(Dis)funkcija štitaste žlezde u trudnoći

datum objavljivanja: 18/01/2022

Promene parametara tiroidne funkcije tokom trudnoće

Pravilan rad štitaste žlezde tokom trudnoće je od ključnog značaja za normalan rast i razvoj ploda, pogotovu za razvoj centralnog i perifernog nervnog sistema. Fetalni neurološki razvoj tokom celog prvog i delom drugog trimestra trudnoće zavisi od prenosa tireoidnih hormona majke koji selektivno difunduju kroz placentu, odnosno dok fetalna štitasta žlezda ne počne sa proizvodnjom vlastitih hormona. Da bi se održale potrebne količine tiroidnih hormona, produkcija mora da se uvećava za oko 50%, za šta su potrebne odgovarajaće količine joda u ishrani majke i normalan rad štitaste žlezde. Blagovremena dijagnostika i adekvatna terapija tiroidne disfunkcije u trudnoći je izuzetno značajna kako bi se sprečile moguće komplikacije.
Tokom trudnoće fiziologija tiroidne žlezde se menja kao odgovor na novonastale metaboličke zahteve i hormonske promene nužne za održavanje trudnoće. Dva hormona značajno utiču na rad štitaste žlezde, periferni metabolizam tiroidnih hormona i karakterističnu promenu njihovih koncentracija u krvi:
➔ Humani horionski gonadotropin (hCG), koji izlučuje posteljica u majčinu i fetalnu cirkulaciju, ima značajnu ulogu u regulaciji produkcije tiroidnih hormona majke. hCG je glikoprotein strukturno sličan tireostimulišućem hormonu, tireotropinu (TSH) i upravo strukturna homologija između hCG i TSH omogućava tireotropno delovanje hCG. Vezivanjem za TSH receptore na membrani tiroidnih ćelija, hCG direktno stimuliše štitastu žlezdu majke što uzrokuje povećanje koncentracije tiroidnih hormona, dok je normalan hipofizni odgovor na ovaj porast tiroidnih hormona, smanjenje sekrecije i pad koncentracije TSH. U blizanačkim trudnoćama uvećanje hCG je naročito izraženo i indukuje veći stepen supresije TSH.
➔ Na aktivnost tireoidne žlezde u trudnoći utiču i estrogeni hormoni posredstvom promena u kapacitetu proteina koji vezuju tiroidne hormone, pre svega tiroksin vezujućeg globulina (thyroxine-binding globulin, TBG), čime se menja ravnoteža dva oblika hormona: slobodnog i vezanog za proteine.
➲ Jod je esencijalni mikroelement za sintezu tiroidnih hormona. Preporučeni dnevni unos joda za žene u reproduktivnom periodu je 150 μg, dok je za trudnice 250 μg zbog povećane produkcije tiroidnih hormona. Nadoknada čak i blagog deficita joda omogućava prevenciju gušavosti ili strume (uvećanje tiroidne žlezde) i nepovoljnog uticaja na psihomotorni razvoj ploda tokom trudnoće.
U autoimunim bolestima štitaste žlezde prepliću se poremećaji imunološkog i endokrinog sistema, posledično delujući na sve organske sisteme, pa tako i na reproduktivni sistem žene. Poremećaj funkcije tireoidne žlezde ima važan uticaj na reproduktivni potencijal, tok i ishod trudnoće, kao i na rast i razvoj fetusa i novorođenčeta. Najčešći uzrok hipotireoze u toku trudnoće je hronični autoimunski Hashimoto (Hašimoto) tireoiditis, dok je najčešći uzrok hipertireoze Graves-Basedow (Grejvs-Bazedovljeva) bolest, takođe organ specifična autoimuna bolest koju karakteriše prisustvo autoantitela specifičnih za tireoidne antigene. Kod trudnica sa autoimunskim oboljenjem štitaste žlezde češći su spontani pobačaji, prevremeni porođaj, kao i zastoj u rastu ploda. Lečenje autoimunih bolesti štitaste žlezde je poželjno započeti pre trudnoće kako bi se osigurali optimalni uslovi za razvoj nervnog sistema fetusa i umanjili drugi negativni efekti tiroidne disfunkcije majke na tok trudnoće i razvoj deteta.
Svaka trudnica na početku trudnoće, kao i svaka žena koja planira trudnoću, bi trebalo da se testira na poremećaj funkcije štitaste žlezde. Parametri tiroidne funkcije u trudnoći imaju karakteristične promene i odstupanja u odnosu na negravidne žene. Zbog značajnog i trajnog porasta TBG tokom cele trudnoće paralelno su povećane vrednosti ukupnog tetrajodtironina, tiroksina (T4). Koncentracije T4 su 1,5 puta više kod trudnica u odnosu na vrednosti za opštu populaciju. Pored toga, TSH opada inverzno u odnosu na hCG, koji izrazito raste u prvom trimestru trudnoće a potom opada, dok onda TSH u istoj inverziji raste. Upravo zbog fizioloških promena u koncentraciji tiroidnih hormona tokom trudnoće, za pravilnu interpretaciju rezultata neophodno je primeniti prilagođene specifične opsege referentnih vrednosti.
➲ Osnovna karakteristika Hashimoto tireoiditisa je infiltracija limfocita i razaranje tkiva štitaste žlezde sa postupnim razvojem hipotireoze. Još jedno važno obeležje Hashimoto tireoiditisa jeste prisutnost autoantitela specifičnih za dva glavna antigena štitaste žlezde: tireoglobulina (Tg), proteina u kojem se čuvaju sintetisani hormoni i tiroid-peroksidaze (TPO), enzima koji učestvuje u sintezi tiroidnih hormona. Povišen TSH ukazuje na primarni hipotiroidizam, dok istovremeni nalaz normalnog slobodnog tiroksina (fT4) ukazuje na subklinički hipotiroidizam, a snižen na klinički ispoljenu formu. Budući da trudnoća dovodi do smanjenja imunološkog odgovora majke koji omogućava imunološku toleranciju prema fetusu, dolazi i do smanjenja limfocitne infiltracije i upale u štitastoj žlezdi (remisija bolesti). Međutim, postojeći hormonski poremećaj u obliku hipotireoze majke najčešće postaje izraženiji zbog povećanih potreba za tiroidnim hormonima, a koje žlezda ne može da ispuni zbog smanjenog funkcionalnog kapaciteta, tako da se nedovoljnost supstitucije majke tokom cele trudnoće odražava na razvoj ploda.
➲ U Graves-Basedow bolesti autoimunski poremećaj se karakteriše stvaranjem autoantitela koja se vezuju za TSH receptore (anti-TSH receptor, TRAb ili TRAK) uzrokujući prekomernu stimulaciju tireocita, hipertiroidizam i uvećanje cele štitaste žlezde (difuzna toksična struma). Za razliku od TSH čija sekrecija prestaje kada je koncentracija tiroidnih hormona u krvi u porastu, TRAb produženo stimulišu tireocite bez obzira na koncentraciju tirodnih hormona. TRAb prolaze kroz placentu, pri čemu je verovatnoća za razvoj tranzitornog hipertiroidizma fetusa srazmerna izmerenoj koncentraciji ovih antitela i mora se razmatriti kod svih žena aktuelno ili ranije lečenih od Graves-Basedow bolesti. Bitno je da se normalna supresija TSH i povišena vrednost fT4, koje se javljaju u prvom trimestru trudnoće, ne okarakterišu kao subklinička hipertireoza.
Medilab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com