datum objavljivanja: 05/04/2021
O štetnom dejstvu alkohola na funkciju pankreasa
Iako je alkohol danas prepoznat kao uzrok mnogih bolesti i društveno neprihvatljivog ponašanja, a alkoholizam kao medicinsko-psiho-socijalni problem, potrošnja alkohola se ne smanjuje. Učestalo i prekomerno konzumiranje alkoholnih pića deluje razorno na brojne organske sisteme, od kojih su najugroženiji gastrointestinalni, hepatobilijarni, nervni i kardiovaskularni sistem. Tokom razgradnje etanola (alkohola u alkoholnim pićima) stvaraju se vrlo otrovna hemijska jedinjenja poput acetaldehida. Najčešće mesto oštećenja je jetra, budući da se u njoj sprovodi najveći deo metabolizma alkohola. Pored toga, alkohol svojim toksičnim dejstvom oštećuje i ćelije pankreasa. Poslednjih godina registruje se značajan porast učestalosti akutnog pankreatitisa, a smatra se da je glavni uzrok gojaznost u opštoj populaciji i povećanje potrošnje alkohola. Tokom aprila meseca posvećenog borbi protiv alkoholizma, sprovode se brojne zdravstvene kampanje kako bi se promovisala važnost informisanja o stanjima i bolestima koje uzrokuje prekomerno konzumiranje alkohola.
Pankreas (gušterača) je mešovita žlezda sa spoljašnjom (egzokrinom) i unutrašnjom (endokrinom) sekrecijom, koja je pridružena digestivnom sistemu u nivou dvanaestopalačnog creva (duodenuma). Produkt egzokrine sekrecije je pankreasni sok, koji pored vodenaste alkalne komponente sadrži i enzime za varenje svih važnih sastojaka hrane. Da bi se sprečilo razlaganje tkiva sopstvenim enzimima (autodigestija), ćelije pankreasa sintetišu peptidaze u neaktivnom obliku (zimogeni), a njihova aktivacija se vrši u tankom crevu. Između struktura koje učestvuju u egzokrinoj funkciji nalaze se tzv. Langerhansova ostrvca, koja zajedno predstavljaju endokrini deo pankreasa. Lučenje hormona pankreasa je važno u održavanju koncentracije glukoze u krvi, pri čemu insulin snižava, a glukagon povećava koncentraciju glukoze u krvi.
Akutni pankreatitis je upalni proces egzokrinog dela pankreasa usled aktivacije različitih digestivnih enzima unutar ćelija. Kao dva glavna uzročna faktora akutnog pankreatitisa navode se žučni kamenci i alkoholizam (alkoholni pankreatitis). Akutni pankreatitis se može ispoljiti u različitom intezitetu, od osećaja blage nelagodnosti do teške forme bolesti sa promenjivim širenjem na okolna tkiva i/ili udaljene organske sisteme. Najčešće se javlja nekoliko sati posle masnog obroka i unosa veće količine alkohola, u vidu iznenadnog napada bola ispod desnog rebarnog luka i grudne kosti, mučnine i povraćanja, groznice, opšte slabosti. U težim slučajevima, formiraju se otoci, dolazi do krvarenja i nekroze tkiva pankreasa, a mogu biti ugroženi i drugi vitalni organi (srce, pluća, bubrezi). Iako većina obolelih ima lakši tip pankreatitisa koji prolazi za nekoliko dana, upala se može ponovo javiti i preći u hroničan oblik.
Hronični pankreatitis karakteriše postojanje hroničnih upalnih lezija egzokrinog pankreasa, prožimanje organa vezivnim tkivom (fibroza), dok u kasnijem stadijumu bolesti dolazi i do poremećaja endokrine sekrecije i trajnog gubitka funkcije organa (insuficijencije pankreasa). Rani stadijum nekomplikovanog hroničnog pankreatitisa se odlikuje pojavom kratkih epizoda bola u gornjem trbuhu uz uočljiv gubitak težine. Oko polovina bolesnika sa hroničnim pankreatitisom ima i akutne napade, kontinuirane ili prolazne prirode. Hronični pankreatitis kod većine bolesnika uzrokuje smanjenu toleranciju glukoze, a u podmaklom stadijumu šećernu bolest (diabetes mellitus) usled propadanja Langerhansovih ostrvaca. Kada se funkcionalna količina žlezdanog tkiva smanji ispod 10%, aktivnost pankreasnih enzima više nije dovoljna za varenje hrane što se manifestuje obilnim, masnim stolicama (steatorejom).
