datum objavljivanja: 20/09/2019
ŠTA JE ANTIMIKROBNA REZISTENCIJA?
Antimikrobni agensi su lekovi koji se koriste u lečenju infektivnih bolesti izazvanih mikroorganizmima (bakterijama,virusima,parazitima i gljivama) i obuhvataju više različitih grupa lekova: antibakterijske (antibiotici),antivirusne,antiparazitarne i antigljivične lekove.
Antimikrobna rezistencija predstavlja otpornost mikroorganizama na antimikrobne lekove.Razvija se tokom izloženosti mikroorganizama antimikrobnim lekovima i izazvana je najčešće njihovom pogrešnom ili prekomernom upotrebom u humanoj i veterinarskoj medicini.
Antimikrobni agensi su lekovi koji se koriste u lečenju infektivnih bolesti izazvanih mikroorganizmima (bakterijama,virusima,parazitima i gljivama) i obuhvataju više različitih grupa lekova: antibakterijske (antibiotici),antivirusne,antiparazitarne i antigljivične lekove.
Antimikrobna rezistencija predstavlja otpornost mikroorganizama na antimikrobne lekove.Razvija se tokom izloženosti mikroorganizama antimikrobnim lekovima i izazvana je najčešće njihovom pogrešnom ili prekomernom upotrebom u humanoj i veterinarskoj medicini.
ŠTA OMOGUĆAVA POJAVU I ŠIRENJE REZISTENCIJE?
Antimikrobna rezistencija je u osnovi prirodan proces koji se javlja tokom vremena promenama genetskog materijala. Osetljivi mikroorganizmi mogu postati rezistentni mutacijom sopstvenog genetskog materijala ili ugradnjom gena poreklom od drugih mikroorganizama koji determinišu rezistenciju.
Pogrešna ili prekomerna upotreba antimikrobnih lekova ubrzava ovaj proces npr.uzimanjem antibiotika kod virusnih infekcija kao što su prehlada ili grip,korišćenje antibiotika kao promotera rasta kod životinja za ishranu ljudi ili u prevenciji bolesti kod zdravih životinja. Rezistentni mikroorganizmi se mogu naći kod ljudi,životinja i u životnoj sredini (voda,zemljište,vazduh).
Najčešće se prenose kontaktom sa obolelim ljudima i životinjama i hranom životinjskog porekla.
Antimikrobna rezistencija je u osnovi prirodan proces koji se javlja tokom vremena promenama genetskog materijala. Osetljivi mikroorganizmi mogu postati rezistentni mutacijom sopstvenog genetskog materijala ili ugradnjom gena poreklom od drugih mikroorganizama koji determinišu rezistenciju.
Pogrešna ili prekomerna upotreba antimikrobnih lekova ubrzava ovaj proces npr.uzimanjem antibiotika kod virusnih infekcija kao što su prehlada ili grip,korišćenje antibiotika kao promotera rasta kod životinja za ishranu ljudi ili u prevenciji bolesti kod zdravih životinja. Rezistentni mikroorganizmi se mogu naći kod ljudi,životinja i u životnoj sredini (voda,zemljište,vazduh).
Najčešće se prenose kontaktom sa obolelim ljudima i životinjama i hranom životinjskog porekla.
ZAŠTO JE ANTIMIKROBNA REZISTENCIJA GLOBALNI PROBLEM?
Rezistencija na antibiotike je prisutna u svim državama sveta.
Zdravlje ljudi globalno je ugroženo fenomenom u porastu - bakterije koje izazivaju ne samo životno ugrožavajuće već i uobičajene infekcije postaju rezistentne na skoro sve poznate antibiotike,a pacijenti sa infekcijama izazvanim rezistentnim bakterijama su u povećanom riziku od lošeg kliničkog ishoda u odnosu na pacijente sa ne-rezistentnim sojevima iste vrste bakterija.
Posledice rastuće rezistencije na antibiotike:
1.Nemogućnost kontrole infektivnih bolesti
Efikasnost lečenja je smanjena,pacijenti ostaju duže infektivni i sa potencijalom da prenesu rezistentni mikroorganizam drugim ljudima u okruženju (prenošenje rezistentnih sojeva bakterija iz bolničke sredine u opštu populaciju)
2.Preteći povratak u pre-antibiotsku eru
Postoji rizik od potpune nemogućnosti kontrole mnogih infektivnih bolesti,usled stagnacije razvoja novih vrsta antibiotika,pri čemu bi i obične bakterijske infekcije npr.pneumonija mogle imati fatalan ishod.
3.Povećanje troškova lečenja
Kada uzročnik infekcije postane rezistentan na lekove prve linije izbora,mora se primeniti terapija skupljim lekovima,boravak u bolničkoj ustanovi je produžen,što povećava troškove lečenja i finansijsko opterećenje porodice i društva
4.Ugrožavanje terapijskih dostignuća moderne medicine
Bez efikasnih antibiotika za prevenciju i lečenje infekcija, uspešnost transplantacije organa, hemoterapije karcinoma i mnogih hirurških zahvata može biti ugrožena
5.Ugrožavanje zdravstvene sigurnosti, trgovine i ekonomije
Razvoj globalne trgovine i putovanja omogućavaju brzo širenje rezistentnih mikroorganizama u udaljene države i kontinente
Rezistencija na antibiotike je prisutna u svim državama sveta.
