole menstrualnog ciklusa predstavlja hipotalamus, pri čemu je za njegovu regularnost i reproduktivnu funkciju ključno skokovito (pulsativno) oslobađanje GnRH, koji direktno kontroliše izlučivanje gonadotropina hipofize, FSH i LH. Budući da su neurohormoni koji utiču na lučenje GnRH usko povezani sa ostalim bazalnim područjima mozga, menstrualni ciklus je osetljiv na različite promene (stres, ishrana, fizička aktivnost). Pored toga, poremećaj funkcije i drugih endokrinih žlezda (štitaste žlezde, nadbubrežnih žlezda) se odražava na regularnost menstrualnog ciklusa, zbog čega se ponekad dodatno određuje i koncentracija tireostimulirajućeg hormona (TSH), kortizola, dehidrepiandrosteron sulfata (DHEA-S), androstenediona.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com