Blog

Svetski dan borbe protiv hepatitisa obeležava se 28. jula svake godine u cilju podizanja svesti o značaju virusnih hepatitisa, upalnih procesa jetre koji uzrokuju teška oboljenja i karcinom jetre. Ove godine obeležava se pod sloganom ̋Hepatitis ne može da čeka ̋, jer i u vremenu sveprisutne COVID-19 krize, globalno na svakih 30 sekundi jedna osoba umire od bolesti uzrokovane hepatitisom, sa ukupnim brojem od 1.100.000 smrtnih ishoda godišnje i 3.000.000 novih infekcija uzrokovanih hepatitisom B i C.

Lutealnu fazu menstrualnog ciklusa karakteriše odgovarajući hormonalni profil, sa dominantnom sekrecijom progesterona od strane žutog tela, koji uslovljava sekretornu transformaciju sluznice materice (endometrijuma). Deficit lutealne faze se definiše kao poremećeno funkcionisanje žutog tela, koje dovodi do spontanih pobačaja i neplodnosti.

Miastenija gravis (myasthenia gravis) je autoimuno neuromišićno oboljenje, uzrokovano poremećajem prenosa nervnih impulsa sa nerava na mišiće u području neuromuskularnih spojnica. Prema Kalendaru zdravlja, jun se obeležava kao mesec svesnosti o miasteniji gravis, kako bi se iskazala međunarodna solidarnost u pružanju podrške obolelim osobama, koje pored hroničnih zdravstvenih tegoba imaju i značajno narušenu radnu i životnu sposobnost.

Prevalencije prekomerne telesne težine i gojaznosti su u poslednjih nekoliko decenija značajno porasle, zbog čega je gojaznost prepoznata kao globalni javnozdravstveni problem. Posebno zabrinjava podatak da je trend gojaznosti alarmantan u fertilnoj dobi. Budući da je gojaznost u porastu, ona je postala važan faktor u neplodnosti (infertilitetu) muškaraca, u čijoj osnovi je snižena koncentracija testosterona.

Poremećaji izazvani glutenom su podeljeni prema mehanizmu nastanka u tri grupe: autoimuni (celijakija, herpetiformni dermatitis, glutenska ataksija); alergijski (alergija na pšenicu) i neautoimuni-nealergijski (ne-celijakijska preosetljivost na gluten). Iako navedeni poremećaji imaju zajedničku povezanost poboljšanja tegoba nakon isključenja glutena iz ishrane, oni se značajno razlikuju po patogenezi, toku i mogućim komplikacijama.

Alergija na hranu (nutritivna alergija) se definiše kao imunološki posredovana specifična preosetljivost na određene namirnice, koja nastaje kada se nakon prvobitnog izlaganja antigenu (alergenu) iz hrane oralna tolerancija ne odigra na odgovarajući način. Širom sveta maj se obeležava kao mesec svesnosti o alergijama na hranu, sa ciljem da se podstakne uspešnija informisanost šire javnosti kao ključni faktor za blagovremenu dijagnostiku i terapiju alergijskih oboljenja.

Godinu dana nakon početka pandemije bolesti izazvane novim koronavirusom (Coronavirus disease, COVID-19) tokom neprestane borbe sa virusom, milioni života širom sveta su izgubljeni, internacionalne i lokalne restriktivne mere sprečavanja širenja virusa su i dalje na snazi, zdravstveni sistemi su angažovani do granica izdržljivosti, ali posvećenim radom brojnih naučnih timova došlo se do novih saznanja o načinu prenošenja virusa, varijabilnosti genetskog materijala, dijagnostici, imunitetu nakon preležane bolesti, imunizaciji.

Tokom aprila meseca posvećenog borbi protiv alkoholizma, sprovode se brojne zdravstvene kampanje kako bi se promovisala važnost informisanja o stanjima i bolestima koje uzrokuje prekomerno konzumiranje alkohola. Najčešće mesto oštećenja je jetra, budući da se u njoj sprovodi najveći deo metabolizma alkohola. Pored toga, alkohol svojim toksičnim dejstvom oštećuje i ćelije pankreasa.

