Alkoholni pankreatitis

datum objavljivanja: 05/04/2021

O štetnom dejstvu alkohola na funkciju pankreasa

Iako je alkohol danas prepoznat kao uzrok mnogih bolesti i društveno neprihvatljivog ponašanja, a alkoholizam kao medicinsko-psiho-socijalni problem, potrošnja alkohola se ne smanjuje. Učestalo i prekomerno konzumiranje alkoholnih pića deluje razorno na brojne organske sisteme, od kojih su najugroženiji gastrointestinalni, hepatobilijarni, nervni i kardiovaskularni sistem. Tokom razgradnje etanola (alkohola u alkoholnim pićima) stvaraju se vrlo otrovna hemijska jedinjenja poput acetaldehida. Najčešće mesto oštećenja je jetra, budući da se u njoj sprovodi najveći deo metabolizma alkohola. Pored toga, alkohol svojim toksičnim dejstvom oštećuje i ćelije pankreasa. Poslednjih godina registruje se značajan porast učestalosti akutnog pankreatitisa, a smatra se da je glavni uzrok gojaznost u opštoj populaciji i povećanje potrošnje alkohola. Tokom aprila meseca posvećenog borbi protiv alkoholizma, sprovode se brojne zdravstvene kampanje kako bi se promovisala važnost informisanja o stanjima i bolestima koje uzrokuje prekomerno konzumiranje alkohola.
Pankreas (gušterača) je mešovita žlezda sa spoljašnjom (egzokrinom) i unutrašnjom (endokrinom) sekrecijom, koja je pridružena digestivnom sistemu u nivou dvanaestopalačnog creva (duodenuma). Produkt egzokrine sekrecije je pankreasni sok, koji pored vodenaste alkalne komponente sadrži i enzime za varenje svih važnih sastojaka hrane. Da bi se sprečilo razlaganje tkiva sopstvenim enzimima (autodigestija), ćelije pankreasa sintetišu peptidaze u neaktivnom obliku (zimogeni), a njihova aktivacija se vrši u tankom crevu. Između struktura koje učestvuju u egzokrinoj funkciji nalaze se tzv. Langerhansova ostrvca, koja zajedno predstavljaju endokrini deo pankreasa. Lučenje hormona pankreasa je važno u održavanju koncentracije glukoze u krvi, pri čemu insulin snižava, a glukagon povećava koncentraciju glukoze u krvi.
Akutni pankreatitis je upalni proces egzokrinog dela pankreasa usled aktivacije različitih digestivnih enzima unutar ćelija. Kao dva glavna uzročna faktora akutnog pankreatitisa navode se žučni kamenci i alkoholizam (alkoholni pankreatitis). Akutni pankreatitis se može ispoljiti u različitom intezitetu, od osećaja blage nelagodnosti do teške forme bolesti sa promenjivim širenjem na okolna tkiva i/ili udaljene organske sisteme. Najčešće se javlja nekoliko sati posle masnog obroka i unosa veće količine alkohola, u vidu iznenadnog napada bola ispod desnog rebarnog luka i grudne kosti, mučnine i povraćanja, groznice, opšte slabosti. U težim slučajevima, formiraju se otoci, dolazi do krvarenja i nekroze tkiva pankreasa, a mogu biti ugroženi i drugi vitalni organi (srce, pluća, bubrezi). Iako većina obolelih ima lakši tip pankreatitisa koji prolazi za nekoliko dana, upala se može ponovo javiti i preći u hroničan oblik.