Hronični pankreatitis karakteriše postojanje hroničnih upalnih lezija egzokrinog pankreasa, prožimanje organa vezivnim tkivom (fibroza), dok u kasnijem stadijumu bolesti dolazi i do poremećaja endokrine sekrecije i trajnog gubitka funkcije organa (insuficijencije pankreasa). Rani stadijum nekomplikovanog hroničnog pankreatitisa se odlikuje pojavom kratkih epizoda bola u gornjem trbuhu uz uočljiv gubitak težine. Oko polovina bolesnika sa hroničnim pankreatitisom ima i akutne napade, kontinuirane ili prolazne prirode. Hronični pankreatitis kod većine bolesnika uzrokuje smanjenu toleranciju glukoze, a u podmaklom stadijumu šećernu bolest (diabetes mellitus) usled propadanja Langerhansovih ostrvaca. Kada se funkcionalna količina žlezdanog tkiva smanji ispod 10%, aktivnost pankreasnih enzima više nije dovoljna za varenje hrane što se manifestuje obilnim, masnim stolicama (steatorejom).
Pri sumnji na pankreatitis, uz pregled ultrazvukom uobičajeno se sprovodi i laboratorijsko ispitivanje pri čemu je od posebnog značaja određivanje aktivnosti dva enzima amilaze i lipaze.
⇒ Ukupna aktivnost alfa-amilaze u krvi predstavlja zbir nekoliko izoenzima, pre svega pankreasne amilaze i salivarne amilaze, koju proizvode nepankreasna tkiva (pljuvačne, mlečne, suzne žlezde; pluća; prostata; ženski genitalni organi). U akutnom pankreatitisu dolazi do brzog povećanja aktivnosti alfa-amilaze u krvi, ali isto tako se aktivnost brzo vraća u opseg referentnog intervala. Pankreasna amilaza se stvara isključivo u pankreasu, zbog čega određivanje ovog izoenzima ima veću dijagnostičku vrednost u detektovanju akutnog pankreatitisa u poređenju sa određivanjem alfa-amilaze. Dijagnoza akutnog pankreatitisa se praktično potvrđuje ukoliko je aktivnost tri puta veća od gornje granice referentnih vrednosti, dok je u alkoholnom pankreatitisu aktivnost amilaze znatno niža nego u pankreatitisu druge etiologije.
⇒ Lipaza se smatra enzimom specifičnim za pankreas, jer je aktivnost ovog enzima oko 100 puta veća u pankreasu u odnosu na druge organe. Aktivnost lipaze raste već 4-8h od pojave bola, može dostići vrednost 2-50 puta veću od gornje granice referentnog intervala u koji se vraća nakon 8-14 dana. Određivanje aktivnosti lipaze ima veću osetljivost i specifičnost u dijagnostici akutnog pankreatitisa od amilaze, dok odnos lipaza/amilaza >2 može biti koristan za razlikovanje alkoholnog i nealkoholnog uzroka pankreatitisa.
⇒ Osim ovih parametara laboratorijski nalazi u pankreatitisu mogu pokazati: leukocitozu, azotemiju, hipoalbuminemiju, hiperglikemiju, hipertrigliceridemiju, poremećaj koagulacije, dok je hipokalcijemija proporcionalna težini oboljenja. Anemija koju karakteriše povišena vrednost prosečne zapremine eritrocita (mean corpuscular volume, MCV) karakteristična je za alkoholni pankreatitis. Marker inflamacije, C reaktivni protein (CRP) pored rane dijagnostike omogućava i procenu težine bolesti i predviđanje nastanka teških komplikacija.
⇒ U hroničnom pankreatitisu aktivnosti amilaze i lipaze su uglavnom u granicama referentnog intervala, a znatniji porast aktivnosti pojavljuje se samo za vreme akutnih epizoda bolesti. Kod hroničnog pankreatitisa potrebno je ispitati i endokrinu funkciju pankreasa testom oralne tolerancije glukoze (OGTT).
⇒ U slučaju sumnje na alkohol kao uzrok pankreatitisa uobičajeno se proverava funkcija jetre, određivanjem aktivnosti gama-glutamiltransferaze (GGT), alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST), pri čemu povišena aktivnost GGT i odnos AST/ALT (De Rittis-ov koeficijent) >3 gotovo potvrđuju alkoholnu bolest jetre.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com