datum objavljivanja: 04/09/2019
Jesen – sezona prehlada i alergija… Kako ih možemo razlikovati?
Alergije su česte početkom proleća i jeseni kada su i nagle promene vremena, pa samim
tim i prehlade učestale. Simptomi alergijskog rinitisa (alergijske kijavice) nalikuju simptomima
prehlade zbog čega se često dešava da se manifestacije alergije pripišu prehladi i obrnuto.
Istraživanja pokazuju da se veliki broj ljudi sklonih alergiji ne obraća za stručnu pomoć, a kao
najčešći razlog se navodi da nisu sigurni da li je u pitanju alergija ili prehlada. Zbog hroničnog
toka i simptoma alergijski rinitis bitno utiče na kvalitet života i produktivnost u radu. Pored toga,
često je udružen sa drugim bolestima disajnih puteva. Ako se alergijski rinitis blagovremeno
dijagnostikuje i adekvatno leči, značajno se smanjuje rizik razvoja ozbiljnijih komplikacija.
Prehlada (nazeb) je akutna infektivna bolest virusnog porekla, koja se klinički manifestuje: upalom grla, pojačanom sekrecijom iz nosa (sekret je vodenast, a kasnije postaje sluzav), kijavicom. Ponekad se javljaju i promuklost, kašalj, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, slabost, gubitak apetita i blago povišena temperatura (od 37°C do 38°C). Bolest obično traje oko nedelju dana ukoliko se ne komplikuje bakterijskom infekcijom i ozbiljnijim procesom.
Alergija je posledica poremećaja funkcije imunološkog sistema do koje dolazi kada organizam inače neškodljivu materiju iz prirodnog okruženja prepozna kao štetni agens. Za pojavu alergijske reakcije potrebno je istovremeno delovanje nekoliko faktora, među kojima se najpre navode genetska predispozicija (atopijska konstitucija) i slabljenje imuniteta. Ipak, dokazano je da najveći uticaj imaju spoljni faktori, pogotovu nečistoće iz vazduha (aerozagađenje). Radi lakšeg razumevanja prirode alergijskih tegoba potrebno je imati u vidu da se prema dužini izlaganja uzročnom alergenu razlikuju sezonski i celogodišnji alergijski rinitis. Sezonski alergijski rinitis izazivaju alergeni iz spoljašnjeg (vankućnog) okruženja u koje spadaju polen drveća, trava i korova, dok je celogodišnji alergijski rinitis uzrokovan alergenima iz domaćeg (kućnog) okruženja koji se nalaze u kućnoj prašini, grinje, plesni, životinjske dlake i perje. Polensku kijavicu odlikuje pojavljivanje u određenom periodu godine sa smenom godišnjih doba, početkom proleća i jeseni. Najčešće tegobe alergijske kijavice su opšta iritacija disajnih puteva poput: učestalog kijanja, nadražajnog kašlja, zapušenosti i/ili svraba nosa, pojačane vodenaste sekrecije iz nosa. Neretko se javlja i alergijski konjuktivitis sa izraženim suzenjem, svrabom i crvenilom očiju. U slučaju celogodišnjeg alergijskog rinitisa simptome je nešto teže prepoznati jer se ne javljaju sezonski nego povremeno tokom godine sa konstantno ili povremeno prisutnim alergenom u kući i/ili na radnom mestu (školi). Ukoliko se ne primeni terapija, alergija izazvana inhalatornim alergenima može uticati na funkciju susednih organa (sinusi, srednje uvo) ili se spustiti iz gornjih disajnih puteva u pluća i dovesti do dodatnih komplikacija, bronhijalne astme koju karakterišu napadi gušenja praćeni osećajem sviranja i pištanja u grudima.
