Alergije na hranu

datum objavljivanja: 09/05/2021

Nutritivna alergija ili intolerancija na hranu?

Alergija na hranu (nutritivna alergija) se definiše kao imunološki posredovana specifična preosetljivost na određene namirnice, koja nastaje kada se nakon prvobitnog izlaganja antigenu (alergenu) iz hrane oralna tolerancija ne odigra na odgovarajući način. Iako je gastrointestinalni trakt svakodnevno izložen uticaju brojnih egzogenih i endogenih antigena, limfno tkivo gastrointestinalnog trakta kao osnovni deo imunološke barijere ima ključnu ulogu u uspostavljanju oralne tolerancije tako što suzbija (suprimira) imunološku aktivnost na bezopasne strane antigene, kao što su proteini hrane. Nezrelost mukozne barijere kod dece je razlog veće učestalosti alergijskih reakcija na hranu u prvim godinama života. Faktori rizika za ispoljavanje alergije na hranu su genetska predispozicija i faktori spoljašnje sredine (deficit vitamina D, dojenje, mlečne formule, ishrana). Rizik za razvoj alergije na hranu je veći kod osoba koje već imaju druga alergijska oboljenja (atopijska konstitucija). Širom sveta maj se obeležava kao mesec svesnosti o alergijama na hranu, sa ciljem da se podstakne uspešnija informisanost šire javnosti kao ključni faktor za blagovremenu dijagnostiku i terapiju alergijskih oboljenja.
Alergeni hrane su po hemijskom sastavu najčešće proteini i glikoproteini, međutim mogu biti i hapteni, jedinjenja male molekulske mase koja postaju imunogena po vezivanju za neki nosač (konzervansi, aditivi, pesticidi, boje). Put senzibilizacije na alergene hrane je obično preko gastrointestinalnog trakta, ali može biti i preko respiratornog trakta i kože. Zajednička osobina alergena hrane koji izazivaju reaktivnost prolaskom kroz gastrointestinalni trakt je otpornost na visoke temperature, kiseline i digestiju proteazama (proteolizu pepsinom).
➪ Namirnice koje najčešće uzrokuju alergije su: kravlje mleko; jaja (belance); riba, rakovi, školjke; žitarice koje sadrže gluten (pšenica, raž, ječam, zob); mahunarke (kikiriki, soja); orašasti plodovi (badem, orah, lešnik); određeno voće (kivi, jagode, višnje, jabuke) i povrće (celer, šargarepa, kupus). Kod odraslih je oko 90% alergijskih reakcija na hranu uzrokovano kikirikijem, orasima, ribom i školjkama, a kod dece jajima, mlekom, sojom i brašnom.
Unakrsna alergija je veoma čest fenomen kod osoba sa alergijom na hranu. Ukrštena reaktivnost alergena hrane je posledica sličnosti u strukturi sa drugim nutritivnim ili aeroalergenima, tako npr. antigen polena breze karakteriše visok stepen homologije sa antigenom lešnika, šargarepe, jabuke ili antigen polena ambrozije sa antigenom banane, dinje, lubenice. U nekim prehrambenim grupama (posebno kod orašastih plodova i školjki) alergija na jednu namirnicu iz date grupe može podrazumevati alergiju i na ostale namirnice iz iste grupe.
Klinička manifestacija alergijskih reakcija na hranu je vrlo raznolika, budući da one mogu zahvatiti jedan ili više organskih sistema: kožu (urtikarija, angioedem, atopijski dermatitis), gastrointestinalni trakt (grčevi, abdominalni bol, mučnina i povraćanje, dijareja), respiratorni trakt (simptomi alergijskog rinitisa i astme). Poseban entitet predstavlja polen-hrana alergijski sindrom ili oralni alergijski sindrom, lokalizovana alergijska reakcija u usnoj duplji (svrab, žarenje, otok usana i jezika), koja se ispoljava neposredno nakon konzumacije svežeg voća i povrća kod osoba kod kojih je već ranije dokazana alergija na polen (posebno na brezu i ambroziju). U najtežim slučajevima alergija na hranu može dovesti do anafilaktičkog šoka, potencijalno smrtonosne reakcije praćene naglim padom krvnog pritiska, konstrikcijom i otokom disajnih puteva koji mogu prouzrokovati gušenje.
➪ Na osnovu mehanizma nastanka, alergije na hranu su klasifikovane kao: imunoglobulinom E (IgE) posredovane; IgE neposredovane; mešovite ili udružene (IgE posredovane i IgE neposredovane reakcije). Najveći broj potvrđenih alergija na hranu uključuje produkciju IgE i lanac interakcija između određenih tipova ćelija i hemijskih medijatora. Ukoliko nije naznačeno drugačije prilikom pomena alergija na hranu misli se na ovaj tip reakcije.
➪ Za postavljanje dijagnoze alergije na hranu pored kliničkog pregleda sa uzimanjem detaljne lične i porodične anamneze, rade se klinička i laboratorijska ispitivanja koja podrazumevaju kožne probe, imunološke testove i testove provokacije. Od in vivo testova najčešće se sprovodi kožni test ubodom lancetom (prick) na unutrašnjoj strani podlaktice, kao primarna metoda za dijagnozu IgE posredovanih alergija. Merenjem poprečnog preseka nastalih papula utvrđuje se da li postoji senzibilizacija na neki od alergena, odnosno postojanje specifičnih IgE vezanih za mastocite u koži. Veličina kožne reakcije u pozitivnom testu je proporcionalna stepenu senzibilizacije. Budući da kvalitet ekstrakta alergena utiče na rezultat kožnog testa, u praksi se često koristi kožni prick test sa svežom hranom (prick to prick test), koji podrazumeva ubod lancete u ispitivanu namirnicu a potom ubod tom lancetom u kožu. Ukrštena reaktivnost može rezultovati velikim brojem pozitivnih proba bez klinički relevantne alergije. Test flasterom (atopy patch test) se izvodi u cilju evaluacije IgE neposredovane i mešovite alergije, odnosno tzv. kasne alergijske reakcije na hranu.
➪ Osnovna laboratorijska dijagnostika alergija bazira na otkrivanju vrste alergijske reakcije, odnosno da li su posredovane IgE i ako jesu, otkrivanju pokretača koji su do te reakcije doveli, određivanjem koncentracije specifičnih IgE na određene alergene pojedinčano ili u okviru tzv. nutritivnih panela. Povećana koncentracija specifičnih IgE ukazuje da je osoba senzibilisana na određeni alergen što još uvek ne mora značiti i dijagnozu alergijske bolesti i obratno, negativan nalaz nužno ne isključuje alergijsku bolest (posebno kad je bolest u začetku). Vrednosti specifičnog IgE nemaju značaj za IgE neposredovane nutritivne reakcije, dok je za IgE posredovane reakcije tačnost preko 95%. Vrednosti ukupnog IgE slabo koreliraju sa kliničkom ekspresijom bolesti i mogu biti u referentnom opsegu dok je koncentracija specifičnih IgE visoka.
➪ Zbog sličnih simptoma alergija na hranu se često meša sa netolerancijom (intolerancijom) na hranu, koja predstavlja nealergijsku preosetljivost na određene namirnice i tada su korisni screening test intolerancije na hranu (353 namirnice) i test intolerancije na hranu (90 namirnica).
Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com