Blog

Procenjuje se da 3% evropske populacije ima inflamatorne bolesti creva, što iznosi oko tri miliona ljudi. U Srbiji ne postoji tačan podatak o učestalosti ovih bolesti, ali se smatra da je približna drugim evropskim zemljama. Pored toga, brojne studije tokom poslednjih godina pokazuju porast učestalosti ovih bolesti u različitim delovima sveta ukazujući na globalni zdravstveni problem.

Svetski dan borbe protiv celijakije, koji se obeležava 16. maja, predstavlja deo kampanje koja se sprovodi u celom svetu kako bi se ukazalo na ovaj globalni zdravstveni problem sa posebnim osvrtom na važnost što ranijeg prepoznavanja ove bolesti, jer nelečena celijakija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Svetski dan zdravlja obeležava se 7. aprila svake godine pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije sa ciljem da se skrene pažnja svetske javnosti na najznačajnije probleme u vezi sa zdravljem ljudi na globalnom nivou. Danas, tri meseca nakon prvog upozorenja na pojavu grupe slučajeva teške upale pluća nepoznatog uzroka u Vuhanu u Kini, svet kakav znamo se menja brzo i dramatično, utičući na milione ljudskih života.

Bolesti zavisnosti predstavljaju globalni zdravstveni i socijalni problem savremenog sveta i veliko opterećenje za sve koji su u to uključeni, posebno za porodice koje su često nemoćne da se uspešno suprotstave tom problemu.

Dok su alergije ranije bile redak zdravstveni poremećaj, danas epidemiološka istraživanja pokazuju da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti.

Šećerna bolest (diabetes mellitus) je jedno od najčešćih oboljenja savremenog doba sa tendencijom daljeg porasta učestalosti, ali i jedan od glavnih razloga povećanja broja obolelih od udruženih kardiovaskularnih bolesti.

Prema nedavnim procenama svaka deseta odrasla osoba u svetu ima hroničnu bolest bubrega, što se objašnjava sve većim brojem obolelih od šećerne bolesti i visokog krvnog pritiska, ali i sve većim procentom starije populacije globalno.

Prema Kalendaru zdravlja 4. februar se obeležava kao Svetski dan borbe protiv raka, kada se posebno ističe da borba protiv malignih bolesti podrazumeva angažovanje društva u celini, ali i odgovornost svakog pojedinca za brigu o vlastitom zdravlju i prevenciji bolesti.

Rak grlića materice (karcinom cerviksa uterusa) po učestalosti je na drugom mestu u Evropi, odmah iza karcinoma dojke i najčešće obuhvata populaciju žena od 35 do 50 godina života. Svake godine se registruje oko 33000 novoobolelih i 15000 smrtnih ishoda od ovog karcinoma.

Nedostatak folata jedan je od najčešćih nedostataka vitamina, zbog čega je u svetu pokrenuta strategija koja ima za cilj povećanje informisanosti o značaju folata (folne kiseline) za reproduktivno i opšte zdravlje.

Na inicijativu Američke asocijacije kliničkih endokrinologa (American Association of Clinical Endocrinologists, AACE) januar se obeležava kao mesec svesnosti o štitnoj žlezdi, sa ciljem da se podstakne uspešnija prevencija bolesti kroz edukaciju o faktorima rizika. .

Svetski dan borbe protiv side iskazuje međunarodnu solidarnost u pružanju podrške osobama inficiranim virusom humane imunodeficijencije (human immunodeficiency virus, HIV), kao i obolelim od side - sindroma stečene imunodeficijencije (aquired immune deficiency syndrome, AIDS). .

Antibiotici su od svog otkrića pa do danas ključni činilac u lečenju bakterijskih infekcija. Dužina i kvalitet života su značajno poboljšani upravo zbog korišćenja antibiotika. Ipak, neadekvatna upotreba antibiotika dovela je do pojave i širenja rezistencije bakterija na ove lekove širom sveta, što onemogućava lečenje mnogih infektivnih bolesti.

Glavno obeležje obolevanja i smrtnosti savremenog doba su hronične metaboličke bolesti, čije je širenje skoro pandemijskog karaktera posebno u najrazvijenijim zemljama sveta. Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti koji se obeležava 14. novembra predstavlja deo kampanje koja se vodi u celom svetu sa ciljem skretanja pažnje javnosti na ovaj globalni zdravstveni problem.

Alergije su česte početkom proleća i jeseni kada su i nagle promene vremena, pa samim tim i prehlade učestale. Simptomi alergijskog rinitisa (alergijske kijavice) nalikuju simptomima prehlade zbog čega se često dešava da se manifestacije alergije pripišu prehladi i obrnuto.