Dakle, obe bolesti se klinički manifestuju uglavnom lokalnim simtomima zapaljenja sluznice gornjih disajnih puteva. Poteškoće u razlikovanju alergije i prehlade često su uzrokovane vrlo različitim ispoljavanjem inteziteta alergijskih tegoba. Osoba može biti osetljiva na samo jednu grupu polena, ali neretko i na dve ili čak sve tri kada je trajanje simptoma dugotrajno. Pored toga, osobe koje pate od alergija sklonije su prehladama zbog već postojeće upale disajnih puteva i oslabljenog imuniteta.
Na alergijsku prirodu bolesti upućuje: višegodišnja sezonska pravilnost u nastanku tegoba ili celogodišnja pojava simptoma sa povremenim pogoršanjima; tegobe su dugotrajne, mada mogu biti varijabilnog karaktera u zavisnosti od aktuelnih vremenskih uslova; svrab nosa i očiju (ne javlja se kod prehlada); učestalo kijanje koje se ponavlja nekoliko puta za redom; sekret iz nosa je obilan, vodenast i proziran (dok je kod prehlade sluzav, gust, ponekad žuto-zelen). Pored navedenog, rezultati laboratorijskih analiza su vrlo značajni za postavljanje konačne dijagnoze.
Prehlada (nazeb) je akutna infektivna bolest virusnog porekla, koja se klinički manifestuje: upalom grla, pojačanom sekrecijom iz nosa (sekret je vodenast, a kasnije postaje sluzav), kijavicom. Ponekad se javljaju i promuklost, kašalj, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, slabost, gubitak apetita i blago povišena temperatura (od 37°C do 38°C). Bolest obično traje oko nedelju dana ukoliko se ne komplikuje bakterijskom infekcijom i ozbiljnijim procesom.
Alergija je posledica poremećaja funkcije imunološkog sistema do koje dolazi kada organizam inače neškodljivu materiju iz prirodnog okruženja prepozna kao štetni agens. Za pojavu alergijske reakcije potrebno je istovremeno delovanje nekoliko faktora, među kojima se najpre navode genetska predispozicija (atopijska konstitucija) i slabljenje imuniteta. Ipak, dokazano je da najveći uticaj imaju spoljni faktori, pogotovu nečistoće iz vazduha (aerozagađenje). Radi lakšeg razumevanja prirode alergijskih tegoba potrebno je imati u vidu da se prema dužini izlaganja uzročnom alergenu razlikuju sezonski i celogodišnji alergijski rinitis. Sezonski alergijski rinitis izazivaju alergeni iz spoljašnjeg (vankućnog) okruženja u koje spadaju polen drveća, trava i korova, dok je celogodišnji alergijski rinitis uzrokovan alergenima iz domaćeg (kućnog) okruženja koji se nalaze u kućnoj prašini, grinje, plesni, životinjske dlake i perje. Polensku kijavicu odlikuje pojavljivanje u određenom periodu godine sa smenom godišnjih doba, početkom proleća i jeseni. Najčešće tegobe alergijske kijavice su opšta iritacija disajnih puteva poput: učestalog kijanja, nadražajnog kašlja, zapušenosti i/ili svraba nosa, pojačane vodenaste sekrecije iz nosa. Neretko se javlja i alergijski konjuktivitis sa izraženim suzenjem, svrabom i crvenilom očiju. U slučaju celogodišnjeg alergijskog rinitisa simptome je nešto teže prepoznati jer se ne javljaju sezonski nego povremeno tokom godine sa konstantno ili povremeno prisutnim alergenom u kući i/ili na radnom mestu (školi). Ukoliko se ne primeni terapija, alergija izazvana inhalatornim alergenima može uticati na funkciju susednih organa (sinusi, srednje uvo) ili se spustiti iz gornjih disajnih puteva u pluća i dovesti do dodatnih komplikacija, bronhijalne astme koju karakterišu napadi gušenja praćeni osećajem sviranja i pištanja u grudima.
