datum objavljivanja: 16/08/2020
Hemostaza je proces zaštite organizma od preteranog gubitka krvi iz oštećenog krvnog suda.
Koagulacioni proteini su neophodni učesnici odgovora sistema hemostaze na povredu.
Poremećaji hemostaze se mogu ispoljiti kao hemoragijski sindrom ili tromboembolizam.
Koagulacioni proteini su neophodni učesnici odgovora sistema hemostaze na povredu.
Poremećaji hemostaze se mogu ispoljiti kao hemoragijski sindrom ili tromboembolizam.
Hemostaza spada među najznačajnije fiziološke mehanizme neophodne za normalno
funkcionisanje ljudskog organizma (homeostazu). Sistem hemostaze predstavlja neodvojivi deo
ukupnog odgovora organizma na povredu i ima dve važne uloge: da održava krv unutar
vaskularnog sistema u tečnom stanju, odnosno da omogući normalan protok krvi kroz krvne
sudove i da zaustavi krvarenje na mestu oštećenja krvnog suda. Uspešno ostvarivanje funkcija
ovog složenog biološkog sistema zavisi od kompleksnih interakcija između brojnih komponenti:
krvnih sudova, trombocita (krvnih pločica), faktora koagulacije i fibrinolize, kao i njihovih
inhibitora. Regulacija molekulskih i ćelijskih puteva sistema hemostaze određuje jedan od tri
moguća ishoda, a to su: kontrolisana hemostaza, krvarenje ili tromboza.
Hemostaza se odvija u četiri faze: vaskularna faza - sužavanje (konstrikcija) krvnog suda; trombocitna faza - stvaranje trombocitnog čepa; faza koagulacije krvi - formiranje krvnog ugruška (koaguluma); fibrinoliza - razlaganje krvnog ugruška. Spazam krvnog suda smanjuje lokalni protok krvi što olakšava zaustavljanje krvarenja. Trombocitna faza hemostaze podrazumeva najpre vezivanje trombocita na povređene kapilare, a potom i njihovu aktivaciju i agregaciju pri čemu se formira trombocitni čep, koji kod najmanjih povreda može biti dovoljan da zaustavi krvarenje i to se označava kao primarna hemostaza. Ukoliko je povreda krvnog suda veća dolazi do aktivacije treće faze hemostaze, a to je koagulacija krvi kojom se stvara krvni ugrušak (koagulum) što se označava kao sekundarna hemostaza.
Proces koagulacije krvi čini serija međusobno povezanih reakcija koje inaktivne oblike faktora koagulacije prevode u aktivne. Prema međunarodnoj nomenklaturi faktori koagulacije se obeležavaju rimskim brojevima od I do XIII, dok se aktivan oblik obeležava slovom „a“ iza rimskog broja. Koagulacija krvi se može aktivirati posredstvom spoljašnjeg i unutrašnjeg puta koagulacije, koji rezultuju zajedničkim putem koagulacije - aktivacijom protrombina pri čemu se stvara trombin, koji dalje kao najznačajniji enzim koagulacije aktivira rastvorljiv protein plazme fibrinogen prevodeći ga u nerastvorljiv fibrin. Fibrinske niti formiraju mrežu u kojoj se zadržavaju krvne ćelije (trombociti, eritrociti) što rezultuje nastajanjem ugruška. Pored toga, na mestu povrede dolazi do migracije leukocita (belih krvnih zrnaca), koji sprečavaju infekciju i olakšavaju zarastanje rane.
Hemostatski krvni ugrušak koji se formira po vazokonstrikciji povređenog krvnog suda ne ometa cirkulaciju krvi i omogućava snabdevanje tkiva u području koje povređeni krvni sud vaskulizuje. Postojanje ravnoteže između endotela oštećenog krvnog suda, trombocita, koagulacionih i fibrinolitičkih faktora, ograničava rast hemostatskog tromba, održava krvni sud prohodnim, a kada endotel krvnog suda zaceli fibrinolitički sistem razgrađuje tromb. Normalno funkcionisanje sistema hemostaze odlikuje dinamična ravnoteža između prokoagulantnih i antikoagulantnih faktora hemostaze, zahvaljujući kojoj se prevenira kako krvarenje iz povređenih krvnih sudova, tako i razvoj spontane tromboze.
