datum objavljivanja: 22/05/2022
Hipertenzivni poremećaji spadaju u najčešće zdravstvene komplikacije tokom trudnoće.
Postoje četiri osnovne kategorije hipertenzivnih poremećaja u trudnoći.
Laboratorijske analize mogu biti od pomoći u postavljanju dijagnoze i proceni težine bolesti.
Hipertenzivni poremećaji u trudnoći se mogu nadovezati na hronično stanje hipertenzije pre trudnoće ili se pojaviti kao novonastalo stanje („de novo“), utičući na rad različitih organskih sistema što se povezuje sa povišenim rizikom od nepovoljnih ishoda kako kod majke, tako i kod ploda. Zbog visoke stope morbiditeta i mortaliteta majki, prevremenog porođaja, intrauterinog zastoja rasta i smrti ploda, neophodno je rano postavljanje dijagnoze i kontinuirano praćenje ovog stanja uz adekvatnu terapiju kako bi se smanjila učestalost preeklampsije i drugih komplikacija.
֍ Hipertenzija u trudnoći se definiše apsolutnim vrednostima krvnog pritiska: sistolnog (sKP) ≥140 mmHg i/ili dijastolnog (dKP) ≥90 mmHg (na temelju dva uzastopna merenja u razmaku od najmanje 4h) ili kao porast sKP ≥30 mmHg ili dKP ≥15 mmHg u odnosu na pregravidni nivo. Hipertenzivni poremećaji u trudnoći su podeljeni u četiri glavne kategorije:
✸ Hronična (preegzistirajuća) hipertenzija - hipertenzija koja je prethodila trudnoći ili je
registrovana u prvih 20 nedelja gestacije ili perzistira duže od 12 postpartalnih nedelja.
✸ Gestacijska hipertenzija - de novo pojava povišenog krvnog pritiska (sKP ≥140 i <160 mmHg i/ili dKP ≥90 i <110 mmHg) posle 20. nedelje gestacije bez proteinurije i organskih disfunkcija koje se vezuju za preeklampsiju.
✸ Hronična hipertenzija sa superponiranom preeklampsijom - hronična hipertenzija kod koje se preeklampsija (pojava proteinurije i/ili organske disfunkcije) pridodaje posle 20. nedelje gestacije.
✸ Preeklampsija - hipertenzija i proteinurija (≥300 mg proteina u uzorku dnevnog (24h) urina ili kada je u pojedinačnom uzorku urina odnos proteini/kreatinin ≥30 mg/mol) ili disfunkcija organa majke (akutna bubrežna isuficijencija (povišena koncentracija kreatinina u serumu (≥97 μmol/L) ili udvostručavanje njegovih vrednosti), poremećaj funkcije jetre (dvostruko povišena aktivnost transaminaza (˃40 IU/L), sa ili bez bola u epigastrijumu ili ispod desnog rebarnog luka), trombocitopenija (trombociti <100.000/µL), plućni edem, cerebralni ili vizuelni poremećaji), nakon 20. nedelje gestacije kod prethodno normotenzivnih žena. Eklampsija podrazumeva razvoj generalizovanih, toničko-kloničkih napada ili kome kod žena sa preeklampsijom.
֍ U praćenju trudnica sa hipertenzijom pored stalnog kontrolisanja krvnog pritiska sprovode se i redovne kontrole laboratorijskih parametara za evaluaciju hematološkog i koagulacionog statusa, kao i za proveru funkcije bubrega i jetre.
→ U toku trudnoće neophodna je redovna kontrola urina (mokraće), pri čemu je od posebnog značaja određivanje prisustva proteina (belančevina) u urinu. Ekskrecija proteina u urinu se povećava tokom trudnoće, međutim prisustvo proteina u urinu uz povišene vrednosti krvnog pritiska može ukazati na povećan rizik za preeklampsiju i poremećaj bubrežne funkcije. Proteinurija se dijagnostikuje kvantitativnim merenjem, dok se kvalitativno merenje uzima u obzir samo u slučaju kada ostale metode nisu dostupne ili kada je neophodno što brže donošenje odluke. Proteinurija je dobar pokazatelj težine hipertenzivnog sindroma (pri vrednostima >2 g/dan neophodno je češće praćenje, dok vrednosti >5 g/dan upućuju na tešku formu preeklampsije).
→ Kod preeklampsije vazospazam renalnih arterija uz hipovolemiju znatno smanjuje protok krvi u bubrezima i brzinu glomerularne filtracije, što rezultuje porastom serumskih koncentracija kreatinina, ureje i mokraćne kiseline. Iako ne spada u dijagnostičke kriterijume preeklampsije, povišena koncentracija mokraćne kiseline je dovedena u vezu sa pojavom komplikacija i lošijim ishodom trudnoće (vrednosti mogu biti čak 40% više u odnosu na zdrave trudnice).
→ U preeklampsiji dolazi do povećanja volumena i skraćenje životnog veka trombocita, što se povezuje sa njihovom povećanom potrošnjom i destrukcijom, tako da je trombocitopenija najčešći hematološki poremećaj koji se javlja kod preeklampsije. Pored toga, u preeklampsiji dolazi do izraženijeg hiperkoagulabilnog stanja u odnosu na normalnu trudnoću, koja inače predstavlja hiperkoagulabilno stanje. U većini preeklamptičnih trudnoća uočene su snižene vrednosti antitrombina III, važnog regulatora hemostaznog sistema sa višestrukim inhibicijskim delovanjem, posebno trombina. U težim oblicima preeklampsije, visoka koncentracija D-dimera korelira sa stepenom hipertenzije, proteinurije, trombocitopenije, vrednostima jetrenih enzima, dok su vrednosti D-dimera kod lakših formi preeklampsije slične normotenzivnim trudnoćama.
→Hipertenzivni poremećaji u trudnoći se mogu komplikovati HELLP sindromom, u okviru koga postoji poremećaj funkcije eritrocita, jetre i koagulacije krvi (naziv je skraćenica za tri glavna simptoma ovog sindroma: H - hemolisys (hemoliza), EL - elevated liver enzymes (povišene vrednosti enzima jetre), LP - low platet count (nizak broj trombocita)).
֍ Predikcija preeklampsije - u proceni individualnog rizika za razvoj preeklampsije veliki značaj ima određivanje biohemijskih markera u serumu trudnice tzv. angiogenih modulatora od značaja za preeklampsiju: placentnog faktora rasta (placental growth factor, PlGF) i solubilne fms-slične tirozin kinaze 1 (solubile fms-like tyrosine kinase 1, sFlt-1).
Medilab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com