Zdravlje ljudi globalno je ugroženo fenomenom u porastu - bakterije koje izazivaju ne samo životno ugrožavajuće već i uobičajene infekcije postaju rezistentne na skoro sve poznate antibiotike,a pacijenti sa infekcijama izazvanim rezistentnim bakterijama su u povećanom riziku od lošeg kliničkog ishoda u odnosu na pacijente sa ne-rezistentnim sojevima iste vrste bakterija.
Posledice rastuće rezistencije na antibiotike:
1.Nemogućnost kontrole infektivnih bolesti
Efikasnost lečenja je smanjena,pacijenti ostaju duže infektivni i sa potencijalom da prenesu rezistentni mikroorganizam drugim ljudima u okruženju (prenošenje rezistentnih sojeva bakterija iz bolničke sredine u opštu populaciju)
2.Preteći povratak u pre-antibiotsku eru
Postoji rizik od potpune nemogućnosti kontrole mnogih infektivnih bolesti,usled stagnacije razvoja novih vrsta antibiotika,pri čemu bi i obične bakterijske infekcije npr.pneumonija mogle imati fatalan ishod.
3.Povećanje troškova lečenja
Kada uzročnik infekcije postane rezistentan na lekove prve linije izbora,mora se primeniti terapija skupljim lekovima,boravak u bolničkoj ustanovi je produžen,što povećava troškove lečenja i finansijsko opterećenje porodice i društva
4.Ugrožavanje terapijskih dostignuća moderne medicine
Bez efikasnih antibiotika za prevenciju i lečenje infekcija, uspešnost transplantacije organa, hemoterapije karcinoma i mnogih hirurških zahvata može biti ugrožena
5.Ugrožavanje zdravstvene sigurnosti, trgovine i ekonomije
Razvoj globalne trgovine i putovanja omogućavaju brzo širenje rezistentnih mikroorganizama u udaljene države i kontinente
TRENUTNA SITUACIJA
Najznačajniji rezistentni uzročnici infekcija:
• Klebsiella pneumoniae
• Pseudomonas aeruginosa
• Staphylococcus aureus, MRSA (Meticilin-Rezistentan S. aureus)
• Escherichia coli
• Neisseria gonorrhoeae
• Salmonella species
• Streptococcus pneumoniae
• Mycobacterium tuberculosis
• Herpes simplex virus
Klebsiella pneumoniae je bakterija fiziološke flore intestinalnog trakta koja je veoma čest uzročnik
urinarnih infekcija ali može izazvati i druge teže infekcije.Ona je najčešći uzročnik intrahospitalnih
infekcija kao što su pneumonia,sepsa,infekcije kod novorodjenčadi I pacijenata u jedinicama intenzivne
nege.U nekim državama zbog prisustva rezistencije karbapenemski antibiotici,lekovi poslednje linije
izbora terapije, nisu efikasni u više od polovine ljudi lečenih od infekcija izazvanih K.pneumoniae.
Escherichia coli – rezistencija na fluorohinolonske antibiotike,lekove u veoma širokoj upotrebi u tretmanu infekcija urinarnog trakta,je takodje veoma raširena u svetu.Fluorohinoloni nisu efikasni u više od polovine ljudi lečenih od urinarnih infekcija izazvanih E.coli.
Staphylococcus aureus (MRSA-meticilin rezistentan S.aureus)-uzročnik teških infekcija u zdravstvenim ustanovama i opštoj populaciji; 64% ljudi sa ovom infekcijom je u povećanom riziku od lošeg kliničkog ishoda u odnosu na pacijente sa ne-rezistentnom formom infekcije.
Neisseria gonorrhoeae-uzročnik gonoreje,u mnogim državama je već registrovana rezistencija na cefalosporine treće generacije,lekove poslednje linije izbora terapije (Austrija,Francuska,Norveška, Slovenija,Švedska,Velika Britanija,Kanada,Australija,Japan). Svetska Zdravstvena Organizacija usled pretećeg razvoja rezistencije u novom vodiču za tretman gonoreje ne preporučuje hinolone zbog raširene rezistencije visokog nivoa,što se odražava i na preporuke za tretman hlamidijalnih infekcija i sifilisa.
Kolistin je lek poslednje linije izbora terapije za infekcije opasne po život uzrokovane bakterijama familije Enterobacteriaceae koje su rezistentne na karbapeneme.Rezistencija na kolistin se od nedavno može detektovati u nekim zemljama i regionima što takve infekcije čini neizlečivim.