Hronični pankreatitis karakteriše postojanje hroničnih upalnih lezija egzokrinog pankreasa, prožimanje organa vezivnim tkivom (fibroza), dok u kasnijem stadijumu bolesti dolazi i do poremećaja endokrine sekrecije i trajnog gubitka funkcije organa (insuficijencije pankreasa). Rani stadijum nekomplikovanog hroničnog pankreatitisa se odlikuje pojavom kratkih epizoda bola u gornjem trbuhu uz uočljiv gubitak težine. Oko polovina bolesnika sa hroničnim pankreatitisom ima i akutne napade, kontinuirane ili prolazne prirode. Hronični pankreatitis kod većine bolesnika uzrokuje smanjenu toleranciju glukoze, a u podmaklom stadijumu šećernu bolest (diabetes mellitus) usled propadanja Langerhansovih ostrvaca. Kada se funkcionalna količina žlezdanog tkiva smanji ispod 10%, aktivnost pankreasnih enzima više nije dovoljna za varenje hrane što se manifestuje obilnim, masnim stolicama (steatorejom).
Pri sumnji na pankreatitis, uz pregled ultrazvukom uobičajeno se sprovodi i laboratorijsko ispitivanje pri čemu je od posebnog značaja određivanje aktivnosti dva enzima amilaze i lipaze.
⇒ Ukupna aktivnost alfa-amilaze u krvi predstavlja zbir nekoliko izoenzima, pre svega pankreasne amilaze i salivarne amilaze, koju proizvode nepankreasna tkiva (pljuvačne, mlečne, suzne žlezde; pluća; prostata; ženski genitalni organi). U akutnom pankreatitisu dolazi do brzog povećanja aktivnosti alfa-amilaze u krvi, ali isto tako se aktivnost brzo vraća u opseg referentnog intervala. Pankreasna amilaza se stvara isključivo u pankreasu, zbog čega određivanje ovog izoenzima ima veću dijagnostičku vrednost u detektovanju akutnog pankreatitisa u poređenju sa određivanjem alfa-amilaze. Dijagnoza akutnog pankreatitisa se praktično potvrđuje ukoliko je aktivnost tri puta veća od gornje granice referentnih vrednosti, dok je u alkoholnom pankreatitisu aktivnost amilaze znatno niža nego u pankreatitisu druge etiologije.
⇒ Lipaza se smatra enzimom specifičnim za pankreas, jer je aktivnost ovog enzima oko 100 puta veća u pankreasu u odnosu na druge organe. Aktivnost lipaze raste već 4-8h od pojave bola, može dostići vrednost 2-50 puta veću od gornje granice referentnog intervala u koji se vraća nakon 8-14 dana. Određivanje aktivnosti lipaze ima veću osetljivost i specifičnost u dijagnostici akutnog pankreatitisa od amilaze, dok odnos lipaza/amilaza >2 može biti koristan za razlikovanje alkoholnog i nealkoholnog uzroka pankreatitisa.
⇒ Osim ovih parametara laboratorijski nalazi u pankreatitisu mogu pokazati: leukocitozu, azotemiju, hipoalbuminemiju, hiperglikemiju, hipertrigliceridemiju, poremećaj koagulacije, dok je hipokalcijemija proporcionalna težini oboljenja. Anemija koju karakteriše povišena vrednost prosečne zapremine eritrocita (mean corpuscular volume, MCV) karakteristična je za alkoholni pankreatitis. Marker inflamacije, C reaktivni protein (CRP) pored rane dijagnostike omogućava i procenu težine bolesti i predviđanje nastanka teških komplikacija.
⇒ U hroničnom pankreatitisu aktivnosti amilaze i lipaze su uglavnom u granicama referentnog intervala, a znatniji porast aktivnosti pojavljuje se samo za vreme akutnih epizoda bolesti. Kod hroničnog pankreatitisa potrebno je ispitati i endokrinu funkciju pankreasa testom oralne tolerancije glukoze (OGTT).
⇒ U slučaju sumnje na alkohol kao uzrok pankreatitisa uobičajeno se proverava funkcija jetre, određivanjem aktivnosti gama-glutamiltransferaze (GGT), alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST), pri čemu povišena aktivnost GGT i odnos AST/ALT (De Rittis-ov koeficijent) >3 gotovo potvrđuju alkoholnu bolest jetre.
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com