Poremećaji hemostaze mogu biti nasledni ili stečeni, pri čemu se razlikuju: vaskulopatije (poremećaji krvnih sudova), trombocitopatije (poremećaji trombocita), koagulopatije (poremećaji faktora koagulacije). Utvrđivanje vrste poremećaja hemostaze bazira na ličnoj i porodičnoj anamnezi, fizičkom pregledu i rezultatima testova hemostaze.
Hemostaza se odvija u četiri faze: vaskularna faza - sužavanje (konstrikcija) krvnog suda; trombocitna faza - stvaranje trombocitnog čepa; faza koagulacije krvi - formiranje krvnog ugruška (koaguluma); fibrinoliza - razlaganje krvnog ugruška. Spazam krvnog suda smanjuje lokalni protok krvi što olakšava zaustavljanje krvarenja. Trombocitna faza hemostaze podrazumeva najpre vezivanje trombocita na povređene kapilare, a potom i njihovu aktivaciju i agregaciju pri čemu se formira trombocitni čep, koji kod najmanjih povreda može biti dovoljan da zaustavi krvarenje i to se označava kao primarna hemostaza. Ukoliko je povreda krvnog suda veća dolazi do aktivacije treće faze hemostaze, a to je koagulacija krvi kojom se stvara krvni ugrušak (koagulum) što se označava kao sekundarna hemostaza.
Proces koagulacije krvi čini serija međusobno povezanih reakcija koje inaktivne oblike faktora koagulacije prevode u aktivne. Prema međunarodnoj nomenklaturi faktori koagulacije se obeležavaju rimskim brojevima od I do XIII, dok se aktivan oblik obeležava slovom „a“ iza rimskog broja. Koagulacija krvi se može aktivirati posredstvom spoljašnjeg i unutrašnjeg puta koagulacije, koji rezultuju zajedničkim putem koagulacije - aktivacijom protrombina pri čemu se stvara trombin, koji dalje kao najznačajniji enzim koagulacije aktivira rastvorljiv protein plazme fibrinogen prevodeći ga u nerastvorljiv fibrin. Fibrinske niti formiraju mrežu u kojoj se zadržavaju krvne ćelije (trombociti, eritrociti) što rezultuje nastajanjem ugruška. Pored toga, na mestu povrede dolazi do migracije leukocita (belih krvnih zrnaca), koji sprečavaju infekciju i olakšavaju zarastanje rane.
Hemostatski krvni ugrušak koji se formira po vazokonstrikciji povređenog krvnog suda ne ometa cirkulaciju krvi i omogućava snabdevanje tkiva u području koje povređeni krvni sud vaskulizuje. Postojanje ravnoteže između endotela oštećenog krvnog suda, trombocita, koagulacionih i fibrinolitičkih faktora, ograničava rast hemostatskog tromba, održava krvni sud prohodnim, a kada endotel krvnog suda zaceli fibrinolitički sistem razgrađuje tromb. Normalno funkcionisanje sistema hemostaze odlikuje dinamična ravnoteža između prokoagulantnih i antikoagulantnih faktora hemostaze, zahvaljujući kojoj se prevenira kako krvarenje iz povređenih krvnih sudova, tako i razvoj spontane tromboze.
Poremećaji hemostaze mogu biti nasledni ili stečeni, pri čemu se razlikuju: vaskulopatije (poremećaji krvnih sudova), trombocitopatije (poremećaji trombocita), koagulopatije (poremećaji faktora koagulacije). Utvrđivanje vrste poremećaja hemostaze bazira na ličnoj i porodičnoj anamnezi, fizičkom pregledu i rezultatima testova hemostaze.
Laboratorijska dijagnostika poremećaja hemostaze podrazumeva primenu više različitih testova:
određivanje broja trombocita, vreme krvarenja, vreme koagulacije, protrombinsko vreme
(PV), aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT). Kada rezultati skrining testova
ukazuju na poremećaj hemostaze izvode se specifični testovi, određuju se pojedinačni faktori
koagulacije i fibrinolize, kao i njihovi inhibitori.