Dakle, obe bolesti se klinički manifestuju uglavnom lokalnim simtomima zapaljenja sluznice gornjih disajnih puteva. Poteškoće u razlikovanju alergije i prehlade često su uzrokovane vrlo različitim ispoljavanjem inteziteta alergijskih tegoba. Osoba može biti osetljiva na samo jednu grupu polena, ali neretko i na dve ili čak sve tri kada je trajanje simptoma dugotrajno. Pored toga, osobe koje pate od alergija sklonije su prehladama zbog već postojeće upale disajnih puteva i oslabljenog imuniteta.
Na alergijsku prirodu bolesti upućuje: višegodišnja sezonska pravilnost u nastanku tegoba ili celogodišnja pojava simptoma sa povremenim pogoršanjima; tegobe su dugotrajne, mada mogu biti varijabilnog karaktera u zavisnosti od aktuelnih vremenskih uslova; svrab nosa i očiju (ne javlja se kod prehlada); učestalo kijanje koje se ponavlja nekoliko puta za redom; sekret iz nosa je obilan, vodenast i proziran (dok je kod prehlade sluzav, gust, ponekad žuto-zelen). Pored navedenog, rezultati laboratorijskih analiza su vrlo značajni za postavljanje konačne dijagnoze.
Promene broja krvnih elemenata (hematološke promene) su veoma značajne za procenu
infekcije i prateće zapaljenske reakcije (inflamacije). U diferencijalnoj dijagnostici infekcija
prema uzročniku korisne su promene odnosa leukocitnih subpopulacija. Kod virusnih infekcija
najčešće postoji smanjenje ukupnog broja leukocita (leukopenija) uz smanjenje broja neutrofilnih
leukocita (neutropenija) i povećanje broja limfocita u krvi (limfocitoza). U većini akutnih
bakterijskih infekcija dolazi do povećanja ukupnog broja leukocita (leukocitoze) uz povećanje
broja neutrofilnih leukocita (neutrofilija). U diferencijaciji bakterijske u odnosu na virusnu
infekciju često se primenjuje i određivanje koncentracije C-reaktivnog proteina (CRP) u krvi.
CRP se sintetiše u jetri i oslobađa u cirkulaciju kao odgovor na proinflamatorni stimulus (reaktant
akutne faze). Kako je glavna biološka funkcija CRP odbrana od bakterijskih patogena i uklanjanje
potencijalno toksičnih supstanci koje se oslobađaju iz oštećenih tkiva, koncentracije CRP u krvi
su značajno više kod bakterijskih nego kod virusnih infekcija.
Za postavljanje dijagnoze alergijskog rinitisa pored kliničkog pregleda sa uzimanjem
detaljne lične i porodične alergološke anamneze uobičajeno se sprovodi kožno testiranje, najčešće
test ubodom lancetom (prick) na unutrašnjoj strani podlaktice čime se testira osetljivost na
standardne alergene. Osnovna laboratorijska dijagnostika alergija bazira na određivanju
koncentracije ukupnog imunoglobulina E (IgE), kao i specifičnih IgE na određene alergene
pojedinačno ili u okviru panela. Zbog značaja koji IgE ima kod alergijskih reakcija neposredno
po ostvarivanju kontakta sa antigenom koji inicira alergiju (alergenom), povišene koncentracije
IgE u krvi se javljaju tokom alergijskih oboljenja. Povećana koncentracija specifičnih IgE ukazuje
da je osoba senzibilisana na određeni alergen što još uvek ne mora značiti i dijagnozu alergijske
bolesti i obratno, negativan nalaz nužno ne isključuje alergijsku bolest (posebno kad je bolest u
začetku). Iako u alergijskim reakcijama učestvuju mnoge ćelije, u praksi se najčešće određuje broj
eozinofilnih granulocita u krvi na hematološkim brojačima i mikroskopski broj eozinofilnih
granulocita u nosnom sekretu. Povećan broj eozinofilnih leukocita (eozinofilija) obično
karakteriše hroničnu alergijsku upalnu reakciju, mada se može javiti i usled infekcije parazitima
i drugih bolesti, zbog čega je neophodna interpretacija laboratorijskih rezultata u kombinaciji sa
ostalim kliničkim nalazima.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com