Povišena koncentracija mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija) je veoma česta u opštoj populaciji. Smanjeno izlučivanje mokraćne kiseline je uglavnom posledica hronične bolesti bubrega (HBB). Pored gihta, hiperurikemija predstavlja faktor rizika za nastanak brojnih drugih oboljenja: formiranje mokraćnih kamenaca (nefrolitijaza), kardiovaskularnih bolesti (KVB), šećerne bolesti (diabetes mellitus) i osteoporoze.

Procenjuje se da oko 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega, pri čemu svaka deseta odrasla osoba u svetu ima hroničnu bolest bubrega (HBB), što uzrokuje kontinuirani porast broja pacijenata koji se leče nekim od terapijskih postupaka za zamenu funkcije bubrega. Svetski dan bubrega se obeležava svakog drugog četvrtka u martu mesecu, sa ciljem podizanja svesti da se razvoj bubrežne bolesti može prevenirati, a progresija sprečiti ili odložiti ranom dijagnostikom i blagovremenim tretmanom.

Više od milion slučajeva polno prenosivih bolesti se registruje u svetu svakog dana tj. oko 370 miliona godišnje. Dan svesnosti o seksualnom i reproduktivnom zdravlju obeležava se 12. februara širom sveta sa ciljem da se skrene pažnja na njihovu važnost, edukacijama o načinima smanjenja širenja polno prenosivih infekcija, izboru kontracepcije i planiranju porodice.

U Srbiji od malignih bolesti godišnje oboli oko 40.000 i umre oko 21.000 ljudi, po čemu se Srbija nalazi u sredini država po broju obolelih od malignh bolesti, ali je nažalost u samom vrhu po smrtnosti. Pojedinac može najviše da učini za sebe smanjujući rizik promenom životnih navika i redovnim sistematskim pregledima koji uključuju skrining (screening) testiranje.

Januar se obeležava kao mesec svesnosti o tiroidnoj žlezdi, sa ciljem da se podstakne blagovremena dijagnostika i adekvatno lečenje bolesti štitaste (štitne, tiroidne) žlezde, najveće endokrine žlezde u ljudskom organizmu, koja se nalazi na prednjoj strani vrata oko dušnika. Dva najčešća oblika tiroidne disfunkcije su hipotiroidizam (smanjena funkcija) i hipertiroidizam (pojačana funkcija štitaste žlezde).

Tokom nedelje posvećene svesnosti o značaju folata (Folic Acid Awareness Week), koja se u 2021. godini obeležava od 3. do 9. januara, sprovode se brojne zdravstvene kampanje kako bi se povećalo znanje i svest populacije o važnosti ovog vitamina, podstakla konzumacija hrane bogate folatima, kao i primena dodataka ishrani (dijetetskih suplemenata). Posebno osetljivu kategoriju za razvoj deficijencije folata čine trudnice, budući da se potrebe za folatima u trudnoći povećavaju pet do deset puta.

Prema aktuelnim podacima Međunarodne dijabetološke federacije svaka deseta osoba ili približno 463 miliona ljudi u svetu ima šećernu bolest (diabetes mellitus). Dijabetes je danas i jedan od glavnih razloga povećanja broja obolelih od udruženih kardiovaskularnih bolesti (KVB). Procenjuje se da je obolevanje i smrtnost od KVB kod dijabetičara dva do pet puta veće u odnosu na zdravu populaciju, zbog čega se dijabetes svrstava u jedne od glavnih faktora rizika za KVB.

Neplodnost je danas jedan od vodećih zdravstvenih problema sa kojim se susreće sve više ljudi. U okviru evropske kampanje očuvanja reproduktivnog zdravlja i plodnosti, od 2016. godine obeležava se nedelja (ne)plodnosti (European Fertility Week) tokom prve nedelje u novembru mesecu održavanjem različitih aktivnosti koje imaju za cilj pružanje neophodne podrške ljudima koji se bore sa ovim problemom, ali i promovisanju važnosti informisanja o stanjima i bolestima koje kasnije mogu uticati na začeće.

