Hashimoto tireoiditis

datum objavljivanja: 02/01/2020

Ako Vaša štitna žlezda ne funkcioniše pravilno, ne funkcionišete ni Vi
Na inicijativu Američke asocijacije kliničkih endokrinologa (American Association of Clinical Endocrinologists, AACE) januar se obeležava kao mesec svesnosti o štitnoj žlezdi, sa ciljem da se podstakne uspešnija prevencija bolesti kroz edukaciju o faktorima rizika, a sa druge strane bolja prognoza bolesti štitne žlezde blagovremenom dijagnostikom i adekvatnim lečenjem. Budući da su oboljenja štitne žlezde u porastu, preporuka je da se jednom godišnje u toku redovnih sistematskih pregleda proveri i koncentracija tiroidnih hormona u krvi i uradi ultrazvuk štitne žlezde.
Štitna (štitasta, tiroidna) žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu. Osnovna funkcija joj je proizvodnja tzv. tiroidnih hormona: tetrajodtironina ili tiroksina (T4) i trijodtironina (T3), koji utiču na rast, razvoj i metabolizam skoro svih tkiva u organizmu i neophodni su za održavanje bazalnog metabolizma. Lučenje hormona štitne žlezde regulišu delovi mozga (hipotalamus i hipofiza) posebnim mehanizmima povratne sprege preko tireotropin oslobađajućeg hormona (TRH) i tireostimulirajućeg hormona ili tireotropina (TSH), koji povećava lučenje T4 i T3. Hormoni T4 i T3 imaju istu funkciju u organizmu, ali se razlikuju po brzini i intezitetu delovanja. Poremećaj na bilo kom nivou regulacije osovine hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda može uzrokovati smanjenu ili povećanu sintezu T4 i/ili T3. Pored toga, štitna žlezda je izrazito osetljiva na poremećaj funkcije imunološkog sistema, zbog čega su vrlo učestale i autoimune bolesti štitne žlezde.
Hashimoto (Hašimoto) tireoiditis ili hronični limfocitni tireoiditis je najučestaliji oblik autoimune bolesti štitne žlezde. Pored toga, ubraja se među najrasprostranjenije endokrinološke poremećaje današnjice i najučestalije autoimune bolesti uopšteno. Osnovna karakteristika autoimune bolesti, koja je nazvana Morbus Hashimoto u čast autoru japanskom hirurgu dr. Hakaru Hashimoto, je infiltracija limfocita i razaranje tkiva štitne žlezde sa postupnim razvojem hipotireoze. Još jedno važno obeležje Hashimoto tireoiditisa jeste prisutnost autoantitela specifičnih za dva glavna antigena štitne žlezde: tireoglobulina (Tg), proteina u kojem se čuvaju sintetisani hormoni i tiroid-peroksidaze (TPO), enzima koji učestvuje u sintezi hormona štitne žlezde. Uprkos velikom broju sprovedenih istraživanja, tačan mehanizam autoimunog procesa nije još u potpunosti razjašnjen. Bolest je uzrokovana složenim delovanjem urođene sklonosti (genetske predispozicije) i različitih faktora spoljašnje sredine (pušenje, povećan unos joda, nedostatak selena i vitamina D, različite vrste zagađenja, infektivna stanja, fizički i emocionalni stres). Pored toga, smatra se da na ispoljavanje bolesti veliki uticaj imaju i određena fiziološka stanja (pubertet, nagli rast, trudnoća, menopauza, starenje). Najčešće se dijagnostikuje kod žena između 40-50 godine života, mada se sreće i u dečijem uzrastu i starijoj životnoj dobi.
Hashimoto tireoiditis može imati više kliničkih oblika: gušavost ili struma (povećana štitna žlezda) sa eutireozom (normalnom funkcijom), hipotireoza (smanjena funkcija), hipertireoza (povećana funkcija), tireoiditis (upala štitne žlezde). Samo ispoljavanje ovog oboljenja je veoma sporo i često neprimetno, počinje blagim uvećanjem štitaste žlezde koje kasnije postaje primetno (struma) i/ili pojave simptoma hipotireoze. Većina osoba je u početku bolesti eutireoidna ili u subkliničkoj hipotireozi. Međutim, neke osobe u početku bolesti mogu razviti hipertireozu, ali kako autoimuna upala postupno razara tkivo, dolazi do atrofije štitne žlezde i razvoja hipotireoze koju karakterišu sledeći simptomi i znaci: zamaranje i pospanost; slabija koncentracija, zaboravnost; povećanje telesne mase iako je apetit smanjen; osetljivost na hladnoću; usporen rad srca (bradikardija); suva i perutava koža; opadanje kose; krti nokti; pojava otoka na licu, prstima; zatvor (konstipacija); poremećaj menstrualnog ciklusa.
Dijagnoza Hashimoto tireoiditisa se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, anamneze, ultrazvučnog pregleda i laboratorijskih analiza. Pri kliničkom pregledu može se posumnjati na Hashimoto tireoiditis ukoliko se otkrije glatka ili čvorasta guša, čvrsto-elastične konzistencije, a ultrazvučni pregled pokaže nehomogenost tkiva štitne žlezde.

