Karcinom štitne žlezde

datum objavljivanja: 25/04/2019

karcinom_stitna_1

Svaka druga osoba tokom života razvije čvor u štitnoj žlezdi. Tiroidni nodusi su kliničko ispoljavanje velikog broja različitih bolesti štitne žlezde. Poslednjih godina registruje se stalni porast broja obolelih od karcinoma štitne žlezde. Svaki tiroidni nodus zahteva praćenje, pogotovu ako su uvećani i limfni čvorovi na vratu.

Čvor u štitnoj žlezdi (tiroidni nodus) se definiše kao ograničena promena građe tiroidne žlezde. Neki nodusi mogu da se izdvoje opipavanjem, a da se pri tom ne vide ultrazvukom i obrnuto, da se ultrazvukom ili drugim postupcima otkrije jedna ili više ograničenih promena u štitnoj žlezdi koje se ne mogu utvrditi opipavanjem, što je u praksi i mnogo češće. Unutar tkiva štitne žlezde nodusi se mogu pojaviti kao pojedinačni ili višestruki. Kod višestrukih nodusa, jedan nodus može pokazivati dominaciju u pogledu rasta i osobenosti funkcije.

Tiroidni nodusi ne predstavljaju jednu bolest već su kliničko ispoljavanje velikog broja različitih tiroidnih bolesti. Osnovni cilj dijagnostičkog pristupa tiroidnom nodusu je razlikovanje benignih od malignih čvorova i u slučaju maligne bolesti izbor operativnog i postoperativnog lečenja. Iako je većina (95%) nodusa u štitnoj žlezdi benigna, oni su najvažniji klinički znak koji može ukazati na postojanje karcinoma. Uobičajeno je da se pristupa ispitivanju nodusa >10 mm pošto oni mogu biti klinički značajan tiroidni malignitet. Pojava nodusa je šest puta učestalija kod žena, ali su oni obično suspektniji na malignitet kod muškaraca. Važno je napomenuti da pušenje (aktivno i pasivno) doprinosi bržem razvoju čvorića u štitnoj žlezdi.

Karcinom štitne žlezde nije česta bolest budući da čini 0,5-1,5% svih malignoma, ali je najčešći maligni tumor endokrinog sistema. U nastajanju karcinoma štitne žlezde najvažniju ulogu imaju genetski faktori i faktori okoline pogotovu jonizujuće zračenje. Karcinomi štitaste žlezde se dele na: diferencirane (papilarni i folikularni) i nediferencirane (medularne i anaplastične). Diferencirani karcinomi čine 80-90% malignih tumora štitne žlezde. Poslednjih 40 godina u većini zemalja sveta registruje se stalni porast broja obolelih od karcinoma štitne žlezde i do pet puta. Porast se najviše pripisuje diferenciranim karcinomima posebno papilarnom, koji ima i najbolju prognozu. Medularni karcinom štitnjače nastaje u C-ćelijama štitaste žlezde, često se širi u limfne čvorove vrata, ali i udaljene organe (pluća, jetru, kosti). Simptomi koji mogu ukazati na karcinom štitne žlezde su: pojava izrasline na vratu koja se tokom vremena uvećava, bol u vratu, otok limfnih žlezda na vratu, otežano gutanje (disfagija), otežano disanje (dispneja), uporan kašalj koji nije uzrokovan prehladom, promene glasa koje traju duže od tri nedelje.

U dijagnostici bolesti štitne žlezde vrlo je važna klinička slika i pregled žlezde opipavanjem (palpacijom). Ultrazvukom se utvrđuje veličina štitne žlezde, eventualno postojanje čvorova i na osnovu njihove strukture potreba za punkcijom i citološkom analizom aspirata. Dijagnostički postupci u utvrđivanju prirode tiroidnih nodusa uključuju i određivanje koncentracije tireoglobulina i kalcitonina u krvi.
Tireoglobulin (Tg) predstavlja glavni protein tiroidne žlezde, koji ima funkciju vezivanja joda tokom sinteze i skladištenja tiroidnih hormona tetrajodtironina ili tiroksina (T4) i trijodtironina (T3). Tokom njegove sinteze i transporta mala količina Tg prelazi u krvotok, tako da se niska koncentracija Tg normalno može naći u krvotoku osoba koje ne pate od oboljenja štitne žlezde. Koncentracija Tg u krvi je u srazmeri sa masom i radom štitne žlezde. Povećana koncentracija Tg u krvi ukazuje na oštećenje ćelija štitaste žlezde, zbog čega se Tg koristi kao marker strukturnog integriteta štitne žlezde. Određivanje Tg je izuzetno značajno kod karcinoma štitne žlezde i to pogotovu kod praćenje povratka bolesti (postojanje lokalnog relapsa ili metastaza). Uspešno hirurško odstranjivanje cele štitne žlezde (totalna tireoidektomija) se može kontrolisati preko nemerljivog Tg. Vrednost Tg je kod postojanja metastaza uvek povišena, osim ako su zahvaćeni limfni čvorovi u vratu, zbog čega je neophodno i praćenje ultrazvukom.

Štitna žlezda pored tiroidnih hormona, u parafolikularnim C ćelijama proizvodi i hormon kalcitonin, koji učestvuje u regulaciji koncentracije kalcijuma i fosfata u organizmu. Mnoge studije su pokazale značaj određivanja kalcitonina u ispitivanju tiroidnih nodusa. Određivanjem koncentracije kalcitonima u krvi može se otkriti hiperplazija parafolikularnih C ćelija ili medularni karcinom u ranijem stadijumu čime preživljavanje može biti produženo. Međutim, u interpretaciji razultata neophodno je isključenje ostalih mogućih uzroka povišene koncentracije kalcitonina (hronični tireoiditis, primena inhibitora protonske pumpe, hronična bubrežna insuficijencija, pseudohipopituirizam). Vrednosti kalcitonina treba odrediti kod prvobitnog ispitivanja pacijenata sa čvorastom strumom. Međutim, kako je utvrđeno postojanje i malog broja tzv. kalcitonin negativnih tumora C ćelija, koncentracija kalcitonina u okviru referentnog opsega ne isključuje u potpunosti postojanje tumora C ćelija. Zbog sve veće učestalosti hroničnog tiroiditisa, koji takođe može uzrokovati povišene vrednosti kalcitonina, u diferencijalnoj dijagnostici se primenjuje i određivanje autoantitela: tiroid-peroksidaznih antitela (anti-TPO) i tireoglobulinskih antitela (antiTg), koje je vrlo korisno ako postoji sumnja na autoimuni tiroiditis.
Pacijenti kod kojih postoji sumnja na karcinom štitne žlezde se obično odmah operišu (odstranjuje se jedan režanj ili cela štitna žlezda), međutim uz blagovremenu dijagnostiku i adekvatnu terapiju nadoknade hormona tiroksina kvalitet života operisanih pacijenata može biti kao i pre hirurške intervencije.