Osteoporoza je najčešća metabolička bolest kostiju, od koje boluje oko 10% svetske populacije. Iako se životni vek produžava, procenjuje se da će kvalitet života biti ozbiljno narušen ukoliko se ne preduzmu mere za prevenciju i lečenje osteoporoze, jer većina obolelih osoba i ne zna da boluje od ove bolesti. Svetski dan borbe protiv osteoporoze se obeležava 20. oktobra kako bi se ukazalo na ovaj globalni zdravstveni problem i značaj očuvanja zdravlja kostiju.

Venski tromboembolizam je vodeći uzrok smrtnosti i invaliditeta u savremenom svetu. Procenjuje se da svaka četvrta osoba u svetu umre od direktnih i/ili indirektnih posledica tromboza. Svetski dan borbe protiv tromboza se obeležava 13. oktobra kako bi se podigla svest o uzrocima, faktorima rizika i načinima prevencije tromboza, sa posebnim osvrtom na važnost što ranijeg prepoznavanja ove potencijalno smrtonosne bolesti.

Svetski dan srca se obeležava 29. septembra sa ciljem da se ukaže na značaj prevencije kardiovaskularnih bolesti (KVB) sa posebnim akcentom na neophodnost stalne edukacije o faktorima rizika, budući da se najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda i više od 50% obolevanja od infarkta miokarda i moždanog udara može sprečiti merama primarne prevencije, odnosno blagovremenim otkrivanjem i kontrolom faktora rizika.

Tri glavna faktora rizika za kardiovaskularne bolesti (KVB) su: hiperlipidemija, pušenje i hipertenzija. Procenjuje se da je oko 75% svih KVB u svetu posledica dejstva ovih faktora rizika. Ukoliko neka osoba ima više faktora rizika za KVB, ukupan rizik se značajno uvećava jer se dejstvo svakog pojedinačnog faktora umnožava kroz njihovo udruženo (sinergističko) dejstvo.

Oralni antikoagulantni lekovi (OAL) su efikasna sredstva u prevenciji i lečenju tromboembolijskih komplikacija, zbog čega se svrstavaju među najšire korišćene lekove u terapiji različitih kardiovaskularnih poremećaja. Najčešće i klinički najznačajnije neželjeno dejstvo OAL je krvarenje (hemoragija). Međutim, kod osoba koje se redovno kontrolišu hemoragijske komplikacije se javljaju u manje od 5% slučajeva.

Za razliku od testova kojima se detektuje virus u sklopu akutne infekcije, serološkim testovima se meri humoralni imuni odgovor na prisustvo virusa (produkcija antitela). Detekcijom antitela se na taj način posredno odredjuje da li je osoba bila inficirana čak iako nije imala manifestne simptome bolesti. Za odredjivanje ukupnih antitela i pojedinačnih klasa antitela na SARS-CoV-2 u širokoj primeni su enzimski imuno testovi, hemiluminiscentni imuno testovi i imunohromatografski (screening, brzi testovi).

Svetski dan borbe protiv hepatitisa se obeležava 28. jula u cilju podizanja svesti o načinima prenošenja virusa i faktorima rizika, važnosti prevencije i značaju testiranja kao prvom koraku za blagovremeno otkrivanje i lečenje virusnih hepatitisa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 325 miliona ljudi širom sveta živi sa hepatitisom B i/ili C.

Maligne bolesti su jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice zbog velike učestalosti i visoke smrtnosti, pri čemu su karcinom pluća, debelog creva i prostate najčešće maligne bolesti muškaraca. Iako su mogućnosti dijagnostikovanja danas značajno poboljšane i dalje je glavni razlog povećane smrtnosti od svih vrsta maligniteta zakasnela dijagnostika.

Procenjuje se da 3% evropske populacije ima inflamatorne bolesti creva, što iznosi oko tri miliona ljudi. U Srbiji ne postoji tačan podatak o učestalosti ovih bolesti, ali se smatra da je približna drugim evropskim zemljama. Pored toga, brojne studije tokom poslednjih godina pokazuju porast učestalosti ovih bolesti u različitim delovima sveta ukazujući na globalni zdravstveni problem.