→ Prisustvo autoantitela u krvi ukazuju na imunološku osnovu bolesti, a njihova koncentracija korelira sa limfocitnom infiltracijom štitne žlezde zbog čega služe kao ključni dijagnostički markeri: tiroid-peroksidaza antitela (anti-TPO) su prisutna u otprilike 90%, a tireoglobulinska antitela (anti-Tg) kod 80% osoba sa Hashimoto tireoiditisom. U dijagnostici autoimunih oboljenja štitne žlezde određivanje anti-Tg ima manji klinički značaj od anti-TPO zbog njihove manje specifičnosti. U ranoj fazi bolesti moguće je da anti-TPO i anti-Tg budu negativna i tada se karakteristična ultrazvučna slika štitne žlezde smatra ranim dokazom bolesti.

→ Budući da većina bolesnika ima subkliničku hipotireozu funkcija štitne žlezde se ispituje prvenstveno merenjem koncentracije tireostimulirajućeg hormona, tireotropina (TSH) i tetrajodtironina, tiroksina (T4) ili slobodnog T4 (free thyroxine, ƒT4) u krvi. U početnoj fazi bolesti TSH je najčešće blago povišen, a T4 (ƒT4) u referentnom opsegu ili blago snižen. Progresijom bolesti koncentracija TSH raste, dok se koncentracija T4 (ƒT4) snižava, zbog čega je potrebno redovno kontrolisati stanje bolesti merenjem koncentracija hormona. Takođe, nakon postavljanja dijagnoze neophodne su periodične kontrole laboratorijskih parametara kako bi se proverila efikasnost terapije. Kod hormonske supstitutivne terapije lek se ne uzima neposredno pre vađenja krvi (Letrox ili Euthyrox - poslednja doza 24h pre vađenja krvi).

→ Kod određenog broja osoba sa Hashimoto tireoiditisom, iako je prisutna hronična upala štitne žlezde, funkcija žlezde je normalna i ovakvo eutireoidno stanje može trajati godinama i u tom slučaju nije potrebno lečenje, ali je neophodna redovna kontrola koncentracija TSH i ƒT4 u krvi.

→ Neke osobe u početku bolesti mogu razviti hipertireozu čiji je uzrok stvaranje stimulirajućih autoantitela na TSH receptor. Ovo prolazno stanje se naziva tireotoksikoza ili hashitoksikoza, a nakon određenog vremena uspostavlja se uredna funkcija štitne žlezde ili se razvija hipotireoza.

→ Karakteristična je udruženost autoimunog tireoiditisa sa drugim autoimunim bolestima (reumatoidni artritis, hronični autoimuni gastritis, celijakija, šećerna bolest tip 1, perniciozna anemija (deficit vitamina B12)), što se označava kao sindrom preklapanja.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com