Deficit lutealne faze

datum objavljivanja: 09/07/2021

Poremećaj u sekreciji progesterona

Lutealnu fazu menstrualnog ciklusa karakteriše odgovarajući hormonalni profil, sa dominantnom sekrecijom progesterona od strane žutog tela, koji uslovljava sekretornu transformaciju sluznice materice (endometrijuma). Normalna funkcija žutog tela i adekvatna produkcija progesterona predstavlja osnovu za pripremu materice za implantaciju oplođene jajne ćelije i pravilan tok trudnoće. Deficit lutealne faze se definiše kao poremećeno funkcionisanje žutog tela, koje dovodi do spontanih pobačaja i neplodnosti.
Menstrualni ciklus se u odnosu na promene u jajniku deli u dve faze: folikularnu i lutealnu između kojih dolazi do ovulacije, odnosno oslobađanja jajne ćelije iz folikula. Normalno trajanje menstrualnog ciklusa je 21 do 35 dana, od toga lutealna faza traje oko 14 dana, dok je folikularna faza mnogo varijabilnija (10-14 dana). Lutealna faza menstrualnog ciklusa se definiše kao period između ovulacije i početka sledećeg menstrualnog ciklusa ili uspostavljanja trudnoće. Nakon ovulacije, pod uticajem gonadotropina iz hipofize, luteinizirajućeg hormona (LH) od folikula u kome se nalazila jajna ćelija stvara se privremena endokrina žlezda tzv. žuto telo (corpus luteum), koje sintetiše estradiol i znatno veće količine progesterona. Delovanje progesterona i estrogena podstiče endometrijum na pripremu gustog sloja krvnih sudova na koje se oplođena jajna ćelija može pričvrstiti i dalje razvijati, pri čemu se taj sloj krvnih sudova pretvara u posteljicu (placentu) u trudnoći. Posle začeća i implantacije oplođene jajne ćelije, počinje sekrecija humanog horionskog gonadotropina (hCG) što održava žuto telo i njegovu sekreciju. Tokom 5. nedelje trudnoće placenta počinje da stvara progesteron umesto žutog tela, što predstavlja tzv. luteoplacentalni šift (prelazak sa ovarijalne na placentnu produkciju steroidnih hormona). Ukoliko ne dođe do začeća žuto telo propada, menstrualni ciklus se završava odbacivanjem pripremljene sluznice materice menstrualnim krvarenjem.
Pod deficitom lutealne faze podrazumevaju se dve varijante poremećaja:
kratka lutealna faza - lutealna faza traje kraće od 11 dana, nivo progesterona normalan;
neadekvatna lutealna faza - lutealna faza traje u proseku 14 dana, ali je nivo progesterona neadekvatno nizak (koncentracija progesterona sredinom lutealne faze <10 ng/mL).
Disfunkcija lutealne faze menstrualnog ciklusa dovodi do slabe proliferacije i kašnjenja u sazrevanju endometrijuma za dva ili više dana, što rezultuje neodgovarajućom implantacijom oplođene jajne ćelije i uopšte pripremom za trudnoću.
Lučenje polnih hormona regulišu delovi mozga (hipotalamus i hipofiza) posebnim mehanizmima povratne sprege preko gonadotropin oslobađajućeg hormona (Gonadotropin-releasing hormone, GnRH) iz hipotalamusa, koji stimuliše sekreciju tzv. gonadotropina iz hipofize: luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Gonadotropini hipofize u jajniku podstiču sazrevanje folikula, ovulaciju i formiranje žutog tela, oslobađanje hormona estrogena i/ili progesterona zavisno od faze ciklusa, a njihovo oslobađanje iz hipofize osim GnRH determinišu povratnim delovanjem i steroidni hormoni jajnika (estrogeni i progestini). Ova povratna sprega održava redovne menstrualne cikluse sa ovulacijom. Funkcija žutog tela zavisi od skokovitog (pulsativnog) oslobađanja LH, inače žuto telo može biti disfunkcionalno, a sekrecija estradiola i progesterona neadekvatna.
Dijagnoza deficita lutealne faze se postavlja na osnovu biopsije endometrijuma i određivanja koncentracije progesterona.
Progesteron je steroidni hormon, koji zajedno sa estrogenima učestvuje u regulaciji menstrualnog ciklusa, pripremi materice za implantaciju oplođene jajne ćelije i održavanju trudnoće. Osim što sekrecijski menja endometrijum, progesteron povećava telesnu temperaturu, podstiče odlaganje masti, deluje na stvaranje žlezdanog tkiva dojke. U reproduktivnom periodu progesteron primarno produkuje žuto telo, koje nastaje nakon prskanja (rupture) folikula i oslobađanja jajne ćelije. U mnogo manjoj meri progesteron nastaje u nadbubrežnim žlezdama, dok u trudnoći glavno mesto sinteze postaje placenta.
Tokom menstrualnog ciklusa poslednja dva dana folikularne faze, paralelno sa estradiolom povećava se i progesteron, koji utiče na otpočinjanje rasta sekretornog endometrijuma, što je neophodno za implantaciju oplođene jajne ćelije. Dakle, progesteron se ne luči u većim količinama sve do postizanja maksimalne vrednosti LH u sredini ciklusa (ovulacija). Posle pika LH i ovulacije, tokom lutealne faze progesteron brzo raste i 5.-7. dana nakon ovulacije dostiže maksimalne koncentracije. Ako ne dođe do začeća, vrednosti progesterona opadaju tokom poslednja četiri dana ciklusa zbog regresije žutog tela. Ukoliko dođe do oplođenja jajne ćelije, vrednosti progesterona ostaju na nivou vrednosti u sredini lutealne faze uz pomoć žutog tela oko 5-6 nedelja. Za to vreme, placenta postaje glavno mesto sinteze progesterona i njegovi nivoi rastu. Nakon luteoplacentalnog šifta, nivo progesterona i dalje raste, da bi posle porođaja i tokom dojenja koncentracija progesterona bila ponovo niska.
Osnovne indikacije za određivanje koncentracije progesterona u krvi su:
dokazivanje ovulacije – sinteza progesterona započinje nakon ovulacije pod uticajem LH. Pošto koncentracija progesterona u krvi raste brzo nakon ovulacije, njeno određivanje služi kao indikator prirodne ili indukovane ovulacije. Poremećaji ovulacije su relativno česti i tada su koncentracije progesterona izuzetno niske sredinom lutealne faze.
praćenje lutealne faze ciklusa (procena funkcije žutog tela) – maksimalne koncentracije progesterona se očekuju oko 21. dana ciklusa, zbog čega je za progesteron preporuka određivanje u drugom delu ciklusa, obično sedam dana pre očekivane pojave krvarenja.
kontrola toka trudnoće, posebno njene najranije faze - ako se konstatuje progesteronski deficit, primenjuje se supstituciona terapija.
Talija Lab -Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com