→ Uloge trombocita se sastoje u održavanju integriteta zidova krvnih sudova, zaustavljanju krvarenja stvaranjem privremenog trombocitnog čepa i krvnog koaguluma prožetog fibrinom, kao i u obnavljanju tkiva pod dejstvom trombocitnih faktora rasta. Osnovna dijagnostička ispitivanja uključuju parametre dobijene hematološkim analizatorima: broj trombocita i prosečnu zapreminu trombocita (mean platelet volume, MPV), dok se agregometrija trombocita koristi primarno u dijagnostici naslednih trombocitopatija. Kvantitativne promene mogu biti zbog smanjenja broja trombocita (trombocitopenije) ili zbog povećanja njihovog broja (trombocitoze).
→ Vreme krvarenja predstavlja vreme koje protekne od momenta povrede kapilara do prestanka isticanja krvi i odražava stanje zidova krvnog suda, kao i broj i funkciju trombocita (procena vaskularne i trombocitne faze hemostaze). Vreme koagulacije predstavlja vreme od momenta uzimanja krvi do momenta njenog zgrušavanja, odnosno period u kome dolazi do formiranja koaguluma.
→ Određivanje protrombinskog vremena (PV) služi za procenu aktivnosti faktora koagulacije koji učestvuju u spoljašnjem i zajedničkom putu koagulacije krvi (I, II, V, VII, X). Produženo PV se javlja kod deficijencije jednog ili više faktora koagulacije, nedostatka vitamina K, bolesti jetre ili primene oralne antikoagulantne terapije.
→ Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT) je test osetljiv na nedostatak aktivnosti svih faktora koagulacije (izuzev VII i XIII), kao i na prisustvo inhibitora koagulacije. Produženo aPTT se javlja kod nedostatka ili smanjene aktivnosti jednog ili više faktora koagulacije koji učestvuju u unutrašnjem i zajedničkom putu koagulacije ili u slučaju postojanja specifičnih antitela koja blokiraju aktivnost određenog faktora koagulacije. Uzrok produženog aPTT mogu biti i bolesti jetre, nedostatak vitamina K ili primena heparinskih preparata.
→ Uloge trombocita se sastoje u održavanju integriteta zidova krvnih sudova, zaustavljanju krvarenja stvaranjem privremenog trombocitnog čepa i krvnog koaguluma prožetog fibrinom, kao i u obnavljanju tkiva pod dejstvom trombocitnih faktora rasta. Osnovna dijagnostička ispitivanja uključuju parametre dobijene hematološkim analizatorima: broj trombocita i prosečnu zapreminu trombocita (mean platelet volume, MPV), dok se agregometrija trombocita koristi primarno u dijagnostici naslednih trombocitopatija. Kvantitativne promene mogu biti zbog smanjenja broja trombocita (trombocitopenije) ili zbog povećanja njihovog broja (trombocitoze).
→ Vreme krvarenja predstavlja vreme koje protekne od momenta povrede kapilara do prestanka isticanja krvi i odražava stanje zidova krvnog suda, kao i broj i funkciju trombocita (procena vaskularne i trombocitne faze hemostaze). Vreme koagulacije predstavlja vreme od momenta uzimanja krvi do momenta njenog zgrušavanja, odnosno period u kome dolazi do formiranja koaguluma.
→ Određivanje protrombinskog vremena (PV) služi za procenu aktivnosti faktora koagulacije koji učestvuju u spoljašnjem i zajedničkom putu koagulacije krvi (I, II, V, VII, X). Produženo PV se javlja kod deficijencije jednog ili više faktora koagulacije, nedostatka vitamina K, bolesti jetre ili primene oralne antikoagulantne terapije.
→ Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT) je test osetljiv na nedostatak aktivnosti svih faktora koagulacije (izuzev VII i XIII), kao i na prisustvo inhibitora koagulacije. Produženo aPTT se javlja kod nedostatka ili smanjene aktivnosti jednog ili više faktora koagulacije koji učestvuju u unutrašnjem i zajedničkom putu koagulacije ili u slučaju postojanja specifičnih antitela koja blokiraju aktivnost određenog faktora koagulacije. Uzrok produženog aPTT mogu biti i bolesti jetre, nedostatak vitamina K ili primena heparinskih preparata.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com