Escherichia coli – rezistencija na fluorohinolonske antibiotike,lekove u veoma širokoj upotrebi u tretmanu infekcija urinarnog trakta,je takodje veoma raširena u svetu.Fluorohinoloni nisu efikasni u više od polovine ljudi lečenih od urinarnih infekcija izazvanih E.coli.
Staphylococcus aureus (MRSA-meticilin rezistentan S.aureus)-uzročnik teških infekcija u zdravstvenim ustanovama i opštoj populaciji; 64% ljudi sa ovom infekcijom je u povećanom riziku od lošeg kliničkog ishoda u odnosu na pacijente sa ne-rezistentnom formom infekcije.
Neisseria gonorrhoeae-uzročnik gonoreje,u mnogim državama je već registrovana rezistencija na cefalosporine treće generacije,lekove poslednje linije izbora terapije (Austrija,Francuska,Norveška, Slovenija,Švedska,Velika Britanija,Kanada,Australija,Japan). Svetska Zdravstvena Organizacija usled pretećeg razvoja rezistencije u novom vodiču za tretman gonoreje ne preporučuje hinolone zbog raširene rezistencije visokog nivoa,što se odražava i na preporuke za tretman hlamidijalnih infekcija i sifilisa.
Kolistin je lek poslednje linije izbora terapije za infekcije opasne po život uzrokovane bakterijama familije Enterobacteriaceae koje su rezistentne na karbapeneme.Rezistencija na kolistin se od nedavno može detektovati u nekim zemljama i regionima što takve infekcije čini neizlečivim.
KAKO MOŽEMO SPREČITI POJAVU I ŠIRENJE REZISTENCIJE?
Antimikrobna rezistencija je u fokusu interesa Svetske zdravstvene organizacije, Centra za kontrolu bolesti i nacionalnih zdravstvenih i poljoprivrednih institucija u cilju podizanja nivoa svesti o važnosti racionalne i odgovorne primene antibiotika i očuvanju njihove delotvornosti.
Dalje širenje i pojava rezistencije se može sprečiti samo koordinisanim delovanjem zdravstvenog i poljoprivrednog sektora u izradi nacionalnih akcionih planova,programa i vodiča za racionalnu upotrebu antibiotika i primenom preporuka za racionalnu upotrebu antibiotika u opštoj populaciji ( multisektorska saradnja).
U primarnoj zdravstvenoj zaštiti 80-90% svih antibiotika koristi se za respiratorne infekcije koje su u najvećem procentu virusne etiologije.
Potrebno je pre svega utvrditi da li je infekcija bakterijske etiologije kako bismo mogli izabrati pravi antibiotik i obezbediti racionalnost i efikasnost terapije. U slučajevima kada zbog težine bolesti nije moguće čekati nalaz antibiograma ili nije moguće dobiti adekvatan biološki materijal za mikrobiološku analizu,lekar na osnovu težine kliničke slike bolesti i poznavanja najčešćih uzročnika bolesti i njihove osetljivosti može ordinirati antibiotik.
Biološki materijal sa mesta infekcije (bris grla,bris nosa,bris kože,bris rane,bris oka,bris uha,bris vagine i cerviksa,sputum,urin,feces,krv,likvor…)se u mikrobiološkoj laboratoriji analizira na specijalizovanim hranljivim podlogama u cilju dobijanja kulture bakterije,sa koje se dalje vrši identifikacija izolovane vrste bakterije i izrada antibiograma.
Antibiogram predstavlja testiranje osetljivosti bakterija na odgovarajuće antibiotike sa ciljem da se ustanovi koji će antibiotik dovesti do izlečenja i detektuju mehanizmi rezistencije koje izolovani uzročnik poseduje.
Izrada antibiograma i metode detekcije mehanizama rezistencije vrše se takodje na specijalizovanim čvrstim hranljivim podlogama uz aplikaciju diskova sa standardnim koncentracijama antibiotika ili u tečnim hranljivim podlogama sa dodatkom antibiotika,u skladu sa preporukama Evropskog komiteta za testiranje osetljivosti na antimikrobne agense ( EUCAST).
PREPORUKE ZA PREVENCIJU I KONTROLU ŠIRENJA REZISTENCIJE BAKTERIJA NA ANTIBIOTIKE
· Antibiotike uzimajte samo kada su prepisani od strane lekara
· Nikada ne tražite antibiotik od Vašeg lekara ukoliko on smatra da Vam nije potreban
· Pridržavajte se uvek saveta u vezi sa načinom uzimanja antibiotika
· Nikada ne delite antibiotike i ne uzimajte antibiotike preostale od prethodnih infekcija
· Sprečite infekcije redovnim pranjem ruku,izbegavanjem kontakta sa obolelim ljudima i redovnom vakcinacijom
· Pripremajte hranu higijenski,sledeći preporuke Svetske zdravstvene organizacije: održavajte čistoću radnih površina,odvajajte sirovu i termički obradjenu hranu,čuvajte hranu na niskoj temperaturi,koristite ispravnu vodu i bezbedne sirovine za pripremu obroka