Svetski dan borbe protiv celijakije, koji se obeležava 16. maja, predstavlja deo kampanje koja se sprovodi u celom svetu kako bi se ukazalo na ovaj globalni zdravstveni problem sa posebnim osvrtom na važnost što ranijeg prepoznavanja ove bolesti, jer nelečena celijakija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Svetski dan zdravlja obeležava se 7. aprila svake godine pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije sa ciljem da se skrene pažnja svetske javnosti na najznačajnije probleme u vezi sa zdravljem ljudi na globalnom nivou. Danas, tri meseca nakon prvog upozorenja na pojavu grupe slučajeva teške upale pluća nepoznatog uzroka u Vuhanu u Kini, svet kakav znamo se menja brzo i dramatično, utičući na milione ljudskih života.

Bolesti zavisnosti predstavljaju globalni zdravstveni i socijalni problem savremenog sveta i veliko opterećenje za sve koji su u to uključeni, posebno za porodice koje su često nemoćne da se uspešno suprotstave tom problemu.

Dok su alergije ranije bile redak zdravstveni poremećaj, danas epidemiološka istraživanja pokazuju da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti.

Šećerna bolest (diabetes mellitus) je jedno od najčešćih oboljenja savremenog doba sa tendencijom daljeg porasta učestalosti, ali i jedan od glavnih razloga povećanja broja obolelih od udruženih kardiovaskularnih bolesti.

Prema nedavnim procenama svaka deseta odrasla osoba u svetu ima hroničnu bolest bubrega, što se objašnjava sve većim brojem obolelih od šećerne bolesti i visokog krvnog pritiska, ali i sve većim procentom starije populacije globalno.

Prema Kalendaru zdravlja 4. februar se obeležava kao Svetski dan borbe protiv raka, kada se posebno ističe da borba protiv malignih bolesti podrazumeva angažovanje društva u celini, ali i odgovornost svakog pojedinca za brigu o vlastitom zdravlju i prevenciji bolesti.

Rak grlića materice (karcinom cerviksa uterusa) po učestalosti je na drugom mestu u Evropi, odmah iza karcinoma dojke i najčešće obuhvata populaciju žena od 35 do 50 godina života. Svake godine se registruje oko 33000 novoobolelih i 15000 smrtnih ishoda od ovog karcinoma.

Nedostatak folata jedan je od najčešćih nedostataka vitamina, zbog čega je u svetu pokrenuta strategija koja ima za cilj povećanje informisanosti o značaju folata (folne kiseline) za reproduktivno i opšte zdravlje.

Na inicijativu Američke asocijacije kliničkih endokrinologa (American Association of Clinical Endocrinologists, AACE) januar se obeležava kao mesec svesnosti o štitnoj žlezdi, sa ciljem da se podstakne uspešnija prevencija bolesti kroz edukaciju o faktorima rizika. .

Svetski dan borbe protiv side iskazuje međunarodnu solidarnost u pružanju podrške osobama inficiranim virusom humane imunodeficijencije (human immunodeficiency virus, HIV), kao i obolelim od side - sindroma stečene imunodeficijencije (aquired immune deficiency syndrome, AIDS). .

Antibiotici su od svog otkrića pa do danas ključni činilac u lečenju bakterijskih infekcija. Dužina i kvalitet života su značajno poboljšani upravo zbog korišćenja antibiotika. Ipak, neadekvatna upotreba antibiotika dovela je do pojave i širenja rezistencije bakterija na ove lekove širom sveta, što onemogućava lečenje mnogih infektivnih bolesti.

Glavno obeležje obolevanja i smrtnosti savremenog doba su hronične metaboličke bolesti, čije je širenje skoro pandemijskog karaktera posebno u najrazvijenijim zemljama sveta. Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti koji se obeležava 14. novembra predstavlja deo kampanje koja se vodi u celom svetu sa ciljem skretanja pažnje javnosti na ovaj globalni zdravstveni problem.

Alergije su česte početkom proleća i jeseni kada su i nagle promene vremena, pa samim tim i prehlade učestale. Simptomi alergijskog rinitisa (alergijske kijavice) nalikuju simptomima prehlade zbog čega se često dešava da se manifestacije alergije pripišu prehladi i obrnuto.